danh @KLUB (294)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da u hladnim zimskim danima prihranjuju divlje ptice, kada im je zbog snežnog pokrivača otežano da pronađu hranu, ali i da se pridruže akciji građanske nauke ”Ptice moje hrani... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da u hladnim zimskim danima prihranjuju divlje ptice, kada im je zbog snežnog pokrivača otežano da pronađu hranu, ali i da se pridruže akciji građanske nauke ”Ptice moje hranilice“, koja će biti održana od 16. do 18. januara. Tokom ova tri dana potrebno je izdvojiti svega sat vremena, prepoznati i izbrojati ptice na hranilici ili u njenoj neposrednoj okolini (dvorište, park), a zatim podatke poslati putem onlajn formulara na platformi hranilice.pticesrbije.rs, gde su dostupna i pravila popisivanja, kao i praćenje rezultata u realnom vremenu. Društvo preporučuje prihranu sirovim semenkama suncokreta, prosom, lomljenom pšenicom i kukuruzom, ovsem, orasima i kikirikijem. Zrnevlje se, kako navode, može utopiti u neposoljen loj ili mast i okačiti napolju, što pticama predstavlja značajan izvor energije. Istovremeno apeluju da se ptice nikako ne hrane hlebom, jer je termički obrađen, sadrži so i aditive i može biti štetan po zdravlje i fizičku kondiciju ptica. #prihranaptica

Meštani brdsko-planinskih sela u okolini Valjeva kažu da pamte i jače zime, ali ne i da su bez struje ostajali duže od tri–četiri dana. Ove godine Božić su proslavili u mraku, jer su na električnu energiju čekali čak sedam dana, što je pose... Više [+]

Meštani brdsko-planinskih sela u okolini Valjeva kažu da pamte i jače zime, ali ne i da su bez struje ostajali duže od tri–četiri dana. Ove godine Božić su proslavili u mraku, jer su na električnu energiju čekali čak sedam dana, što je posebno teško palo porodicama sa decom i starijima, ali i domaćinstvima sa stokom. Na farmi Pavlovića u Beomuževiću, sa 150 grla, šest dana bez struje hrana je ručno mešana – oko 900 kilograma dnevno. Mnogi su se snalazili agregatima, a kada su stale pumpe, topio se sneg za napajanje stoke. U Valjevu su agregati prethodnih dana bili najtraženija roba. Vanredna situacija i dalje traje, a prijava štete, prema navodima iz Gradske uprave, još nije počela. #zima #agregati

Svetske cene hrane smanjene su u decembru četvrti mesec uzastopno, pre svega zbog pojeftinjenja mlečnih proizvoda, mesa i biljnih ulja, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO indeks cena hrane u decembru je iznosio... Više [+]

Svetske cene hrane smanjene su u decembru četvrti mesec uzastopno, pre svega zbog pojeftinjenja mlečnih proizvoda, mesa i biljnih ulja, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO indeks cena hrane u decembru je iznosio 124,3 poena, što je manje nego u novembru (125,1) i 2,3 odsto niže nego pre godinu dana. Na nivou cele 2025. godine, indeks je u proseku iznosio 127,2 poena, odnosno 4,3% više nego 2024, jer su rast cena biljnih ulja i mlečnih proizvoda nadmašili pad cena žitarica i šećera. U decembru su mlečni proizvodi pojeftinili 4,4% (pad cena putera usled veće ponude pavlake u Evropi), meso 1,3%, a biljna ulja 0,2%. Istovremeno, žitarice su poskupele 1,7 odsto. #cenehrane

Prema procenama, pšenica bi ovog leta u Srbiji mogla da se žanje sa više od 600.000 hektara, a neki stručnjaci navode da je pod žitom čak oko 700.000 hektara, što je približno 10 odsto više nego prošle godine, dok zvanični podaci još nisu o... Više [+]

Prema procenama, pšenica bi ovog leta u Srbiji mogla da se žanje sa više od 600.000 hektara, a neki stručnjaci navode da je pod žitom čak oko 700.000 hektara, što je približno 10 odsto više nego prošle godine, dok zvanični podaci još nisu objavljeni. Dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu napominje da sneg ima dvostruku ulogu: štiti useve od niskih temperatura i obezbeđuje vlagu za zemljište. Kako ističe, snežni pokrivač je duže prisutan na severu, dok je na jugu tek poslednjih dana. Pšenica posejana u optimalnom roku je u fazi bokorenja i najotpornija, a kasnije posejani usevi su u ranijoj fazi razvoja, ali ih sneg takođe štiti. #sneznipokrivac

Danijela Munitlaković je četvrta generacija pčelara u porodici koja se više od jednog veka bavi pčelarstvom. Ona je apiterapeut i apipedagog i sa svojim suprugom u selu Ježevica kraj Čačka gaji oko 100 pčelinjih košnica. Nedavno su osnovali... Više [+]

Danijela Munitlaković je četvrta generacija pčelara u porodici koja se više od jednog veka bavi pčelarstvom. Ona je apiterapeut i apipedagog i sa svojim suprugom u selu Ježevica kraj Čačka gaji oko 100 pčelinjih košnica. Nedavno su osnovali brend Plodovi Srbije, a poznati su po inovativnom proizvodu - krem medu. Više o tome čitajte uskoro na portalu!

