domaće @KLUB (177)

Srpski proizvođači organskog, smrznutog i liofilizovanog voća ostvarili su direktne kontakte sa vodećim nordijskim uvoznicima tokom poslovne misije u Švedskoj, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku SIPPO programa. Kako nav... Više [+]

Srpski proizvođači organskog, smrznutog i liofilizovanog voća ostvarili su direktne kontakte sa vodećim nordijskim uvoznicima tokom poslovne misije u Švedskoj, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku SIPPO programa. Kako navode iz PKS, domaći izvoznici su u Malmeu i Stokholmu pokrenuli konkretne pregovore, a nordijski partneri pokazali su interesovanje za srpsko bobičasto voće, ističući potencijal za dugoročnu saradnju. Delegacija je posetila Nordic Organic Food Fair 2025 i održala niz B2B sastanaka sa distributerima i uvoznicima, gde je potvrđena stabilna potražnja za organskim voćem iz Srbije, uz spremnost kupaca da prošire saradnju uz konzistentan kvalitet isporuka. #izvozorganskogvoca

Međunarodni tim od 23 partnera započeo je rad na novom EU projektu ProPollSoil, čiji je cilj da utvrdi kako stanje zemljišta utiče na oprašivače koji žive, gnezde se i razvijaju u tlu. Iako su oprašivači ključni za formiranje plodova i seme... Više [+]

Međunarodni tim od 23 partnera započeo je rad na novom EU projektu ProPollSoil, čiji je cilj da utvrdi kako stanje zemljišta utiče na oprašivače koji žive, gnezde se i razvijaju u tlu. Iako su oprašivači ključni za formiranje plodova i semena, malo je istraženo kakvu ulogu svojstva zemljišta imaju u njihovom opstanku i kako savremene poljoprivredne prakse utiču na njih. ProPollSoil, finansiran kroz Horizon Europe sa 7,7 miliona evra, vodi Tehnički univerzitet u Minhenu i okuplja partnere iz 13 evropskih zemalja i Kanade. Srbija učestvuje kroz tim Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji će istraživati veze između zemljišta, biodiverziteta i oprašivača u domaćim agroekosistemima. #propollsoil

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šar... Više [+]

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šaranske ribnjake (Vojvodina) i pastrmske (zapadna i istočna Srbija). Ipak, njihova dobit u 2024. iznosila je nepunih 220 miliona dinara, što je gotovo 40% manje u odnosu na prethodnu godinu. Direktor DTD Ribarstva iz Bača, Aleksandar Stajčić, ističe da je najveća pretnja za domaće tržište uvoz ribe. On navodi da zemlje u okruženju, poput Mađarske i Hrvatske, subvencionišu svoje proizvođače i izuzimaju ih od nameta, čime su u daleko boljem položaju od srpskih firmi. #proizvodnjaribe

Predstavnici mesno-prerađivačke industrije zatražili su od Ministarstva poljoprivrede da ubrza proceduru za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok uzgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Predsednica... Više [+]

Predstavnici mesno-prerađivačke industrije zatražili su od Ministarstva poljoprivrede da ubrza proceduru za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok uzgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Predsednica Unije proizvođača svinja Srbije, Sanja Ćelebićanin, kaže da nema nestašica, što potvrđuje i stabilna otkupna cena. ”Znamo koliko imamo tovljenika. Prvo treba uraditi analizu potreba, a ne širiti narativ o nestašicama”, napominje Ćelebićanin. Ona ističe da rashlađenog mesa ima dovoljno za maloprodaju, ali da je za smrznuto meso potrebno uvesti jasne kriterijume i kvote za uvoz, i to samo kada domaće količine budu iscrpljene. #uvozmesa

U prisustvu ključnih nacionalnih partnera i predstavnika Evropske unije, u Beogradu je juče održana uvodna radionica projekta ”EU za održivu zaštitu bilja u Srbiji“. Ovaj dvogodišnji projekat, finansiran od strane Evropske unije, a koji rea... Više [+]

U prisustvu ključnih nacionalnih partnera i predstavnika Evropske unije, u Beogradu je juče održana uvodna radionica projekta ”EU za održivu zaštitu bilja u Srbiji“. Ovaj dvogodišnji projekat, finansiran od strane Evropske unije, a koji realizuje FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, započet je u septembru 2025. Njegov osnovni cilj je podrška Srbiji u procesu usklađivanja sa Zelenom agendom EU i politikama ”Od njive do trpeze“, koje nalažu smanjenje upotrebe i rizika od pesticida. Projekat predstavlja važan korak ka modernizaciji poljoprivrede, bezbednijoj proizvodnji hrane i boljoj zaštiti životne sredine, čime značajno doprinosi usklađivanju domaćih standarda sa regulativama EU. #zastitabilja
Foto: Fao

