danh @KLUB (291)

Porodica gusaka uživa u toplim februarskim danima.

U Ortoni, u italijanskom regionu Abruco, u vinogradu vinarije Dora Sarkeze nalazi se neobična fontana vina iz koje posetioci mogu besplatno da natoče Montepulciano d’Abruzzo. Vino teče iz autentične drvene buradi zapremine 50 hektolitara, a... Više [+]

U Ortoni, u italijanskom regionu Abruco, u vinogradu vinarije Dora Sarkeze nalazi se neobična fontana vina iz koje posetioci mogu besplatno da natoče Montepulciano d’Abruzzo. Vino teče iz autentične drvene buradi zapremine 50 hektolitara, a projekat je osmislio arhitekta Roko Valentini uz podršku Nikole D’Aurie, vlasnika tradicionalne vinarije. Za razliku od sličnih fontana koje rade samo povremeno, ortonska je otvorena svakog dana i namenjena je i hodočasnicima na putu Svetog Tome, kao i turistima. Uz slavinu stoji poruka koja poziva na uživanje i poštovanje tradicije. Posetiocima se preporučuje da ponesu čašu ili bocu (ponekad se mogu dobiti i na licu mesta) i da vino konzumiraju umereno. U blizini su obala Trabokija i Bazilika Svetog Tome. #besplatnovino
Foto: Pixabay

Svinjarstvo je u Srbiji prošlo kroz duboke promene: nestala je mala seoska proizvodnja, a procenjuje da danas postoji 60.000–80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi 20–40 svinja, upozorava predsednik Udruženja Agropro... Više [+]

Svinjarstvo je u Srbiji prošlo kroz duboke promene: nestala je mala seoska proizvodnja, a procenjuje da danas postoji 60.000–80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi 20–40 svinja, upozorava predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco. Istovremeno, velike klanice sve više ulaze u sopstveni tov i oslanjaju se na kooperante. Keco ističe da ključ konkurentnosti nije u zabrani uvoza, već u savremenoj genetici i efikasnosti ishrane: za 1 kg prirasta danas je moguće trošiti 1,8–1,9 kg hrane, dok se ranije trošilo 3,5–4,2 kg. Traži novu stručnu analizu i strategiju za produktivniju proizvodnju, uz poruku da bez ulaganja u genetiku i modernu organizaciju tova nema stabilnog povratka na tržište. #uzgojsvinja
Foto: Pexels

Izvozni uslovi za evropske mlečne proizvode bili su povoljniji prethodnih godina, dok danas kombinacija jakog evra i slabijeg dolara blago opterećuje trgovinu, a carine u SAD i Kini dodatno otežavaju izvoz evropskog mleka i prerađevina. Ove... Više [+]

Izvozni uslovi za evropske mlečne proizvode bili su povoljniji prethodnih godina, dok danas kombinacija jakog evra i slabijeg dolara blago opterećuje trgovinu, a carine u SAD i Kini dodatno otežavaju izvoz evropskog mleka i prerađevina. Ove mere su uticale na preusmeravanje globalnih tokova – ustaljene rute trgovine se menjaju, a evropski izvozni proizvodi suočavaju se sa sve jačom konkurencijom drugih zemalja, prenosi Agrarheute. U takvim uslovima, Evropska unija je izgubila deo tržišnog udela u kategorijama sira, putera i punomasnog mleka u prahu. Kada je reč o tržištu i cenama mleka, poruka za 2026. godinu je oprezna: mlečnu industriju očekuje godina puna izazova. #trzistemleka
Foto: Pexels

U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo,... Više [+]

U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo, jer niske temperature i mraz doprinose boljem sušenju i formiranju kvaliteta. Meštani naglašavaju da su za sušenje na banatskoj košavi neophodne visoke pušnice – što više, to bolje. Slanina se suši oko mesec dana, nakon čega je spremna za konzumaciju. U Turističkom društvu ”Slaninijada“ privode kraju pripreme za 39. festival domaće hrane, uz poruku da će kvalitet proizvoda ostati glavni adut manifestacije. Slaninijada počinje 19. februara i trajaće četiri dana. #slaninijada

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da u hladnim zimskim danima prihranjuju divlje ptice, kada im je zbog snežnog pokrivača otežano da pronađu hranu, ali i da se pridruže akciji građanske nauke ”Ptice moje hrani... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da u hladnim zimskim danima prihranjuju divlje ptice, kada im je zbog snežnog pokrivača otežano da pronađu hranu, ali i da se pridruže akciji građanske nauke ”Ptice moje hranilice“, koja će biti održana od 16. do 18. januara. Tokom ova tri dana potrebno je izdvojiti svega sat vremena, prepoznati i izbrojati ptice na hranilici ili u njenoj neposrednoj okolini (dvorište, park), a zatim podatke poslati putem onlajn formulara na platformi hranilice.pticesrbije.rs, gde su dostupna i pravila popisivanja, kao i praćenje rezultata u realnom vremenu. Društvo preporučuje prihranu sirovim semenkama suncokreta, prosom, lomljenom pšenicom i kukuruzom, ovsem, orasima i kikirikijem. Zrnevlje se, kako navode, može utopiti u neposoljen loj ili mast i okačiti napolju, što pticama predstavlja značajan izvor energije. Istovremeno apeluju da se ptice nikako ne hrane hlebom, jer je termički obrađen, sadrži so i aditive i može biti štetan po zdravlje i fizičku kondiciju ptica. #prihranaptica