Na Vršačkim planinama, gde je pre samo pet godina populacija jelena bila svedena gotovo na biološki minimum, danas se razvija najveći i najznačajniji centar za uzgoj i raseljavanje karpatskog jelena u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Povratak... Više [+]

Na Vršačkim planinama, gde je pre samo pet godina populacija jelena bila svedena gotovo na biološki minimum, danas se razvija najveći i najznačajniji centar za uzgoj i raseljavanje karpatskog jelena u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Povratak ove vrste već daje vidljive rezultate u prirodi – beleži se stabilizacija ekosistema, a prema navodima sa terena povećan je i broj vukova, što stručnjaci tumače kao pokazatelj da se prirodna ravnoteža vraća. Projekat je pokrenut 2020. godine, kada je na ovo područje naseljen prvi matični fond od 50 jedinki. Danas u slobodnoj prirodi na Vršačkim planinama živi oko 100 jelena, dok se u uzgajalištu nalazi još oko 70 jedinki.
Foto: Pixabay

Srećan i blagosloven Badnji dan!

Crni orah, pelin i karanfilić u fitoterapiji – zašto su važne prave količine U tradicionalnoj fitoterapiji, pojedine biljke imaju dug istorijat primene u podršci organizmu. Među najčešće pominjanim biljkama u tom kontekstu nalaze se crni or... Više [+]

Crni orah, pelin i karanfilić u fitoterapiji – zašto su važne prave količine

U tradicionalnoj fitoterapiji, pojedine biljke imaju dug istorijat primene u podršci organizmu. Među najčešće pominjanim biljkama u tom kontekstu nalaze se crni orah, pelin i karanfilić, koji se vekovima koriste u različitim kulturama kao deo biljnih formulacija.

Iako su ove biljke danas dostupne u različitim oblicima, razlike među preparatima često nisu u samim biljkama, već u količinama, koncentraciji i načinu kombinovanja.

Značaj količine i kontinuiteta u biljnoj primeni

U praksi se često sreću preparati koji sadrže minimalne količine aktivnih biljnih sastojaka, što nije u skladu sa tradicionalnim principima fitoterapije. Na primer, tinktura crnog oraha se u mnogim slučajevima nudi u zapreminama od 30 do 50 ml, dok se u ozbiljnijim biljnim formulacijama koriste znatno veće količine.

Slična situacija je i sa pelinom i karanfilićem, biljkama koje se tradicionalno koriste u jasno definisanim dozama i kroz duži vremenski period. Preparati koji sadrže 40–60 kapsula često ne omogućavaju punu primenu u okviru jednog biljnog ciklusa.

Zbog toga se u savremenoj praksi sve više pažnje posvećuje kompletnim biljnim formulacijama, koje obezbeđuju dovoljne količine svakog sastojka za celovit pristup.
Jedan od primera ovakvog pristupa u Srbiji je Vidar antiparazitni program, koji se zasniva na kombinaciji crnog oraha, pelina i karanfilića u jasno definisanim količinama. Ovakva struktura omogućava primenu biljnih sastojaka bez prekida i kompromisa u doziranju, što je u skladu sa principima tradicionalne fitoterapije.👉 antiparazitni program
Prilikom izbora biljnih preparata, važno je obratiti pažnju ne samo na naziv biljke, već i na njeno poreklo, koncentraciju, količinu i način kombinovanja sa drugim sastojcima. Upravo ovi faktori često čine razliku između simbolične primene i ozbiljno osmišljene biljne formulacije.

Iako je posle Nemačke drugi najveći proizvođač božićnih jelki u Evropi, Danska je najveći svetski izvoznik, kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. Iz ove zemlje svake godine se izveze oko devet miliona... Više [+]

Iako je posle Nemačke drugi najveći proizvođač božićnih jelki u Evropi, Danska je najveći svetski izvoznik, kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. Iz ove zemlje svake godine se izveze oko devet miliona jelki, od čega polovina završi na nemačkom tržištu, dok se ostatak šalje širom Evrope, ali i u udaljene destinacije poput Dubaija, Vijetnama i Hongkonga. Božićne jelke u Danskoj se gaje na oko 20.000 hektara, a samo tokom 2024. godine ovaj sektor ostvario je prihod od oko 160 miliona evra. Ključ uspeha danske proizvodnje je nordmanska (kavkaska) jela, koja je još osamdesetih godina potisnula smrču i postala najtraženija božićna jelka u Evropi. #bozicnajelka
Foto: Pexels