Da li ste znali da Syngenta hibridi kukuruza donose vrhunske prinose, stabilnost i genetiku dokazanu na domaćim poljima?​ Koji god da izaberete budite sigurni ste u jedno: rezultate koji se vide na njivi!​ 🌽💪 #syngentaserbia #poljoprivred... Više [+]

Da li ste znali da Syngenta hibridi kukuruza donose vrhunske
prinose, stabilnost i genetiku dokazanu na domaćim poljima?​
Koji god da izaberete budite sigurni ste u jedno: rezultate koji se
vide na njivi!​ 🌽💪

#syngentaserbia #poljoprivrednici #hibridi
#syngentaserbia #poljoprivrednici

Mađarski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje proizvodnja i komercijalizacija laboratorijski uzgojenog mesa, čime je Mađarska postala jedna od prvih evropskih zemalja sa sveobuhvatnom zabranom kultivisanog mesa. Mera obuhvata sve... Više [+]

Mađarski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje proizvodnja i komercijalizacija laboratorijski uzgojenog mesa, čime je Mađarska postala jedna od prvih evropskih zemalja sa sveobuhvatnom zabranom kultivisanog mesa. Mera obuhvata sve faze – od proizvodnje i distribucije do marketinga i prodaje – dok biljne alternative ostaju dozvoljene. Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da laboratorijsko meso ugrožava tradiciju, prehrambenu kulturu i domaću poljoprivredu. Zakon je dobio široku političku podršku, a Mađarska se ovim potezom pridružila Italiji, koja je zabranu uvela 2023. godine. Kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle usporiti inovacije u održivoj proizvodnji hrane. #laboratorijskomeso

Na Forumu o ruralnom turizmu u Vrujcima domaćini iz cele Srbije učili su o značaju digitalnog marketinga, koji je postao neizostavan za uspešno poslovanje u seoskom turizmu. Turistički stručnjaci poručuju da autentične priče o ljudima, trad... Više [+]

Na Forumu o ruralnom turizmu u Vrujcima domaćini iz cele Srbije učili su o značaju digitalnog marketinga, koji je postao neizostavan za uspešno poslovanje u seoskom turizmu. Turistički stručnjaci poručuju da autentične priče o ljudima, tradiciji i selima stvaraju emociju i privlače goste, a interesovanje za ovu granu poslednjih godina raste, posebno među mladima koji se sele iz gradova na selo. Primeri sa terena pokazuju da ulaganje u digitalne alate – sajt, društvene mreže, saradnju sa agencijama i pozicioniranje na portalima – značajno povećava vidljivost i broj gostiju. Stručnjaci ističu da je za dalji razvoj neophodno jače umrežavanje, zajedničko planiranje i održivi pristup. #seoskiturizam

Na Drugoj konferenciji o plasmanu organskih proizvoda na kinesko tržište, održanoj u Handanu u provinciji Hebej, Serbia Organika predstavila je potencijale domaće organske proizvodnje i mogućnosti saradnje sa kineskim partnerima. Skup su or... Više [+]

Na Drugoj konferenciji o plasmanu organskih proizvoda na kinesko tržište, održanoj u Handanu u provinciji Hebej, Serbia Organika predstavila je potencijale domaće organske proizvodnje i mogućnosti saradnje sa kineskim partnerima. Skup su organizovali Asocijacija za promociju organske industrije provincije Hebej i IFOAM Azija. Branislav Anđelić predstavio je kapacitete organskog sektora u Srbiji, dok je Petar Simić govorio o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine i značaju Biodistrikta Kolubara. Potpisan je i Memorandum o saradnji sa Asocijacijom za promociju organske industrije provincije Hebej, zvanično zaduženom za saradnju sa Srbijom u oblasti organske proizvodnje. #organskahrana
Foto: Serbia organika

Srpski autonomni traktor AgAR, nastao u saradnji kompanije COMING i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zabeležio je veliki uspeh na jednom od najprestižnijih svetских sajmova poljoprivredne mehanizacije – AGRITECHNICA u Hanoveru. Ovaj... Više [+]

Srpski autonomni traktor AgAR, nastao u saradnji kompanije COMING i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zabeležio je veliki uspeh na jednom od najprestižnijih svetских sajmova poljoprivredne mehanizacije – AGRITECHNICA u Hanoveru. Ovaj inovativni robot ušao je u finale za nagradu Robotic Tractor of the Year, što predstavlja značajno međunarodno priznanje za domaću pametnu tehnologiju. Pobednik je, kao i prethodne godine, bio holandski robot AgXeed. Na globalnoj sceni, AgAR je prepoznat kao tehnologija koja spaja automatizaciju, efikasnost i održivost. Traktor je razvijen kako bi povećao produktivnost, podržao regenerativne prakse i olakšao rad poljoprivrednim proizvođačima. #agar
Foto: Coming