#print @KLUB (5)

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da sa trenutnom cenom pšenice od oko 21 din/kg ne mogu da pokriju troškove proizvodnje. Iako je ovogodišnji prinos istorijski najbolji – prosečno 5,5–5,6 t/ha, ukupno 3,5–3,6 miliona tona – cena je i da... Više [+]

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da sa trenutnom cenom pšenice od oko 21 din/kg ne mogu da pokriju troškove proizvodnje. Iako je ovogodišnji prinos istorijski najbolji – prosečno 5,5–5,6 t/ha, ukupno 3,5–3,6 miliona tona – cena je i dalje preniska, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Po njegovim rečima, za pokriće troškova i minimalnu zaradu cena bi morala biti najmanje 23–24 din/kg. Situaciju dodatno otežava što je kukuruz skuplji od pšenice za 15–20%, pa se pšenica koristi i kao stočna hrana. Nisku cenu uslovljava pritisak jeftinije ruske i ukrajinske pšenice na svetskom tržištu, gde se tona kreće od 195 do 200 evra. Galetin očekuje da bi krajem godine cena mogla da poraste. #prinospsenice

Povrtari u Banatu počeli su žetvu pasulja, dok proizvođači u Bačkoj očekuju da kombajni uđu na njive narednih dana. Prvi prinosi u Banatu pokazuju da će rod biti ispod proseka, uprkos primeni pune agrotehnike. Branislav Petrović iz Ravnog T... Više [+]

Povrtari u Banatu počeli su žetvu pasulja, dok proizvođači u Bačkoj očekuju da kombajni uđu na njive narednih dana. Prvi prinosi u Banatu pokazuju da će rod biti ispod proseka, uprkos primeni pune agrotehnike. Branislav Petrović iz Ravnog Topolovca navodi da će imati svega nekoliko stotina kilograma sumporaša po hektaru, jer tokom juna, kada je pasulju najviše trebala kiša, nije bilo padavina. Iako je pasulj četiri puta zalivan, visoke temperature su negativno uticale na razvoj mahuna. Dragan Magazinović kaže da, iako poseduje tifone, nije mogao da zaliva jer je kanal iz kog crpi vodu presušio. Domaći agroekološki uslovi poslednjih godina donose niske prosečne prinose pasulja – oko jedne tone po hektaru. #prinospasulja

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović najavio je da će ovogodišnji prinos meda biti manji zbog lošeg vremena – bagremovog meda neće biti, a očekuje se prosečan prinos lipovog i suncokretovog. Glavni problem z... Više [+]

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović najavio je da će ovogodišnji prinos meda biti manji zbog lošeg vremena – bagremovog meda neće biti, a očekuje se prosečan prinos lipovog i suncokretovog. Glavni problem za pčelare i dalje je uvoz falsifikovanog meda koji obara cene. SPOS traži da se falsifikovanje meda proglasi krivičnim delom, a dogovorena je i saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede na subvencionisanju opreme za obradu i marketing meda, kao i dodatna podrška od 1.000 dinara po košnici za oprašivanje, po ugledu na EU. Godišnji trošak po jednom pčelinjem društvu procenjuje se na oko 115 evra, a cena koštanja kilograma meda iznosi najmanje 3,59 evra. #prinosmeda

Cvetanje u mnogim malinjacima je u završnoj fazi, a polovinom juna očekuju se i prve količine ovogodišnjeg roda. Ovih dana se sve više govori o predstojećoj sezoni berbe malina, pogotovo zbog nedostatka berača uprkos visokim dnevnicama. Međ... Više [+]

Cvetanje u mnogim malinjacima je u završnoj fazi, a polovinom juna očekuju se i prve količine ovogodišnjeg roda. Ovih dana se sve više govori o predstojećoj sezoni berbe malina, pogotovo zbog nedostatka berača uprkos visokim dnevnicama. Međutim, to ipak nije najveći problem, smatraju oni koji su deo lanca u kojem profit očekuju proizvođači, otkupljivači.. Vlasnici hladnjača, koje solventno posluju, smatraju da je povlačenje bankarskog sektora iz kreditiranja u malinarstvu uticalo na krah mnogih hladnjača. Većina je saglasna da će ovo biti najneizvesnija sezona. Vremenske prilike uticale su nepovoljno, pa proizvođači malina strahuju da će rod u mnogim voćnjacima biti umanjen i za 50 odsto. #prinosmaline

Paralelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje koja je ranije dospela za žetvu zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine. Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da... Više [+]

Paralelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje koja je ranije dospela za žetvu zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine. Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da bude veličine graška, i vlažno svega osam odsto. Soje imamo posejane na približno 220.000 hektara, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, dok na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram soje od prošle godine vredi 61 dinar bez PDV-a. Sa novim rodom se još ne trguje, ali otkupljivači nude za desetak dinara nižu cenu. U prosečnim godina soje treba da bude od 1,6 do 1,7 tona po jutru, ali ove godine će biti oko 300 do 500 kilograma po jutru. #prinossoje