#uzgoj @KLUB (10)

Uzgojem konja i drugih kopitara u Srbiji se aktivno bavi svega 0,2% poljoprivrednih domaćinstava, što ovu granu čini marginalizovanom. Iako postoje potencijali – naročito u sportu i turizmu – delatnost beleži nizak nivo razvoja i finansijsk... Više [+]

Uzgojem konja i drugih kopitara u Srbiji se aktivno bavi svega 0,2% poljoprivrednih domaćinstava, što ovu granu čini marginalizovanom. Iako postoje potencijali – naročito u sportu i turizmu – delatnost beleži nizak nivo razvoja i finansijsku neisplativost. Prema podacima RZS-a, u 2024. registrovano je 15.700 konja, a ukupan finansijski rezultat sektora je negativan – čak 50,5 miliona dinara gubitka. Samo tri firme ostvarile su dobit, među kojima i ergela Kelebija. Najveći izazovi su nedostatak radne snage, visoki troškovi i nepostojanje tržišta, posebno za manje prerađivače. Cene konja variraju – od 600 evra za ždrebad do više od 50.000 evra za vrhunska sportska grla. #uzgojkonja
Foto: Pixabay

U Crepaji, poznatoj po dugoj tradiciji uzgoja šećerne repe, ovog proleća ova kultura zasejana je na oko 800 hektara. Iako je površina nešto manja nego prethodnih godina, zbog zatvaranja šećerane u Kovačici, proizvođači ističu da organizacij... Više [+]

U Crepaji, poznatoj po dugoj tradiciji uzgoja šećerne repe, ovog proleća ova kultura zasejana je na oko 800 hektara. Iako je površina nešto manja nego prethodnih godina, zbog zatvaranja šećerane u Kovačici, proizvođači ističu da organizacija otkupa funkcioniše neometano i da se repa sada otprema u Pećince i Vrbas, u zavisnosti od potreba. Nakon dugog sušnog perioda i visokih temperatura, repa je počela da odbacuje donje listove, a situacija na terenu postajala je sve ozbiljnija. Jučerašnje padavine stigle su u pravi čas, kažu poljoprivrednici, i mogle bi znatno doprineti oporavku i razvoju biljaka. Što se tiče otkupne cene, ponuđena je niža nego prošle godine – trenutno 45 evro centi po kilogramu. #uzgojsecernerepe

Kompanija Ferrero Hazelnut Company (HCo) i kompanija Delta Agrar potpisali su 20. juna dugoročni sporazum o strateškoj saradnji na razvoju sektora lešnika u Srbiji. Dogovorom je predviđeno podizanje čak 1.000 hektara novih plantaža lešnika... Više [+]

Kompanija Ferrero Hazelnut Company (HCo) i kompanija Delta Agrar potpisali su 20. juna dugoročni sporazum o strateškoj saradnji na razvoju sektora lešnika u Srbiji. Dogovorom je predviđeno podizanje čak 1.000 hektara novih plantaža lešnika tokom naredne četiri godine. Reč je o direktnom ulaganju Delta Agrara, koje predstavlja važan korak u jačanju lokalnog lanca snabdevanja i pozicioniranju Srbije kao jedne od vodećih zemalja u proizvodnji ove kulture. ”Veoma smo zadovoljni što smo potpisali ovaj dugoročni sporazum sa Delta Agrarom, koji će igrati ključnu ulogu u pozicioniranju Srbije među vodećim zemljama za proizvodnju lešnika. Pored razvoja novih plantaža, ova saradnja je dragocena prilika za podsticanje inovacija i poboljšanje efikasnosti u celom sektoru lešnika u Srbiji”, izjavio je Marko Bota, generalni direktor kompanije Ferrero Hazelnut Company. S druge strane, generalni direktor Delta Agrara Luka Popović istakao je da sporazum predstavlja prekretnicu za kompaniju, ali i za srpski agro sektor u celini. #uzgojlesnika

