Tr��i�� @KLUB (114)

Visoke temperature, suša i sve manje snega na Alpima zaoštravaju borbu za vodu između Švajcarske, Italije i Francuske, posebno zbog potreba poljoprivrede. Nivo jezera Lago Mađore, iz kojeg se navodnjavaju plodna polja u dolini reke Po, sveg... Više [+]

Visoke temperature, suša i sve manje snega na Alpima zaoštravaju borbu za vodu između Švajcarske, Italije i Francuske, posebno zbog potreba poljoprivrede. Nivo jezera Lago Mađore, iz kojeg se navodnjavaju plodna polja u dolini reke Po, svega je nekoliko centimetara iznad istorijskog minimuma, dok švajcarski kanton Tićino sve manje vode pušta prema Pijemontu. Tri zemlje pregovaraju o sporazumima koji bi trebalo da urede raspodelu vode u periodima suše i ekstremnih vodostaja. Švajcarski stručnjaci istovremeno traže da Italija i Francuska smanje velike gubitke u kanalima i neefikasnim sistemima za navodnjavanje, upozoravajući da će sukobi oko vode postajati sve intenzivniji. #susa #navodnjavanje

Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da smanje BDP Evropske unije za oko jedan odsto, odnosno da izazovu ekonomske gubitke od oko 180 milijardi evra, procenjuje holandska banka Triodos. Najveći deo štete o... Više [+]

Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da smanje BDP Evropske unije za oko jedan odsto, odnosno da izazovu ekonomske gubitke od oko 180 milijardi evra, procenjuje holandska banka Triodos. Najveći deo štete očekuje se zbog pada produktivnosti rada, dok bi poljoprivredna proizvodnja mogla da bude manja za tri do sedam odsto. Dodatne gubitke donose više cene hrane i struje, smanjena proizvodnja električne energije i problemi u drumskom, železničkom i rečnom transportu. Najviše bi mogla da bude pogođena Francuska, a značajni gubici očekuju se i u Italiji, Španiji i Belgiji. Procena je posebno ozbiljna jer Evropska komisija za ovu godinu očekuje rast BDP-a EU od svega 1,1 odsto. #ekstremnevrucine
Foto: Pixabay

Tokom manifestacije ”Šumadijski dani šljive“ u Stragarima osnovano je Udruženje ”Destilati za destilerije“, koje okuplja 43 proizvođača voća iz Kragujevca, Aranđelovca, Knića i Rače. Cilj je unapređenje proizvodnje voćnih destilata, podizan... Više [+]

Tokom manifestacije ”Šumadijski dani šljive“ u Stragarima osnovano je Udruženje ”Destilati za destilerije“, koje okuplja 43 proizvođača voća iz Kragujevca, Aranđelovca, Knića i Rače. Cilj je unapređenje proizvodnje voćnih destilata, podizanje standarda kvaliteta i primena dobre proizvođačke prakse, kako bi se dobio tržišno konkurentan proizvod namenjen registrovanim destilerijama. Udruženje će raditi i na zajedničkom nastupu članova na tržištu. Članovi su prethodne tri godine koristili podršku fonda ”Destilati za destilerije“, koja je obuhvatala nabavku opreme, pomoć tehnologa, izradu biznis planova i mini tehnoloških projekata. #destilatizadestilerije

Vinarija Bela kula povezuje vinograde u Župi sa podrumom i prostorom za degustacije na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Reč je o maloj vinariji koja deo grožđa proizvodi u sopstvenim zasadima na zemljištu bogatom vulkanskim tufom, dok deo obezb... Više [+]

