#uzgoj @KLUB (16)

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene kli... Više [+]

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene klime i veće potražnje. Uzgajanje pistaća je i isplativo, napominje Dejan. Kilogram svežih košta 1.500 dinara, a kod nas se uglavnom uvozi druga klasa iz Turske i Grčke, dok je prva klasa nekih 2.000 dinara po kilogramu. Na imanju se nalazi i neobična sorta grožđa koju stručnjaci još nisu identifikovali. Jakovljevići se uzgajanjem bilja bave više od šest decenija, a interesovanje kupaca i novih proizvođača, kaže Dejan, iz godine u godinu raste. #uzgojegzoticnihvrsta
Foto: Pixabay

Dok većina poljoprivrednih proizvođača sadi kukuruz ili pšenicu, gajenje gloga može doneti prihode od 450.000 do 1.500.000 dinara po hektaru godišnje, kada plantaža dostigne pun rod. Glog je listopadni žbun prilagođen klimi Srbije, otporan... Više [+]

Dok većina poljoprivrednih proizvođača sadi kukuruz ili pšenicu, gajenje gloga može doneti prihode od 450.000 do 1.500.000 dinara po hektaru godišnje, kada plantaža dostigne pun rod. Glog je listopadni žbun prilagođen klimi Srbije, otporan i nezahtavan za uzgoj. Najviše ga koristi farmaceutska industrija za čajeve, tinkture i sirupe, a može se saditi i kao živa ograda. Sadnice koštaju 200–400 dinara, a na hektaru ih stane 3.000 – 4.000. Plodovi gloga se beru već od treće godine, dok pun rod stiže posle pet do šest godina. Prosečan prinos od tri do pet tona godišnje, uz otkupnu cenu od 150–300 dinara po kilogramu, donosi prihod koji znatno prevazilazi većinu klasičnih kultura. #uzgojgloga

Porodica Ratković iz Donje Jajine kod Leskovca već 40 godina uzgaja ruže i jedini su proizvođači sadnica ”kraljice cveća“ u Jablaničkom okrugu. Njihove sadnice i rezane ruže stižu i do Holandije i Rusije. Na jednom hektaru godišnje proizved... Više [+]

Porodica Ratković iz Donje Jajine kod Leskovca već 40 godina uzgaja ruže i jedini su proizvođači sadnica ”kraljice cveća“ u Jablaničkom okrugu. Njihove sadnice i rezane ruže stižu i do Holandije i Rusije. Na jednom hektaru godišnje proizvedu oko 40.000 sadnica i tri puta više rezanog cveća, a ove godine zbog suše berba je završena dva meseca ranije. U proizvodnju ulažu oko 30.000 evra godišnje, najviše u podloge divlje ruže iz Mađarske, koje kaleme i oblikuju tokom dve godine. ”To je posao koji zahteva stalno učenje i veliki rad“, kaže Marko Ratković. Početkom novembra porodicu čeka vađenje i pakovanje sadnica različitih sorti – čajevki, polijanti, puzavica, namenjenih izvozu i domaćem tržištu. #uzgojruza

Iako je leto obeležila suša i stalno navodnjavanje, proizvođači paprike kažu da je rod solidan, a kvalitet odličan, pa će ajvar biti dobar. Stevica Marković iz Brestovca kasni sa berbom, ali planira da preradi oko 10 tona paprike, dok Zoran... Više [+]

Iako je leto obeležila suša i stalno navodnjavanje, proizvođači paprike kažu da je rod solidan, a kvalitet odličan, pa će ajvar biti dobar. Stevica Marković iz Brestovca kasni sa berbom, ali planira da preradi oko 10 tona paprike, dok Zoran Dimitrijević iz Vinarca navodi da je morao da navodnjava gotovo svaki drugi dan. Sa padom temperature raste i potražnja, pa cena paprike već dostiže 180 din/kg, što je iznad prošlogodišnjeg proseka. Ekonomisti procenjuju da će trend poskupljenja sezonskih proizvoda nastaviti da opterećuje kućne budžete, dok proizvođači upozoravaju da bez stabilnijih vremenskih uslova i podrške države, troškovi poljoprivredne proizvodnje mogu nastaviti da rastu. #uzgojpaprike

Proizvodnja nane u Srbiji beleži nagli rast, jer je ova biljka sve traženija na evropskom tržištu. Kilogram suvog lista dostiže cenu od 4 do 5 evra, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma, što farmerima donosi prihod od 6.000 do... Više [+]

Proizvodnja nane u Srbiji beleži nagli rast, jer je ova biljka sve traženija na evropskom tržištu. Kilogram suvog lista dostiže cenu od 4 do 5 evra, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma, što farmerima donosi prihod od 6.000 do 7.000 evra. Troškovi ulaganja procenjuju se na oko 2.000 evra, pa čista zarada može iznositi i do 5.000 evra po hektaru. Posebno je tražena organska nana, čija cena na izvoznim tržištima ide i do 30 odsto više. Otkup je gotovo zagarantovan, a proizvođači sa sopstvenim sušarama ili destilerijama ostvaruju dodatnu dobit. Za gajenje nane nisu potrebne velike investicije, pa se u posao sve češće uključuju i mala porodična gazdinstva. #uzgojnane

Odeljenje za poljoprivredu Opštine Ivanjica pozvalo je poljoprivrednike da prisustvuju prezentaciji o savremenoj upotrebi dron tehnologije u voćarstvu. Skup će biti održan 15. septembra u 12h u sali Skupštine opštine, nakon čega će na jedno... Više [+]

