domaće @KLUB (170)

Poslednjih godina u Šumadiji raste broj seoskih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom, a u okolini Kragujevca ih je danas oko 30. Domaćinstva privlače goste etno ambijentom, domaćom gastronomijom, boravkom u prirodi i sadržajima aktivn... Više [+]

Poslednjih godina u Šumadiji raste broj seoskih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom, a u okolini Kragujevca ih je danas oko 30. Domaćinstva privlače goste etno ambijentom, domaćom gastronomijom, boravkom u prirodi i sadržajima aktivnog turizma, često uz životinje na imanjima. Među njima je i seosko turističko domaćinstvo ”Janin raj“ kod Kragujevca, koje posluje više od deset godina. Vlasnik Dragan Cvetković navodi da najviše gostiju dolazi iz Vojvodine, ali da su poslednjih godina imali i posetioce iz Ugande, Slovenije i Grčke. Direktorka TO Kragujevac Mirjana Milenković ističe da je pre nekoliko godina bilo svega četiri do pet seoskih domaćinstava, dok je sada broj višestruko veći. #seoskiturizam #sumadija

Kompanije iz Srbije zabeležile su zapažen nastup na sajmu ”Gulfood 2026” u Dubaiju, uz oko 1.300 poslovnih sastanaka i procenjenu vrednost očekivanih izvoznih poslova od 8,2 miliona evra, saopštila je PKS. Najviše kontakata ostvareno je sa... Više [+]

Kompanije iz Srbije zabeležile su zapažen nastup na sajmu ”Gulfood 2026” u Dubaiju, uz oko 1.300 poslovnih sastanaka i procenjenu vrednost očekivanih izvoznih poslova od 8,2 miliona evra, saopštila je PKS. Najviše kontakata ostvareno je sa partnerima sa tržišta Bliskog istoka, ali i iz Severne Amerike, Azije i Evrope, što potvrđuje rastući interes za proizvode domaće prehrambene industrije. U nacionalnom paviljonu, u organizaciji Razvojne agencije Srbije i PKS-a, predstavile su se 24 kompanije iz različitih segmenata prehrambenog sektora. Na štandu su dominirali proizvodi od smrznutog voća i povrća, mlečni i konditorski program, ali i gotova jela, začini, kafa i snek asortiman. #gulfood
Foto: PKS

Udruženje malinara ”Vilamet“ upozorilo je da je domaće tržište preplavila malina stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom srpske maline. Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvoz i da se... Više [+]

Udruženje malinara ”Vilamet“ upozorilo je da je domaće tržište preplavila malina stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom srpske maline. Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvoz i da se uvozna malina jasno obeležava zemljom porekla (npr. Kirgistan, Belorusija), kako bi kupci u EU znali šta kupuju. Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić navodi da se malina nabavlja na različnim tržištima, a da kupci imaju primedbe na kvalitet i sadržaj nedozvoljenih materija (teški metali, pesticidi), što se potom pripisuje ”srpskoj“ malini. Apel upućen nadležnima, poručuju, odnosi se na zaštitu nacionalnog brenda. #uvozmalina

Ministarka privrede Adrijana Mesarović uručila je juče, u Etnografskom muzeju, 32 sertifikata za stare i umetničke zanate i najavila da će u narednom mesecu biti raspisan program podrške kroz bespovratna sredstva za sve koji se bave domaćom... Više [+]

Ministarka privrede Adrijana Mesarović uručila je juče, u Etnografskom muzeju, 32 sertifikata za stare i umetničke zanate i najavila da će u narednom mesecu biti raspisan program podrške kroz bespovratna sredstva za sve koji se bave domaćom radinošću. Ona je istakla da narodi koji ozbiljno čuvaju identitet sistemski štite narodnu umetnost, a da starim zanatima pripada posebno mesto u kulturnom nasleđu. Prema njenim rečima, ti predmeti nisu masovna roba, već ”nosioci pamćenja, iskustva i kontinuiteta“. Dodala je da sertifikati nemaju novčanu vrednost, ali su zvanično priznanje države – savremeno ”majstorsko pismo“ i podstrek zanatlijama da razvijaju i predstavljaju tradiciju Srbije. #starizanati
Foto: Ministarstvo privrede