Vinarija Bela kula povezuje vinograde u Župi sa podrumom i prostorom za degustacije na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Reč je o maloj vinariji koja deo grožđa proizvodi u sopstvenim zasadima na zemljištu bogatom vulkanskim tufom, dok deo obezbeđuje kroz saradnju sa lokalnim vinogradarima. Na degustaciji, koju je vodio domaćin Gvozden, predstavljeno je šest etiketa – bela vina Askurđel, Nestor i Ilona, Burgundac sivi, laganiji Shiraz i premijum crveno vino Egregor. Posebno se izdvaja Ilona, kupaža tri bele sorte, dok Egregor kombinuje prokupac, kaberne sovinjon i merlo. Bela kula neguje spoj župskog vinogradarskog nasleđa, porodične priče i savremenog pristupa proizvodnji vina, uz neposrednu atmosferu degustacija u Beogradu. #belakula

JOSKIN cisterne Modulo 2 Maksimalan učinak je zagarantovan uz JOSKIN transportna sredstva – beskamatno finansiranje i rok otplate do 12 meseci Belgijska kompanija JOSKIN ističe se po gotovo nenedmašnom kvalitetu izrade i izuzetnoj prilagodj... Više [+]

JOSKIN cisterne Modulo 2

Maksimalan učinak je zagarantovan uz JOSKIN transportna sredstva – beskamatno finansiranje i rok otplate do 12 meseci

Belgijska kompanija JOSKIN ističe se po gotovo nenedmašnom kvalitetu izrade i izuzetnoj prilagodjivosti individualnim potrebama kupca. Vodeća je u konstruisanju i proizvodnji poljoprivrednih mašina za transport i distribuciju organskih đubriva kao što su:

✅ Cisterne za osoku i uređaji za distribuisanje/inkorporaciju.
✅ Rasturači stajnjaka.
✅ Poljoprivredne i industrijske kiperske prikolice.
✅ Prikolice za prevoz stoke.
✅ Aeratori za travnjak i kosačice.

Cisterne JOSKIN Modulo 2 8400 ME

✅ Zapremina rezervoara: 8.400 L.
✅ Prečnik rezervoara: 1.600 mm.
✅ Vakum pumpa MEC 6500, 540 o/min.
✅ Točkovi sa pneumaticima 550/60R22.5.
✅ Galvanizovan rezervoar sa spoljne i unutrašnje strane.
✅ Rasprskivač.
✅ Brze spojnice – Papagaj.
✅ Saobraćajna signalizacija.
✅ Vazdušne kočnice.
✅ Transparentna cev za merenje nivoa 6”.
✅ Kruta poteznica.
✅ ECO prečistač – izduvna cev velike zapremine sa kolektorom za ulje, redukovan nivo buke.
✅ Tri prirubnice – levo, desno na prednjem delu tanka i na zadnjem delu tanka.
✅ Ventil za punjenje – 1 kom.
✅ Zadnji otvor za pristup unutrašnjosti Ø 600 mm.
✅ Priprema za vazdušni mešač.

Za detaljnije informacije u vezi sa JOSKIN mašinama i beskamatnim modelom finansiranja uz rok otplate do 12 meseci – pozovite zvaničnog JOSKIN dilera i servisera na tržištu Srbije, kompaniju KITE DOO:

📱Specijalista za priključnu mehanizaciju: 063/443-680.
📱Južna Bačka: 069/1040-262.
📱Severna i Zapadna Bačka: 063/291-156.
📱Bačka: 063/445-571.
📱Srem i Istočna Srbija: 063/1010-700.
📱Mačva: 063/291-273.
📱Južna i Centralna Srbija: 063/1040-871.
📱Severni i Srednji Banat: 069/1040-263.
📱Severni i Srednji Banat: 069/1010-700.
📱Južni Banat: 063/408-602.
📱Banat: 063/1040-532.

