vocarstvo @KLUB (125)

U zavisnosti od dinamike opadanja lišća neophodno je obaviti jedno do dva tretiranja. Preporuka je da se prvo tretiranje obavi na početku opadanja lišća (30-50% opalog lišća), a drugo kada je veći procenat lišća opao (70-80%)!

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbi... Više [+]

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbiji biće manji za oko 27% i iznosiće između 240.000 i 280.000 tona. Republički zavod za statistiku procenjuje nešto manji pad – 13,5% u odnosu na prošlu godinu. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac smatra da će, uz dobar kvalitet, proizvođači uspeti da se uklope s tržišnim cenama. Na početku berbe sorta ”gala” dostizala je 85–90 dinara, a potom pala na 60–65 dinara. Prošle godine Srbija je izvezla 115.500 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,79 €/kg. #proizvodnjajabuke

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg... Više [+]

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg prepolovili su rod. Stručnjaci savetuju da se stabla dobro pripreme za zimu, pre svega plavim prskanjem, koje dezinfikuje rane nastale nakon opadanja lišća. Rani sneg polomio je grane u višim predelima, pa je, prema rečima Milenka Gavrilovića iz PSSS Užice, neophodno rezove zaštititi fito-balzamom posle tretiranja. Voćari, koji u užičkom kraju obrađuju više od 8.200 ha šljivika, nadaju se da će im naredna sezona doneti stabilnije vremenske uslove. #vocarstvo

Savetodavna agencija Agronom SOS organizuje u petak, 7. novembra, na Topličkoj akademiji u Prokuplju, stručno savetovanje pod nazivom Upomoć 3, posvećeno temi Spoj sadašnjosti i budućnosti u voćarstvu. Cilj ovog okupljanja je da agronomima,... Više [+]

Savetodavna agencija Agronom SOS organizuje u petak, 7. novembra, na Topličkoj akademiji u Prokuplju, stručno savetovanje pod nazivom Upomoć 3, posvećeno temi Spoj sadašnjosti i budućnosti u voćarstvu. Cilj ovog okupljanja je da agronomima, voćarima i svima zainteresovanim za savremenu poljoprivredu ponudi priliku da čuju savete priznatih stručnjaka, razmene iskustva i upoznaju se sa najnovijim trendovima i tehnologijama u voćarskoj proizvodnji. Poseban akcenat biće na predstavljanju aplikacije Agronom SOS asistent, inovativnog digitalnog alata namenjenog voćarima, dok će u pauzi između panela učesnici imati priliku da prisustvuju degustaciji i ocenjivanju rakija. #agronomsos #vocarstvo

U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu održan je Treesury Forum 2025, na kojem je Kompanija Treesury predstavila model ”jedan token = jedno stablo leske“, koji investitorima omogućava prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i karbonskih kre... Više [+]

U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu održan je Treesury Forum 2025, na kojem je Kompanija Treesury predstavila model ”jedan token = jedno stablo leske“, koji investitorima omogućava prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i karbonskih kredita. ”Nekada ideja, danas realnost – posadili smo 53 ha plantaže lešnika u Čoki, finansirane prodajom digitalnih tokena koji funkcionišu kao zelene obveznice”, izjavio je Jovan Paunović, CEO kompanije Treesury. Predsednica ZSV-a Jelena Nestorov Bizonj ocenila je da je ovaj model značajan jer nudi alternativni izvor finansiranja u uslovima smanjene likvidnosti i ograničenog pristupa klasičnim kreditima, te može doprineti stabilnijem razvoju agrarnog sektora. #treesuryforum

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Trošk... Više [+]

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Troškovi su drastično porasli, a cena ploda ostala ista – oko 60 do 65 dinara za prvu klasu. Proizvodnja postaje neisplativa“, kaže Nenad Popović, voćar iz zapadne Srbije. Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović navodi da je rast destilerija podstakao veću potražnju za šljivom, dok jabuka sve teže opstaje. ”Cena jabuke ista je kao pre deset godina, a klima se menja – rodni potencijal će i dalje padati“, upozorava voćar Tomo Jelić. #proizvodnjjabuka #sljiva

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je d... Više [+]

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je da su zakoni dobri, ali da njihova primena izostaje, što pokazuje i više od 70 protesta poljoprivrednika u protekloj deceniji. Upozorio je i na netransparentne ugovore o robnim rezervama i favorizovanje privatnih skladištara. Profesor Predrag Puđa naglasio je važnost nezavisnog rada inspekcija i usklađivanja domaćih propisa sa standardima EU. Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić poručio je da poljoprivredi treba vratiti poštovanje koje zaslužuje. #poljoprivreda #agrarnapolitika

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako... Više [+]

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako bi obezbedili dovoljan broj sadnica. ”Imamo oko 60.000 podloga i 10.000 kontejniranih sadnica – radnike moramo zapošljavati tokom cele godine, jer je kvalifikovanu radnu snagu sve teže zadržati“, kaže Vladislav Ognjanov, stručnjak za rasadničarstvo. Zbog klimatskih promena uvedeni su svi sistemi za navodnjavanje – tifon, orošavanje i kap po kap. Tržište za sadnice, međutim, raste, posebno zahvaljujući sve većem broju amaterskih voćnjaka. #vocnesadnice

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do... Više [+]

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do Božića. ”U početku smo razmišljali o cveću, ali nam se malina dopala, posebno sorta enrosadira, koja odlično rađa u zatvorenom prostoru. Kasnije smo dodali i kupinu“, kaže domaćica Slavica Radosavljević. Proizvodnja u plastenicima, objašnjava, zahteva više rada, ali donosi veće prihode i sigurnu prodaju. Kupina se trenutno plaća 900–950 dinara, a malina oko 750 dinara po kilogramu. Voće u svežem stanju preuzima stalni kupac iz Beograda. #kupina #malina

Srbija ima potencijal da postane konkurentan i pouzdan proizvođač hrane u regionu, uz primenu klimatski pametnih i održivih poljoprivrednih praksi i sprovođenje reformi koje će ojačati otpornost sektora, ocenio je Nabil Gangi, zamenik regio... Više [+]

Srbija ima potencijal da postane konkurentan i pouzdan proizvođač hrane u regionu, uz primenu klimatski pametnih i održivih poljoprivrednih praksi i sprovođenje reformi koje će ojačati otpornost sektora, ocenio je Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) za Evropu i centralnu Aziju. ”Srbija ima bogatu poljoprivrednu tradiciju i ogroman potencijal da bude lider u izgradnji održivih prehrambenih sistema. Ali obezbeđivanje zdrave, bezbedne i hranljive hrane za sve zahteva kolektivnu odgovornost – od poljoprivrednika i donosilaca odluka, do preduzeća i potrošača“, poručio je Gangi. Prema njegovim rečima, srpski poljoprivredno-prehrambeni sektor suočava se s ozbiljnim izazovima – od klimatskih promena, suša i poplava, do strukturnih ograničenja poput usitnjenog zemljišta i starenja poljoprivrednog stanovništva. Ipak, Srbija ima značajne razvojne šanse zahvaljujući rastu izvoza, modernizaciji proizvodnje i sve većem usvajanju digitalnih i klimatski pametnih tehnologija. #odrzivapoljoprivreda