#print @KLUB (4)

Cvetanje u mnogim malinjacima je u završnoj fazi, a polovinom juna očekuju se i prve količine ovogodišnjeg roda. Ovih dana se sve više govori o predstojećoj sezoni berbe malina, pogotovo zbog nedostatka berača uprkos visokim dnevnicama. Međ... Više [+]

Cvetanje u mnogim malinjacima je u završnoj fazi, a polovinom juna očekuju se i prve količine ovogodišnjeg roda. Ovih dana se sve više govori o predstojećoj sezoni berbe malina, pogotovo zbog nedostatka berača uprkos visokim dnevnicama. Međutim, to ipak nije najveći problem, smatraju oni koji su deo lanca u kojem profit očekuju proizvođači, otkupljivači.. Vlasnici hladnjača, koje solventno posluju, smatraju da je povlačenje bankarskog sektora iz kreditiranja u malinarstvu uticalo na krah mnogih hladnjača. Većina je saglasna da će ovo biti najneizvesnija sezona. Vremenske prilike uticale su nepovoljno, pa proizvođači malina strahuju da će rod u mnogim voćnjacima biti umanjen i za 50 odsto. #prinosmaline

Paralelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje koja je ranije dospela za žetvu zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine. Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da... Više [+]

Paralelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje koja je ranije dospela za žetvu zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine. Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da bude veličine graška, i vlažno svega osam odsto. Soje imamo posejane na približno 220.000 hektara, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, dok na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram soje od prošle godine vredi 61 dinar bez PDV-a. Sa novim rodom se još ne trguje, ali otkupljivači nude za desetak dinara nižu cenu. U prosečnim godina soje treba da bude od 1,6 do 1,7 tona po jutru, ali ove godine će biti oko 300 do 500 kilograma po jutru. #prinossoje

Kiša bi još jedino mogla da pomogne šećernoj repi, za razliku od kukuruza i soje, kojima je suša desetkovala prinose. Uoči početka prerade šećerne repe, fabrike šećera su najavile da će krečne peći u šećeranama u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i... Više [+]

Kiša bi još jedino mogla da pomogne šećernoj repi, za razliku od kukuruza i soje, kojima je suša desetkovala prinose. Uoči početka prerade šećerne repe, fabrike šećera su najavile da će krečne peći u šećeranama u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i Pećincima upaliti krajem meseca i od septembra krenuti u preradu industrijske biljke. I ratari i šećerane sa pažnjom prate meteorološke izveštaje jer još ima vremena da padavine uvećaju prinose šećernoj repi. Koren industrijske biljke zbog suve klime na nekim njivama ne dostiže ni pola kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrednici, pomogla da repa bude krupnija. Inače, Sunoko će repu ove sezone plaćati 47 E/t za digestiju od 16 procenata. #prinossecernerepe

Poljoprivrednici iz Padine u opštini Kovačica privode kraju žetvu maka kojeg su jesenas posejali na oko 200 hektara i nisu zadovoljni prinosima jer je kiša stigla kada nije trebalo, pre i tokom cvetanja. ”Zato su prinosi ispod prosečnih, ok... Više [+]

Poljoprivrednici iz Padine u opštini Kovačica privode kraju žetvu maka kojeg su jesenas posejali na oko 200 hektara i nisu zadovoljni prinosima jer je kiša stigla kada nije trebalo, pre i tokom cvetanja. ”Zato su prinosi ispod prosečnih, oko 600 kg/ha sa kojima nismo zadovoljni“, kaže dugogodišnji proizvođač maka Miša Hromčik. Po hektaru, dodao je, u solidnim godinama maka treba da bude 700 do 800 kg. Proizvođači neće žuriti da ga prodaju, ni domaćem tržištu ni u izvoz u Slovačku, gde su mak ranijih godina prodavali zbog dobre cene. Sa trenutnom cenom maka na tamošnjem tržištu od 1,6 do 1,7 evra ne uklapaju se u troškove proizvodnje. Ranijih godina mak su prodavali za 2 do 2,2 €/kg. #prinosmaka
Foto: Pixabay