Foto: KITE doo (Facebook)

Dugotrajna suša i visoke temperature oborile su vodostaje Dunava i Rajne, što već pravi probleme evropskoj poljoprivredi i trgovini žitaricama. Protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao je na oko 1.700 kubnih metara u sekundi, gotovo tri puta m... Više [+]

Dugotrajna suša i visoke temperature oborile su vodostaje Dunava i Rajne, što već pravi probleme evropskoj poljoprivredi i trgovini žitaricama.
Protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao je na oko 1.700 kubnih metara u sekundi, gotovo tri puta manje od uobičajenog julskog proseka. Barže zbog nedovoljne dubine plove sa manjim teretom ili ostaju zaglavljene, pa se izvoz žitarica usporava upravo u jeku sezone, dok troškovi transporta rastu. U jugoistočnoj Rumuniji ograničeno je i korišćenje vode za navodnjavanje useva, što dodatno ugrožava prinose. Slična situacija je i na Rajni, gde brodovi ne mogu da prevoze pun teret. Stručnjaci upozoravaju da bi češće suše mogle trajno povećati logističke troškove. #vodostajreka

Crni orah nije isto što i domaći orah: kako prepoznati Juglans nigra? Na prvi pogled, svaki orah deluje lako prepoznatljivo: veliko stablo, perasti listovi i zeleni plodovi koji u jesen padaju na zemlju. Ipak, iza naziva „orah“ krije se viš... Više [+]

Crni orah nije isto što i domaći orah: kako prepoznati Juglans nigra?

Na prvi pogled, svaki orah deluje lako prepoznatljivo: veliko stablo, perasti listovi i zeleni plodovi koji u jesen padaju na zemlju. Ipak, iza naziva „orah“ krije se više vrsta, a crni orah (Juglans nigra) nije isto što i domaći, odnosno obični orah (Juglans regia).

Razlika nije važna samo botaničarima. Bitna je vlasnicima imanja, rasadničarima, sakupljačima i svima koji plodove ili druge delove biljke koriste za dalju preradu. Pogrešno prepoznavanje može dovesti do toga da se pod istim imenom koriste dve različite biljne vrste.

Poreklo otkriva prvu veliku razliku

Domaći orah, Juglans regia, vekovima se gaji u Evropi i Aziji i upravo njegov plod najčešće kupujemo i koristimo u ishrani. Crni orah, Juglans nigra, poreklom je iz Severne Amerike, ali se vremenom proširio i u druge delove sveta, pre svega kao šumsko, parkovsko i ukrasno drvo.

Obe vrste pripadaju istoj porodici, ali se razlikuju po izgledu stabla, broju i obliku liski, građi ploda, tvrdoći ljuske i pojedinim svojstvima važnim za uzgoj i preradu.

List je prvi trag

Crni orah ima duge, perasto složene listove sa većim brojem uskih, izduženih i sitno nazubljenih liski. Na jednom listu najčešće ih ima mnogo više nego kod domaćeg oraha, a završna liska može biti veoma mala ili potpuno izostati.

Kod domaćeg oraha list obično ima manji broj krupnijih i širih liski. One su uglavnom ovalnije i na dodir deluju punije. Ako se posmatra samo jedna liska, zabuna je moguća, ali kada se uporede celi listovi, razlika postaje mnogo uočljivija.

Zato pri prepoznavanju ne treba gledati samo plod. Najsigurnije je istovremeno posmatrati list, koru, oblik krošnje i plod.

Tamna i duboko izbrazdana kora

Odraslo stablo crnog oraha može biti veoma visoko, sa dugim pravim deblom i krošnjom koja često počinje više od zemlje. Kora vremenom postaje tamnosiva do gotovo crna, duboko izbrazdana i sa grebenima koji mogu formirati šare nalik izduženim rombovima.

Kod domaćeg oraha kora je, naročito kod mlađih stabala, svetlija i glađa. Sa starošću i ona puca i dobija brazde, ali stablo najčešće ima širu, zaobljeniju i razgranatiju krošnju.

Samo boja kore ipak nije dovoljan dokaz. Starost stabla, uslovi rasta i položaj mogu menjati njegov izgled, pa je potrebno proveriti još osobina.

Plod daje najjasniji odgovor

Plod crnog oraha je uglavnom okrugao i obavijen debelim zelenim mesnatim omotačem. Kada sazri i počne da propada, omotač brzo tamni i ostavlja snažne mrke mrlje na rukama, odeći i podlozi. Unutrašnja koštana ljuska je vrlo tvrda, debela i izbrazdana — znatno teža za otvaranje od ljuske domaćeg oraha.

