vocarstvo @KLUB (114)

Iako je zima mirniji period, februar je pravo vreme za pripremne radove koji mogu uticati na prinos. U Vojvodini predstoji prihrana pšenice, ječma i uljane repice, ali stručnjaci upozoravaju da sadržaj lako pristupačnog azota znatno varira... Više [+]

Iako je zima mirniji period, februar je pravo vreme za pripremne radove koji mogu uticati na prinos. U Vojvodini predstoji prihrana pšenice, ječma i uljane repice, ali stručnjaci upozoravaju da sadržaj lako pristupačnog azota znatno varira od parcele do parcele – od oko 30 do preko 300 kg – pa se preporučuje analiza zemljišta pre izbora đubrenja. Analiza se savetuje i malinarima, jer šablonsko đubrenje često dovodi do grešaka, naročito kada već postoji višak fosfora ili kalijuma. Februar je pogodan i za rezidbu: najpre jabučasto voće, a koštičavo pred kraj zimskog mirovanja. Nedostatak rezača i neiskustvo, uz upotrebu akumulatorskih makaza, mogu dovesti do lošeg reza i većeg rizika od bolesti. #radoviufebruaru #poljoprivreda

Syngenta ima nešto novo za proizvođače! ​ ORONDIS® Evo pruža zaštitu onda kada je najpotrebnije.​ Ovaj sistemični fungicid deluje preventivno i kurativno, uz stabilan efekat na najvažnije bolesti povrtarskih kultura: od plamenjače u paradaj... Više [+]

Syngenta ima nešto novo za proizvođače! ​
ORONDIS® Evo pruža zaštitu onda kada je najpotrebnije.​
Ovaj sistemični fungicid deluje preventivno i kurativno, uz stabilan efekat na najvažnije bolesti povrtarskih kultura: od plamenjače u paradajzu i krastavcu do rđe u praziluku. Jedna doza, jasan tajming, pouzdana zaštita u realnim uslovima.​​
Ako vam je cilj mirna proizvodnja paradajza, paprike, krastavca, dinja, lubenice, tikvica, salate ili praziluka - ORONDIS® Evo.

Udruženje malinara ”Vilamet“ upozorilo je da je domaće tržište preplavila malina stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom srpske maline. Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvoz i da se... Više [+]

Udruženje malinara ”Vilamet“ upozorilo je da je domaće tržište preplavila malina stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom srpske maline. Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvoz i da se uvozna malina jasno obeležava zemljom porekla (npr. Kirgistan, Belorusija), kako bi kupci u EU znali šta kupuju. Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić navodi da se malina nabavlja na različnim tržištima, a da kupci imaju primedbe na kvalitet i sadržaj nedozvoljenih materija (teški metali, pesticidi), što se potom pripisuje ”srpskoj“ malini. Apel upućen nadležnima, poručuju, odnosi se na zaštitu nacionalnog brenda. #uvozmalina

Otvoren je Agro Belgrade, međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva. Sajam traje do 31. januara, radno vreme je od 10 do 17 časova, a ulaznice koštaju 500 dinara.

Prodaja zemljišta 2,5 ha – Odlična lokacija pored puta (Struja, Voda, Gas) Tekst oglasa: Na prodaju parcela površine 2,5 hektara (25.000 m2), idealna za poljoprivredu, voćarstvo ili izgradnju privrednih objekata, vikendica. Glavne prednosti: Pristup: Zemljište se nalazi direktno uz put, što omogućav... Više [+]

Prodaja zemljišta 2,5 ha – Odlična lokacija pored puta (Struja, Voda, Gas)
Tekst oglasa:
Na prodaju parcela površine 2,5 hektara (25.000 m2), idealna za poljoprivredu, voćarstvo ili izgradnju privrednih objekata, vikendica.
Glavne prednosti:
Pristup: Zemljište se nalazi direktno uz put, što omogućava lak prilaz za sve vrste mehanizacije i vozila.
Infrastruktura: Pored same parcele prolaze mrežni sistemi za struju, vodu i gas, telefon, što značajno olakšava proces priključenja.
Potencijal: Zbog dostupnosti infrastrukture i pozicije uz put, plac je pogodan kako za obradu, tako i za potencijalnu prenamenu u građevinsko/industrijsko zemljište.
Podaci o parceli:
Vlasništvo: 1/2, bez tereta.
Katastarska opština: Velika Plana , Veliko Orašje.
Broj parcele: 3240, 3241, 3242, 3243 i 3244. sve parcele čine jednu celinu.
Cena: Po dogovoru
Kontakt: +381638564771

Dugo se smatralo da su biljke pasivni organizmi, ali istraživanje koje prenosi ScienceAlert ukazuje da šumski ekosistemi funkcionišu kao složene mreže u kojima biljke aktivno razmenjuju signale i prilagođavaju se iskustvu. Biolozi su uočili... Više [+]

Dugo se smatralo da su biljke pasivni organizmi, ali istraživanje koje prenosi ScienceAlert ukazuje da šumski ekosistemi funkcionišu kao složene mreže u kojima biljke aktivno razmenjuju signale i prilagođavaju se iskustvu. Biolozi su uočili da biljke koriste jone kalcijuma za prenos signala kroz listove, u procesu koji podseća na način na koji neuroni prenose informacije. Eksperimenti takođe sugerišu da biljka koja preživi ekstremnu sušu može ”zapamtiti” stres i izmeniti metabolizam kako bi brže reagovala na naredni sušni talas. Biljke mogu da detektuju i vibracije koje proizvode insekti: kada registruju zvuk grickanja na susednoj biljci, počinju da luče gorke materije kao vid odbrane. #biljke

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, p... Više [+]

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, pre svega iz Ukrajina, dodatno pojačalo pritisak na srpske izvoznike. Po vrednosti izvoza Srbija je u trećem kvartalu 2025. pala na drugo mesto, iza Poljska, dok je po količini skliznula na treće. Istovremeno je zabeležen i rekordan uvoz – ukupno 5.013 tona smrznutih malina, najviše iz Poljske i Ukrajine, što dodatno komplikuje poziciju domaćih proizvođača. Inače, među najvećim proizvođačima, Srbija je imala ubedljivo najvišu cenu – Poljska je bila na 2,87 evra/kg, Ukrajina 2,45, Kina 2,67, a Čile tri evra po kilogramu. Veće izvozne cene od Srbije, ali uz znatno manje količine, imale su Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska (6,26) i Bugarska (5,97 evra/kg). #malina
Foto: Pexels

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti,... Više [+]

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvencije poljoprivrednicima – kupovinu sadnica, traktora i mehanizacije, kao i podršku mladima koji ostaju na selu. Direktor Agrorazvoja Goran Marjanović ističe da je zahvaljujući rastu budžeta obnovljeno više od 70% mehanizacije, a kao naredni korak navodi razvoj prerađivačkih kapaciteta, posebno u mlekarstvu i voćarstvu. Najavljena su i veća ulaganja u arteške bunare. #agrarnibudzet #valjevo

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klima... Više [+]

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klimatskih promena požari su sve češći i javljaju se čak i zimi, a prvi požari na otvorenom poslednjih godina beleže se već u februaru. Cilj istraživanja je da se utvrdi koliko su građani informisani o rizicima, kakvi su stavovi o preventivnim merama, iskustva sa protivpožarnom zaštitom i nivo poverenja u nadležne institucije. U saopštenju se podseća da je tokom 2025. godine zabeleženo oko 4.000 požara na otvorenom, uz 169 izgubljenih života. #nepalivatru #pozarinaotvorenom