Poslednjih godina zova sve više zauzima svoje mesto u voćarskim zasadima. Jedan od najzastupljenijih sorti na tržištu je ”Hazberg“, poreklom iz Zapadne Evrope, koja se pokazala kao izuzetno pogodna za naše podneblje. Ulaganja u zovu su znat... Više [+]

Poslednjih godina zova sve više zauzima svoje mesto u voćarskim zasadima. Jedan od najzastupljenijih sorti na tržištu je ”Hazberg“, poreklom iz Zapadne Evrope, koja se pokazala kao izuzetno pogodna za naše podneblje. Ulaganja u zovu su znatno manja u poređenju sa drugim voćnim kulturama, a prinosi su konkurentni – prosečno od 10 do 12 t/ha. Potražnja za proizvodima od zove, poput sokova i slatkiša, iz godine u godinu raste, što otvara mogućnosti za dobru zaradu i kroz preradu. Prema rečima proizvođača, od jedne hektarske površine moguće je ostvariti prihod od preko 4.200 evra. Pionir u uzgoju ove biljke, Jene Šerfeze iz Horgoša, već nekoliko godina ističe njen neiskorišćen potencijal. #uzgojzove

Evropska komisija je objavila prvu klasifikaciju zemalja prema riziku od deforestacije u skladu sa EU regulativom (EUDR). Srbija je svrstana u kategoriju niskog rizika, što domaćim proizvođačima i izvoznicima soje otvara vrata ka lakšem pla... Više [+]

Evropska komisija je objavila prvu klasifikaciju zemalja prema riziku od deforestacije u skladu sa EU regulativom (EUDR). Srbija je svrstana u kategoriju niskog rizika, što domaćim proizvođačima i izvoznicima soje otvara vrata ka lakšem plasmanu na tržište EU. Ipak, status niskog rizika ne oslobađa kompanije obaveza. I dalje je neophodno obezbediti geolokacijske podatke, potvrde o legalnosti proizvodnje i statusu bez deforestacije, kao i procenu rizika u lancu snabdevanja. Primena EUDR-a počinje 30. 12. 2025., saopštilo je udruženje Donau Soja. Ovo udruženje pomaže domaćim akterima kroz platformu Crop Insights, koja uz pomoć satelitskih podataka omogućava proveru usklađenosti sa regulativom. #deforestacija #uzgojsoje
Foto: Pixabay

Udeo bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u Srbije je među najvećim u Evropi. Ako gledamo nominalni iznos BDV-a poljoprivrede ona je u Srbiji u 2023. godini iznosila 2,8 milijardi evra, to je četiri odsto BDP-a Srbije. To je na istom... Više [+]

Udeo bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u Srbije je među najvećim u Evropi. Ako gledamo nominalni iznos BDV-a poljoprivrede ona je u Srbiji u 2023. godini iznosila 2,8 milijardi evra, to je četiri odsto BDP-a Srbije. To je na istom nivou BDV-a koji je ostvarila Danska. Međutim, vrednost poljoprivredne proizvodnje Danske je iznosila 12,7 milijardi evra. Vrednost poljoprivrednih usluga u Srbiji je četiri puta manja od iste u Danskoj (681 prema 173 miliona evra). U strukturi poljoprivrede Srbije je dve trećine biljna proizvodnja, a jedna trećina stočarska, dok je u Danskoj suprotno. Ukupna proizvodnja stočarskih proizvoda pet puta je razvijenija u Danskoj, posebno u svinjogojstvu. #uzgojsvinja
Foto: Pixabay

U Južnom Pomoravlju pod plastenicima je skoro tri hiljade hektara. Godišnje povrtari iz ovog kraja proizvedu oko 3.500 vagona povrća, a oko 70 odsto proizvoda plasira se na domaće tržište. "Imamo kupus domaći, koji polako pristiže, i krasta... Više [+]

