#zakupzemljista @KLUB (4)

Poljoprivrednici koji ne obrađuju sopstvenu zemlju neće imati pravo na subvencije, predviđa uredba kojom se državna podrška po hektaru usmerava isključivo onima koji su aktivni u poljoprivrednoj proizvodnji. Vlasnici koji daju zemlju u zaku... Više [+]

Poljoprivrednici koji ne obrađuju sopstvenu zemlju neće imati pravo na subvencije, predviđa uredba kojom se državna podrška po hektaru usmerava isključivo onima koji su aktivni u poljoprivrednoj proizvodnji. Vlasnici koji daju zemlju u zakup, ali ne potpisuju ugovor sa zakupcem, takođe gube pravo na subvencije. I dok poljoprivrednici ne spore da ima zloupotreba koje treba sankcionisati, sve je više zahteva da se problem reši sistemski – kako bi pomoć zaista stizala onima koji proizvode hranu. ”Subvencije mora da dobije onaj ko obrađuje parcelu, bez obzira na to ko je njen vlasnik“, poručuju iz više udruženja poljoprivrednika, među kojima su Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije i udruženje Stig. Ova udruženja pokrenula su akciju ”Prijavi vlasnika zemlje koji neće da ti da ugovor“, kroz koju pozivaju zakupce da se udruže, prijave neregularnosti i javno objave imena vlasnika koji odbijaju da potpišu ugovore. Ukoliko novac dobiju vlasnici koji je ne obrađuju, reč je o zloupotrebi budžetskih sredstava, a sredstva moraju biti vraćena. #zakupzemljista

U Srbiji je u poslednjih 11 godina nenamenski potrošeno čak 30 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) od zakupa poljoprivrednog zemljišta, iako zakon predviđa da ta sredstva budu iskorišćena za zaštitu i uređenje zemljišta. Umesto toga, no... Više [+]

U Srbiji je u poslednjih 11 godina nenamenski potrošeno čak 30 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) od zakupa poljoprivrednog zemljišta, iako zakon predviđa da ta sredstva budu iskorišćena za zaštitu i uređenje zemljišta. Umesto toga, novac je korišćen za druge budžetske potrebe, što ima dugoročne posledice po kvalitet zemljišta, poljoprivredu i životnu sredinu. Najveći deo nenamenski potrošenog novca odlazi iz republičkog budžeta – čak 20 milijardi dinara, ili 168 miliona evra. Iako Republika prihoduje između 1,7 i 2,5 milijardi dinara godišnje od zakupa zemljišta, iz godine u godinu sve manje sredstava ulaže u propisane mere. Tako je, primera radi, 2024. godine uloženo svega 74 miliona dinara, iako je prihod bio više od dve milijarde. Za razliku od centralne vlasti, AP Vojvodina je uložila skoro sav prihod u mere zaštite i korišćenja zemljišta – oko 18 od ukupno 19,1 milijardi dinara, dok je 1,1 milijarda (9,5 miliona evra) nenamenski potrošena. #zakupzemljista

Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Cene arende često su bile i nerealne, kažu poljoprivrednici. Ali, najuporniji su ih plaćali. Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju... Više [+]

Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Cene arende često su bile i nerealne, kažu poljoprivrednici. Ali, najuporniji su ih plaćali. Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju od zakupa, jer se proizvodnja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe ne isplati. "Proizvođači ne mogu da se razduže i da dalje servisiraju obaveze koje su preuzeli po pitanju zakupa. U situaciji smo da radeći sa njiva skidamo manju vrednost nego što smo uložili kroz repromaterijal i zakup zemlje. Rod ne pokriva te troškove, ne računajući rad poljoprivrednika i amortizaciju", kaže Miroslav Kiš iz Udruženja odgajivača goveda rase "Limuzin Srbija". #zakupzemljista

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u padu je ove jeseni. Ponuda je veća od potražnje, jer zemljoradnici nemaju interesa da obrađuju tuđe njive zbog malih prinosa i niskih cena svih ratarskih kultura. Trenutno, samo u ataru opštine Srbobr... Više [+]

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u padu je ove jeseni. Ponuda je veća od potražnje, jer zemljoradnici nemaju interesa da obrađuju tuđe njive zbog malih prinosa i niskih cena svih ratarskih kultura. Trenutno, samo u ataru opštine Srbobran, prema rečima ratara Đorđa Grujića, oko 1.000 jutara čeka zakupca. ”Uoči izdavanja zemlje u arendu između zakupodavaca i zakupaca vladaju zategnuti odnosi pošto nijedna strana neće da popusti. Vlasnici neće da spuste cenu ispod 250 evra po jutru dok je zemljoradnicima ta cena suviše visoka, jer su ove godine ušli u minus zbog klime i jeftinih žitarica i uljarica”, kaže Grujić. Realna cena zakupa po jutru, kako dodaje, između 150 do 200 evra. #zakupzemljista