#maj @KLUB (6)

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, p... Više [+]

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, pre svega iz Ukrajina, dodatno pojačalo pritisak na srpske izvoznike. Po vrednosti izvoza Srbija je u trećem kvartalu 2025. pala na drugo mesto, iza Poljska, dok je po količini skliznula na treće. Istovremeno je zabeležen i rekordan uvoz – ukupno 5.013 tona smrznutih malina, najviše iz Poljske i Ukrajine, što dodatno komplikuje poziciju domaćih proizvođača. Inače, među najvećim proizvođačima, Srbija je imala ubedljivo najvišu cenu – Poljska je bila na 2,87 evra/kg, Ukrajina 2,45, Kina 2,67, a Čile tri evra po kilogramu. Veće izvozne cene od Srbije, ali uz znatno manje količine, imale su Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska (6,26) i Bugarska (5,97 evra/kg). #malina
Foto: Pexels

Poznata po vinima nagrađivanim na Decanteru, Manastirska vinarija Bukovo sve više osvaja i ljubitelje rakije. Njeni destilati, poput rakije od crne tamjanike, Buk vinjaka i šljivovica od požegače i crvene ranke, prodaju se gotovo odmah po p... Više [+]

Poznata po vinima nagrađivanim na Decanteru, Manastirska vinarija Bukovo sve više osvaja i ljubitelje rakije. Njeni destilati, poput rakije od crne tamjanike, Buk vinjaka i šljivovica od požegače i crvene ranke, prodaju se gotovo odmah po puštanju na tržište. Na Bukovskom brdu, u nizu hrastovih buradi, ”žestina“ odležava u novom i korišćenom drvetu, što doprinosi bogatstvu ukusa. Otac Platon, koji vodi proizvodnju, ističe da se u manastiru rakija od šljive pravi od 2006. godine, dok je 2014. predstavljena prva trogodišnja Bukovska prepečenica. Buk vinjak se opisuje kao ravnopravan vrhunskim konjacima, dok loza od crne tamjanike nudi pun aromatski doživljaj ove autohtone sorte. #manastirbukovo #vinarija
Foto: Fb/Manastir Bukovo vinarija

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do... Više [+]

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do Božića. ”U početku smo razmišljali o cveću, ali nam se malina dopala, posebno sorta enrosadira, koja odlično rađa u zatvorenom prostoru. Kasnije smo dodali i kupinu“, kaže domaćica Slavica Radosavljević. Proizvodnja u plastenicima, objašnjava, zahteva više rada, ali donosi veće prihode i sigurnu prodaju. Kupina se trenutno plaća 900–950 dinara, a malina oko 750 dinara po kilogramu. Voće u svežem stanju preuzima stalni kupac iz Beograda. #kupina #malina

#RuralFoto #Životinje
#MaliKrčimir #SuvaPlanina

#RuralFoto #Životinje
Moja malo stado i zalazak sunca 😇 #SuvaPlanina selo #MaliKrčimir 😊

U selu Kriva Reka na Zlatiboru funkcioniše jedini mašinski prsten u Srbiji – Agrotehnički centar koji je otvorila opština Čajetina. Centar nudi savremenu mehanizaciju za sve vrste poljoprivrednih radova, po povlašćenim cenama, posebno znača... Više [+]

U selu Kriva Reka na Zlatiboru funkcioniše jedini mašinski prsten u Srbiji – Agrotehnički centar koji je otvorila opština Čajetina. Centar nudi savremenu mehanizaciju za sve vrste poljoprivrednih radova, po povlašćenim cenama, posebno značajnu za manje proizvođače koji ne mogu da priušte skupu opremu. ”Imamo deset traktora i oko 50 priključnih mašina – od plugova i sejalica, do kombajna i prikolica. Sve je novo i prilagođeno potrebama naših poljoprivrednika“, kaže Stefan Zečević, rukovodilac centra. Na području Čajetine ima oko 2.000 registrovanih gazdinstava, a najtraženije su mašine za pripremu kabaste stočne hrane. Godišnje se obrađuje oko 200 hektara zemljišta i kosi 150 hektara za baliranje. #masinskiprsten
Foto: Zlatiborski Eko Agrar