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, p... Više [+]

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, pre svega iz Ukrajina, dodatno pojačalo pritisak na srpske izvoznike. Po vrednosti izvoza Srbija je u trećem kvartalu 2025. pala na drugo mesto, iza Poljska, dok je po količini skliznula na treće. Istovremeno je zabeležen i rekordan uvoz – ukupno 5.013 tona smrznutih malina, najviše iz Poljske i Ukrajine, što dodatno komplikuje poziciju domaćih proizvođača. Inače, među najvećim proizvođačima, Srbija je imala ubedljivo najvišu cenu – Poljska je bila na 2,87 evra/kg, Ukrajina 2,45, Kina 2,67, a Čile tri evra po kilogramu. Veće izvozne cene od Srbije, ali uz znatno manje količine, imale su Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska (6,26) i Bugarska (5,97 evra/kg). #malina
Foto: Pexels

U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo,... Više [+]

U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo, jer niske temperature i mraz doprinose boljem sušenju i formiranju kvaliteta. Meštani naglašavaju da su za sušenje na banatskoj košavi neophodne visoke pušnice – što više, to bolje. Slanina se suši oko mesec dana, nakon čega je spremna za konzumaciju. U Turističkom društvu ”Slaninijada“ privode kraju pripreme za 39. festival domaće hrane, uz poruku da će kvalitet proizvoda ostati glavni adut manifestacije. Slaninijada počinje 19. februara i trajaće četiri dana. #slaninijada

Traktori na ulicama ponovo su znak poljoprivrednog nezadovoljstva – i u Evropskoj uniji i u Srbiji. U EU protesti jačaju zbog sporazuma EU–Merkosur, uz strah da bi veći uvoz jeftinijih proizvoda, nastalih pod drugačijim standardima i nižim... Više [+]

Traktori na ulicama ponovo su znak poljoprivrednog nezadovoljstva – i u Evropskoj uniji i u Srbiji. U EU protesti jačaju zbog sporazuma EU–Merkosur, uz strah da bi veći uvoz jeftinijih proizvoda, nastalih pod drugačijim standardima i nižim troškovima, dodatno oborio otkupne cene i ugrozio domaće farme. Najveći otpor vidi se u stočarstvu, posebno u govedarstvu i živinarstvu. U Srbiji su povodi neposredniji: otkupne cene, pritisak uvoza i neizvesnost oko subvencija i pravila agrarne politike. Posebno je osetljiv mlečni sektor, gde proizvođači upozoravaju da rast troškova ne prati rast prihoda, dok promene uslova podrške i izostanak dijaloga povećavaju rizik – naročito za mala i srednja gazdinstva. Iako su razlozi različiti, poruka je slična: poljoprivrednici traže fer tržišna pravila, kontrolu standarda i predvidivu podršku kako bi proizvodnja ostala održiva i ekonomski isplativa. #protestipoljoprivrednika

Meštani brdsko-planinskih sela u okolini Valjeva kažu da pamte i jače zime, ali ne i da su bez struje ostajali duže od tri–četiri dana. Ove godine Božić su proslavili u mraku, jer su na električnu energiju čekali čak sedam dana, što je pose... Više [+]

Meštani brdsko-planinskih sela u okolini Valjeva kažu da pamte i jače zime, ali ne i da su bez struje ostajali duže od tri–četiri dana. Ove godine Božić su proslavili u mraku, jer su na električnu energiju čekali čak sedam dana, što je posebno teško palo porodicama sa decom i starijima, ali i domaćinstvima sa stokom. Na farmi Pavlovića u Beomuževiću, sa 150 grla, šest dana bez struje hrana je ručno mešana – oko 900 kilograma dnevno. Mnogi su se snalazili agregatima, a kada su stale pumpe, topio se sneg za napajanje stoke. U Valjevu su agregati prethodnih dana bili najtraženija roba. Vanredna situacija i dalje traje, a prijava štete, prema navodima iz Gradske uprave, još nije počela. #zima #agregati

Domaćini i ove zime požurili da se pre većih snegova snabdeju brašnom.