U Južnom Pomoravlju pod plastenicima je skoro tri hiljade hektara. Godišnje povrtari iz ovog kraja proizvedu oko 3.500 vagona povrća, a oko 70 odsto proizvoda plasira se na domaće tržište. "Imamo kupus domaći, koji polako pristiže, i krastavac. To znači da su naši vredni proizvođači na vreme zasadili povrće, ubiraju plodove i plasiraju našim kupcima”, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSSS u Leskovcu. Povrtari na jugu Srbije retko koriste podsticajne sredstva od države, ali ističu da bi im uvođene prelevmana mnogo značilo. - Od prelevmana na robu koja dolazi iz uvoza, ta sredstva bila bi upotrebljena na podsticaj naše proizvodnje. Mi moramo da štitimo našu proizvodnju, ističu povrtari. #uzgojpovrcauplastenicima

Udruženje odgajivača svinja Srbije ocenilo je da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom. Oni ističu da je stalno prisutna nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgaj... Više [+]

Udruženje odgajivača svinja Srbije ocenilo je da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom. Oni ističu da je stalno prisutna nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgajivače dovelo do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja. Oni razloge za ovu situaciju vide u potpunom izostanku zaštite domaćih odgajivača svinja od prekomernog uvoza svinjskog mesa. Takođe ističu i favorizovanje interesa pojedinih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije, uz zanemarivanje interesa odgajivača svinja. Oni poručuju da ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na tržištu više neće biti. #uzgojsvinja
Foto: Pixabay

Ko je ove godine posadio karfiol, ima mnogo razloga da bude zadovoljan. Naime, kilogram karfiola trenutno se na pijacama u Novom Sadu prodaje, u zavisnosti od kvaliteta glavice, od 300 do 350 dinara, a donedavno je koštao i 400 dinara. U pr... Više [+]

Ko je ove godine posadio karfiol, ima mnogo razloga da bude zadovoljan. Naime, kilogram karfiola trenutno se na pijacama u Novom Sadu prodaje, u zavisnosti od kvaliteta glavice, od 300 do 350 dinara, a donedavno je koštao i 400 dinara. U protekle dve godine bio je znatno jeftiniji, zbog čega je mnogo povrtara prestalo da ga gaji i ove sezone. Pošto ga sada nema puno, cena se formira spram ponude pa će malobrojni uporni proizvođači koji ga imaju ove jeseni uspeti da isplate gubitke iz ranijih godina, pokriju troškove proizvodnje i ostvare neku dobit. U odnosu na ranije godine, kada se sezona karfiola završavala u novembru, ove godine sezona u punom obimu stiže u narednim danima i sedmicama. #uzgojkarfiola

Uprkos stalnim tenzijama između Beograda i Prištine, neki Srbi i Albanci na Kosovu nalaze način da žive i rade zajedno. Boban Ristić i Agron Haljimi iz Vučitrna zajedno rade na proizvodnji čipsa. Boban Ristić proizvodi krompir, a Agron Halj... Više [+]

Uprkos stalnim tenzijama između Beograda i Prištine, neki Srbi i Albanci na Kosovu nalaze način da žive i rade zajedno. Boban Ristić i Agron Haljimi iz Vučitrna zajedno rade na proizvodnji čipsa. Boban Ristić proizvodi krompir, a Agron Haljimi je menadžer kvaliteta u fabrici Vipa. Sarađuju već godinama, jer od politike im je, kažu, važnije kako da prežive. Vučitrn se nalazi na severu Kosova, oko 15 kilometara od Mitrovice. Danas u njemu većinu čini albanska zajednica, dok su Srbi ostali u svega nekoliko sela. Fabrika čipsa Vipa osnovana je 2004. godine uz pomoć srpskog stručnjaka iz Čačka, ali je i danas primer međuetničke saradnje Srba, Albanaca i drugih naroda koji žive na Kosovu. #uzgojkrompira #proizvodnjacipsa
Foto: DW