vocarstvo @KLUB (109)

Dugo se smatralo da su biljke pasivni organizmi, ali istraživanje koje prenosi ScienceAlert ukazuje da šumski ekosistemi funkcionišu kao složene mreže u kojima biljke aktivno razmenjuju signale i prilagođavaju se iskustvu. Biolozi su uočili... Više [+]

Dugo se smatralo da su biljke pasivni organizmi, ali istraživanje koje prenosi ScienceAlert ukazuje da šumski ekosistemi funkcionišu kao složene mreže u kojima biljke aktivno razmenjuju signale i prilagođavaju se iskustvu. Biolozi su uočili da biljke koriste jone kalcijuma za prenos signala kroz listove, u procesu koji podseća na način na koji neuroni prenose informacije. Eksperimenti takođe sugerišu da biljka koja preživi ekstremnu sušu može ”zapamtiti” stres i izmeniti metabolizam kako bi brže reagovala na naredni sušni talas. Biljke mogu da detektuju i vibracije koje proizvode insekti: kada registruju zvuk grickanja na susednoj biljci, počinju da luče gorke materije kao vid odbrane. #biljke

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, p... Više [+]

Prema podacima Republički zavod za statistiku, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, što je 35% manje nego u rekordnoj 2018. godini. Manje izvozne količine delimično su ublažene rastom izvoznih cena, ali je jačanje konkurencije, pre svega iz Ukrajina, dodatno pojačalo pritisak na srpske izvoznike. Po vrednosti izvoza Srbija je u trećem kvartalu 2025. pala na drugo mesto, iza Poljska, dok je po količini skliznula na treće. Istovremeno je zabeležen i rekordan uvoz – ukupno 5.013 tona smrznutih malina, najviše iz Poljske i Ukrajine, što dodatno komplikuje poziciju domaćih proizvođača. Inače, među najvećim proizvođačima, Srbija je imala ubedljivo najvišu cenu – Poljska je bila na 2,87 evra/kg, Ukrajina 2,45, Kina 2,67, a Čile tri evra po kilogramu. Veće izvozne cene od Srbije, ali uz znatno manje količine, imale su Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska (6,26) i Bugarska (5,97 evra/kg). #malina
Foto: Pexels

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti,... Više [+]

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvencije poljoprivrednicima – kupovinu sadnica, traktora i mehanizacije, kao i podršku mladima koji ostaju na selu. Direktor Agrorazvoja Goran Marjanović ističe da je zahvaljujući rastu budžeta obnovljeno više od 70% mehanizacije, a kao naredni korak navodi razvoj prerađivačkih kapaciteta, posebno u mlekarstvu i voćarstvu. Najavljena su i veća ulaganja u arteške bunare. #agrarnibudzet #valjevo

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klima... Više [+]

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klimatskih promena požari su sve češći i javljaju se čak i zimi, a prvi požari na otvorenom poslednjih godina beleže se već u februaru. Cilj istraživanja je da se utvrdi koliko su građani informisani o rizicima, kakvi su stavovi o preventivnim merama, iskustva sa protivpožarnom zaštitom i nivo poverenja u nadležne institucije. U saopštenju se podseća da je tokom 2025. godine zabeleženo oko 4.000 požara na otvorenom, uz 169 izgubljenih života. #nepalivatru #pozarinaotvorenom

GRIFON - DVOJNI BAKAR SA 5 ZVEZDICA ZA NENADMAŠNU ZAŠTITU U VOĆARSTVU, POVRTARSTVU I RATARSTVU. Za tretman koštičavih, ali i drugih voćnih vrsta u fenofazama mirovanja vegetacije i neposredno pred kretanje vegetacije, preporučujemo Grifon (... Više [+]

GRIFON - DVOJNI BAKAR SA 5 ZVEZDICA ZA NENADMAŠNU ZAŠTITU U VOĆARSTVU, POVRTARSTVU I RATARSTVU.

Za tretman koštičavih, ali i drugih voćnih vrsta u fenofazama mirovanja vegetacije i neposredno pred kretanje vegetacije, preporučujemo Grifon (bakar- oksihlorid 50% + bakar- hidroksid 50%).
✅Doza primene 2- 4 l/ha.
✅Bakar - oksihlorid sporije ulazi u pore lista, dok bakar - hidroksid ima veoma brzo i agresivno delovanje, sprečava klijanje spora i ne razvija rezistentnost na patogene.

Prednosti primene:
✅Veća koncentracija čistih bakarnih jona, koji se brže oslobađaju i pokrivaju veću površinu lista.
✅Odlična lepljivost i otpornost na spiranje.
Tečna formulacija koja se lako rastvara u vodi.
✅Smanjuje infektivni potencijal gljivičnih i bakterijskih patogena.

