psenica @KLUB (93)

Blage vremenske prilike za ovo doba godine, uz dovoljno vlage u zemljištu, doprinele su da ozime kulture u banatskom ataru dobro niknu i da se razvijaju u optimalnim uslovima, saopštila je Regionalna privredna komora Severnobanatskog poravn... Više [+]

Blage vremenske prilike za ovo doba godine, uz dovoljno vlage u zemljištu, doprinele su da ozime kulture u banatskom ataru dobro niknu i da se razvijaju u optimalnim uslovima, saopštila je Regionalna privredna komora Severnobanatskog poravnog okruga. Kako se navodi, trenutni vremenski uslovi pogoduju biljkama, a slabi jutarnji mrazevi, koji su se kretali do minus tri stepena Celzijusa, nisu imali negativan uticaj na useve. Dodatno, višednevne jutarnje i večernje magle u Severnom Banatu uticale su na smanjenje aktivnosti glodara, tako da njihov broj nije povećan. Prema procenama sa terena, pšenicom je zasejano oko 25.000 hektara, dok ostala strna žita zauzimaju manje od 3.000 hektara. #ratarstvo #ozimekulture

Jesenja setva pšenice u Srbiji završena je početkom decembra, a procenjuje se da je zasejano oko 630.000 hektara, što je za oko 25.000 hektara više nego prethodne godine. Na vojvođanskim njivama primećeno je duplo više parcela pod pšenicom... Više [+]

Jesenja setva pšenice u Srbiji završena je početkom decembra, a procenjuje se da je zasejano oko 630.000 hektara, što je za oko 25.000 hektara više nego prethodne godine. Na vojvođanskim njivama primećeno je duplo više parcela pod pšenicom nego u poslednjih 20 godina, uprkos tome što cena pšenice na berzi pada, trenutno iznosi 20,60 din/kg. Povećanje setvenih površina dogodilo se iako ratarii naglašavaju da je gajenje pšenice izuzetno zahtevno, a prinos od 5t/ha jedva pokriva troškove. Glavni razlog za povećanu setvu leži u tome što ratari pšenicu vide kao "sigurniju" kulturu koja im omogućava da izbegnu veće gubitke u neizvesnim tržišnim uslovima, kao i zbog boljih jesenjih vremenskih uslova. #setvapsenice

Ozima pšenica u Jakovcu!

Ako pšenica ovako bude napredovala imaćemo bogatu žetvu.

👉 Na parceli kod Vladimira Ličanina koren mlade biljke pšenice sve govori. Kada je prošle godine urađena kompletna BTZ tehnologija, pa ove sezone pre setve urađen tretman žetvenih ostataka BioPlug-om a nakon setve i primena Biofor Active-a... Više [+]

👉 Na parceli kod Vladimira Ličanina koren mlade biljke pšenice sve govori.
Kada je prošle godine urađena kompletna BTZ tehnologija, pa ove sezone pre setve urađen tretman žetvenih ostataka BioPlug-om a nakon setve i primena Biofor Active-a, ovako izgleda start pšenice.
Koren mladih biljaka 🌱 je dubok i razgranat, što znači da je zemljište aktivno i da mikroorganizmi rade posao.
Ovo je onaj trenutak kad se vidi razlika jer je bolje usvajanje hraniva, jači početak i stabilan sklop koji kasnije pravi razliku u prinosu.
📌 Biofor Active se primenjuje posle setve u količini od 2 l/ha

Korišćenje sopstvenog semena i dalje je rasprostranjeno među poljoprivrednicima, pa je ove godine sertifikovanim semenom zasejano svega oko 50% površina pod pšenicom. Stručnjak Milan Aćin objašnjava da se semenska proizvodnja godinama smanj... Više [+]

Korišćenje sopstvenog semena i dalje je rasprostranjeno među poljoprivrednicima, pa je ove godine sertifikovanim semenom zasejano svega oko 50% površina pod pšenicom. Stručnjak Milan Aćin objašnjava da se semenska proizvodnja godinama smanjuje jer proizvođači biraju jeftinije, nesertifikovano seme. Aćin upozorava da je kvalitet pšenice u Srbiji dugoročno nizak, jer se otkup i dalje obavlja po kilogramu, a ne po kvalitetu. Zbog toga se favorizuju visokoprinosne sorte, koje često imaju slabije tehnološke osobine za pekarsku industriju. Stručnjaci preporučuju redovne obilaske parcela i pravovremenu primenu zaštite, uz napomenu da bi naredne padavine znatno doprinele boljem razvoju useva. #kvalitetsemena

Srbija je ove godine ostvarila rekordan rod pšenice – prema podacima RZS, požnjeveno je 3,68 miliona tona, što je 27% više nego 2024. godine. Prosečan prinos iznosi 6,1 tonu po hektaru, a zemlja će, uz višak od prošle godine, imati značajne... Više [+]

Srbija je ove godine ostvarila rekordan rod pšenice – prema podacima RZS, požnjeveno je 3,68 miliona tona, što je 27% više nego 2024. godine. Prosečan prinos iznosi 6,1 tonu po hektaru, a zemlja će, uz višak od prošle godine, imati značajne količine za izvoz. Domaće potrebe iznose oko 1,2 miliona tona, pa će više od tri miliona tona predstavljati izvozni potencijal. Ipak, on upozorava da je prošle godine veliki deo roda ostao u skladištima zbog nedostatka tržišne strategije. U istom periodu kukuruz je zabeležio pad proizvodnje – ukupno 4,45 miliona tona, što je 12,9 odsto manje nego prethodne godine. Lošiji prinosi rezultat su nepovoljnih klimatskih uslova i niskih otkupnih cena.

Mašina spremna za setvu pšenice, samo još da je ratar pokrene i obavi najvažniji jesenji posao.