Odeljenje za poljoprivredu Opštine Ivanjica pozvalo je poljoprivrednike da prisustvuju prezentaciji o savremenoj upotrebi dron tehnologije u voćarstvu. Skup će biti održan 15. septembra u 12h u sali Skupštine opštine, nakon čega će na jednom gazdinstvu u selu Šume biti prikazana i praktična primena. Ivanjica je prepoznata kao voćarski kraj u kojem je proizvodnja maline osnov egzistencije za veliki broj domaćinstava. Upravo zato lokalni proizvođači sve češće traže nove načine da unaprede prinos, smanje troškove i efikasnije odgovore na izazove koje donose klimatske promene. Primena dronova u voćnjacima nudi rešenja poput preciznog praćenja zasada i racionalnije upotrebe zaštitnih sredstava. #dron #uzgojmalina
foto: Pixabay

Srbija je prošle godine imala 8.718 hektara pod leskom i prinos od 8.910 tona, dok se cena na veletržnici kretala od 900 do 1.300 din/kg. Iako se beleži rast površina – od 2014. do 2023. povećane su za više od 6.000 hektara – stručnjaci upo... Više [+]

Srbija je prošle godine imala 8.718 hektara pod leskom i prinos od 8.910 tona, dok se cena na veletržnici kretala od 900 do 1.300 din/kg. Iako se beleži rast površina – od 2014. do 2023. povećane su za više od 6.000 hektara – stručnjaci upozoravaju da naša zemlja još ne koristi dovoljno povoljne agroekološke uslove za uzgoj ovog voća. Najveće plantaže lešnika u Srbiji nalaze se u Kikindi, gde italijanska kompanija Agroitaly, deo grupacije Roncofreddo Holding, trenutno gaji lešnik na 705 hektara. Planirano je proširenje zasada, a uz druge proizvođače – među kojima se ističe Hazel House iz Agrostočara – u ovom severnobanatskom gradu će u narednih godinu-dve površine premašiti 1.000 hektara. #uzgojlesnika

Sezona je išla na ruku proizvođačima bundeva u severnom Banatu – sunčani dani i jutarnje temperature oko 20 stepeni pokazali su se kao idealni uslovi za razvoj ove kulture. Uz sistem navodnjavanja ”kap po kap“ rod je obećavajući, pa poljopr... Više [+]

Sezona je išla na ruku proizvođačima bundeva u severnom Banatu – sunčani dani i jutarnje temperature oko 20 stepeni pokazali su se kao idealni uslovi za razvoj ove kulture. Uz sistem navodnjavanja ”kap po kap“ rod je obećavajući, pa poljoprivrednici očekuju dobar plasman do jeseni. Proizvođač Nikola Krnić napominje da je sušni maj doneo početne probleme, ali da su oni brzo prevaziđeni zahvaljujući punoj agrotehnici i redovnom navodnjavanju. Jul je, ističe, bio ključan – stabilne temperature i dovoljna vlaga pogodovali su cvetanju i oprašivanju, što je rezultiralo obiljem plodova. ”Navodnjavali smo dok nisu dostigle pet kilograma, a deo ukrasnih koristićemo i za dekoraciju“, dodaje Krnić. #uzgojbundeva
Foto: Pixabay

Uzgojem konja i drugih kopitara u Srbiji se aktivno bavi svega 0,2% poljoprivrednih domaćinstava, što ovu granu čini marginalizovanom. Iako postoje potencijali – naročito u sportu i turizmu – delatnost beleži nizak nivo razvoja i finansijsk... Više [+]

Uzgojem konja i drugih kopitara u Srbiji se aktivno bavi svega 0,2% poljoprivrednih domaćinstava, što ovu granu čini marginalizovanom. Iako postoje potencijali – naročito u sportu i turizmu – delatnost beleži nizak nivo razvoja i finansijsku neisplativost. Prema podacima RZS-a, u 2024. registrovano je 15.700 konja, a ukupan finansijski rezultat sektora je negativan – čak 50,5 miliona dinara gubitka. Samo tri firme ostvarile su dobit, među kojima i ergela Kelebija. Najveći izazovi su nedostatak radne snage, visoki troškovi i nepostojanje tržišta, posebno za manje prerađivače. Cene konja variraju – od 600 evra za ždrebad do više od 50.000 evra za vrhunska sportska grla. #uzgojkonja
Foto: Pixabay

U Crepaji, poznatoj po dugoj tradiciji uzgoja šećerne repe, ovog proleća ova kultura zasejana je na oko 800 hektara. Iako je površina nešto manja nego prethodnih godina, zbog zatvaranja šećerane u Kovačici, proizvođači ističu da organizacij... Više [+]

U Crepaji, poznatoj po dugoj tradiciji uzgoja šećerne repe, ovog proleća ova kultura zasejana je na oko 800 hektara. Iako je površina nešto manja nego prethodnih godina, zbog zatvaranja šećerane u Kovačici, proizvođači ističu da organizacija otkupa funkcioniše neometano i da se repa sada otprema u Pećince i Vrbas, u zavisnosti od potreba. Nakon dugog sušnog perioda i visokih temperatura, repa je počela da odbacuje donje listove, a situacija na terenu postajala je sve ozbiljnija. Jučerašnje padavine stigle su u pravi čas, kažu poljoprivrednici, i mogle bi znatno doprineti oporavku i razvoju biljaka. Što se tiče otkupne cene, ponuđena je niža nego prošle godine – trenutno 45 evro centi po kilogramu. #uzgojsecernerepe