Domaći orah ima tanju unutrašnju ljusku koja se lakše razbija, zbog čega je praktičniji za svakodnevnu ishranu i komercijalnu proizvodnju jezgra. Njegov zeleni omotač pri sazrevanju obično puca i odvaja se od oraha lakše nego kod crnog oraha.

Upravo plod, zajedno sa brojem liski i izgledom kore, daje najpouzdaniju sliku o kojoj vrsti je reč.

Zašto je tačan latinski naziv važan?

Nazivi „orah“, „zeleni orah“ i „crni orah“ u svakodnevnom govoru ponekad se koriste neprecizno. Dešava se da ljudi svaki nezreo orah tamne pokožice nazovu crnim orahom, iako je u pitanju obični orah u određenoj fazi sazrevanja.

To može biti posebno važno kada se biljna sirovina suši, prerađuje ili navodi u sastavu nekog proizvoda. Nije dovoljno osloniti se na narodni naziv — potrebno je proveriti da li je biljka označena kao Juglans nigra ili Juglans regia.

Primer kako se crni orah danas kombinuje sa belim pelinom i karanfilićem u okviru jednog tradicionalnog biljnog programa može se videti na https://antiparazitniprogram.rs/ .

Crni orah traži pažljivo mesto na imanju

Crni orah je moćno i dugovečno drvo, ali nije idealan za svaki deo dvorišta ili bašte. U njegovim tkivima nalazi se jedinjenje povezano sa juglonom, pa neke osetljive biljne vrste mogu slabije napredovati u zoni korena i ispod krošnje.

Zbog toga ga ne treba saditi nasumično pored povrtnjaka ili osetljivog ukrasnog bilja. Pre sadnje valja računati na konačnu veličinu stabla, širok korenov sistem, veliku senku i plodove koji pri padu mogu zaprljati staze i površine.

Sa druge strane, kada ima dovoljno prostora, crni orah može biti upečatljivo stablo na većem imanju. Njegovo drvo je veoma cenjeno u stolarstvu, jezgro je jestivo mada se teško vadi, a zeleni omotač ploda tradicionalno se koristio i kao prirodna boja.

Nije svaki orah isti

Najlakši način da se razlikuju crni i domaći orah jeste da se uporede tri stvari: broj i oblik liski, izgled kore i građa ploda. Crni orah najčešće ima više užih liski, tamniju i dublje izbrazdanu koru, kao i okrugao plod sa veoma tvrdom unutrašnjom ljuskom. Domaći orah ima manje i krupnije liske, svetliju koru i plod koji se lakše čisti i otvara.

Tačno prepoznavanje biljke nije sitnica. Ono je osnova odgovornog uzgoja, sakupljanja i prerade — naročito kada se vrsta navodi kao sastojak nekog biljnog proizvoda.

Hrvatski ministar poljoprivrede David Vlajčić izjavio je da su veterinarski inspektori postupili u skladu sa zakonom kada su naložili eutanaziju svinja čije poreklo nije bilo poznato, nakon što su tri kamiona životinja premeštena iz područj... Više [+]

Hrvatski ministar poljoprivrede David Vlajčić izjavio je da su veterinarski inspektori postupili u skladu sa zakonom kada su naložili eutanaziju svinja čije poreklo nije bilo poznato, nakon što su tri kamiona životinja premeštena iz područja zahvaćenog afričkom kugom svinja.
On je odbacio tvrdnje da mere pogoduju uvozu ili uništavaju domaće proizvođače, navodeći da je od 2023. u obnovu svinjskog fonda uloženo 51 milion evra. Hrvatska je ove godine zabeležila 89 žarišta, dok je Nemačka za tri godine imala 18. Vlajčić je najavio pooštravanje mera i kazni, uz veću odgovornost veterinara, prevoznika, inspektora i uzgajivača. Kao najveće rizike izdvojio je ilegalno premeštanje životinja i nepoštovanje biosigurnosnih pravila. #africkasvinjskakuga