BESKAMATNO FINANSIRANJE UZ ROK ISPLATE DO 12 MESECI - POZOVITE KOMPANIJU KITE DOO:
📱Stručna podrška: 063/ 865 77 21
Komercijala:
📱Severna i Zapadna Bačka: 069/10 22 979
📱Severna Bačka i Severni Banat: 062/291 312
📱Severna Bačka i Severni Banat: 062/80 15 892
📱Južna Bačka: 063/563 891
📱Srednji Banat i Južna Bačka: 069/20 10 047
📱Srem i Mačva: 063/10 41 107
📱Južni Banat: 063/44 62 99
📱Srednji i Severni Banat: 069/10 22 113
📱Centralna Srbija: 063/10 40 871
📱Menadžer programa trgovine sredstvima za zaštitu bilja: 063/ 563 798
📱Menadžer programa trgovine mineralnim đubrivima: 063/ 291 389
📱Menadžer programa trgovine semenom i semenskom proizvodnjom: 063/ 86 57 728
📱Menadžer programa trgovine merkantilnom robom: 062/ 801 58 91

#Grifon #DvojniBakar #ZaštitaBilja #Voćarstvo #Povrtarstvo #Ratarstvo #PreciznaPoljoprivreda #KITEdoo #Poljoprivreda

Ministarstvo poljoprivrede predstavilo je javnosti Nacrt strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034. godine i objavilo polazne osnove za njegovu izradu. Upućen je i poziv predstavnicima državnih organa,... Više [+]

Ministarstvo poljoprivrede predstavilo je javnosti Nacrt strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034. godine i objavilo polazne osnove za njegovu izradu. Upućen je i poziv predstavnicima državnih organa, udruženja, stručnoj javnosti i svim zainteresovanima da se upoznaju sa dokumentom i dostave komentare najkasnije do 31. decembra, putem elektronske pošte na adresu strategijapoljoprivrede@minpolj.gov.rs. U okviru javnih konsultacija, za 29. decembar, zakazan je okrugli sto u Palati Srbija u Beogradu, koji će se održati od 11 do 13 časova. Zainteresovani za učešće potrebno je da prisustvo potvrde najkasnije danas, na mejl ana.orovic@minpolj.gov.rs. #strategijapoljoprivrede

U Požarevcu je održana prva javna debata u okviru projekta ”Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“, sa ciljem da se kroz dijalog lokalne samouprave, stručnih službi, poljoprivrednika... Više [+]

U Požarevcu je održana prva javna debata u okviru projekta ”Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“, sa ciljem da se kroz dijalog lokalne samouprave, stručnih službi, poljoprivrednika i civilnog sektora identifikuju konkretne agroekološke mere za lokalne budžete. Razgovor je bio usmeren na mogućnosti uvođenja mera koje istovremeno štite prirodne resurse i unapređuju poljoprivrednu proizvodnju. Kao ključni problemi istaknuti su zapuštena kanalska mreža i nedostatak vetrozaštitnih pojaseva, dok su kao prioriteti navedeni obnova kanala, sadnja pojaseva, povećanje pošumljenosti i jačanje osiguranja u poljoprivredi. Tokom debate razmatrani su i predlozi poput podrške navodnjavanju, pokrovnim usevima i konzervacijskoj obradi zemljišta, uz ocenu da je Požarevac pogodan za pilot-uvođenje novih agroekoloških mera. #zelenikompas

Nepovoljne vremenske prilike tokom ove godine ozbiljno su desetkovale rod šljive u opštini Blace, zbog čega je proizvodnja suvih šljiva, jednog od najprepoznatljivijih proizvoda ovog kraja, svedena na minimum. Zbog dobre cene sirove šljive... Više [+]

Nepovoljne vremenske prilike tokom ove godine ozbiljno su desetkovale rod šljive u opštini Blace, zbog čega je proizvodnja suvih šljiva, jednog od najprepoznatljivijih proizvoda ovog kraja, svedena na minimum. Zbog dobre cene sirove šljive tokom berbe, koja se kretala od 60 do 70 din/kg, proizvođači su se uglavnom odlučivali za prodaju svežeg ploda ili preradu u džem i rakiju, dok su sušare ostale gotovo prazne. Voćari ističu da je kvalitetne šljive za sušenje bilo vrlo malo. Iako ovu godinu ocenjuju kao jednu od najtežih, pojedini prerađivači razmišljaju o novim proizvodima i investicijama, dok stručnjaci upozoravaju da klimatski izazovi dugoročno ugrožavaju šljivarstvo u Toplici. #suvesljive