#biodiverzitet @KLUB (17)

Evropska komisija odobrila je rumunsku šemu od 200 miliona evra za kompenzacije vlasnicima šuma koji ne poseku drveće zbog ekoloških zahteva. U okviru šeme, koja će se primenjvati do kraja 2027, pomoć će ići privatnim vlasnicima šuma u vidu... Više [+]

Evropska komisija odobrila je rumunsku šemu od 200 miliona evra za kompenzacije vlasnicima šuma koji ne poseku drveće zbog ekoloških zahteva. U okviru šeme, koja će se primenjvati do kraja 2027, pomoć će ići privatnim vlasnicima šuma u vidu direktnih subvencija, saopštila je Komisija koja je saglasnost dala na osnovu pravila o državnoj pomoći. "Cilj šeme je da se zaustavi i preokrene trend gubitka biodiverziteta, unaprede usluge u oblasti ekosistema i očuvaju staništa i pejzaži", navela je Komisija u saopštenju. Dodaje se da Komisija smatra da je "šema bila neophodna i odgovarajuća za podršku sektoru šumarstva". #suma #biodiverzitet

Na Međunarodni dan biodiverziteta, 22. maj, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorila je na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Treba odmah preduzeti konkretne mere kako bismo prve pozitivne rezultate mogli da vidimo za nek... Više [+]

Na Međunarodni dan biodiverziteta, 22. maj, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorila je na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Treba odmah preduzeti konkretne mere kako bismo prve pozitivne rezultate mogli da vidimo za nekoliko godina. Pre pola godine usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal, kojim se svet obavezao na zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2030. Uprkos toj vesti koju smo očekivali dugi niz godina, gorak ukus današnjem slavlju ipak daju naučni podaci. Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 69% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 83%. #biodiverzitet

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je juče Javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2023. godini. Ministarstvo je ove godine opred... Više [+]

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je juče Javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2023. godini. Ministarstvo je ove godine opredelilo 100 miliona dinara za povećanje pošumljenosti teritorije Srbije. Ova sredstva dodeljuju se za sufinansiranje nabavke sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu koje je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Konkurs se odnosi na pošumljavanje degradiranih površina, stvaranje vetrozaštitnih pojaseva, pošumljavanje u zaštićenim područjima, kao i ostalih vidova pošumljavanja javnih površina. #biodiverzitet #posumljavanje

Ključna konferencija UN o biodiverzitetu COP15, koja se održava u Montrealu u Kanadi, ciljeve usmerava na zaustavljanje alarmantnog uništavanja prirode izazvane ljudskom aktivnošću. Na Konferenciji se očekuje usvajanje novog Globalnog okvir... Više [+]

Ključna konferencija UN o biodiverzitetu COP15, koja se održava u Montrealu u Kanadi, ciljeve usmerava na zaustavljanje alarmantnog uništavanja prirode izazvane ljudskom aktivnošću. Na Konferenciji se očekuje usvajanje novog Globalnog okvira za biodiverzitet, koji će voditi akcije širom sveta do 2030. godine, za očuvanje i zaštitu prirodnih resursa. Očekuje se da se korporativni lideri založe za ambiciozan sporazum sa snažnim politikama koje će dati smernice za kompanije koje žele da se promene. U toku dvonedeljnog samita svih 196 vlada prema Konvenciji UN o biološkoj raznovrsnosti, treba da se složi o tome kako osigurati da postoji više ”prirode“ – životinja, biljki i ekosistema nego sada. #biodiverzitet

Proteklog vikenda obeležen je Evropski vikend posmatranja ptica, jedan od najvećih događaja BirdLife partnerstva koje se organizuje od 1993. godine. Ove godine izleti u Srbiji su organizovani na 27 lokacija u poznatim rezervatima ili parkov... Više [+]

Proteklog vikenda obeležen je Evropski vikend posmatranja ptica, jedan od najvećih događaja BirdLife partnerstva koje se organizuje od 1993. godine. Ove godine izleti u Srbiji su organizovani na 27 lokacija u poznatim rezervatima ili parkovima prirode poput Zasavice, Carske bare, Jegričke, Gornjeg podunavlja.. Cilj Evropskog vikenda posmatranja ptica je podizanje svesti o ugrožavajućim faktorima tokom gneždenja, migracija i usputnih stanica ptica kao i o zimovalištima na Mediteranu i u Africi. Na migratornom putu ptice se suočavaju sa velikim pritiscima, a najozbiljnije su klimatske promene, nestanak staništa i stradanje usled lova i nelegalnog hvatanja i držanja ptica. #biodiverzitet #posmatranjeptica

Vukovi, mrki medvedi i orlovi belorepani su među najvećim grabljivicama koje se vraćaju na staništa širom Evrope, pokazuju podaci iz velikog izveštaja o oporavku fonda divljih životinja. Najbolje rezultate daju promene u korišćenju zemljišt... Više [+]

Vukovi, mrki medvedi i orlovi belorepani su među najvećim grabljivicama koje se vraćaju na staništa širom Evrope, pokazuju podaci iz velikog izveštaja o oporavku fonda divljih životinja. Najbolje rezultate daju promene u korišćenju zemljišta, bolje upravljanje vrstama, povezivanje zaštićenih područja, ponovno uvođenje vrsta i poboljšanje kvaliteta staništa. Stručnjaci su pažljivo analizirali podatke o 50 vrsta divljih životinja čije su se populacije povećale u protekle četiri decenije. Sivi vuk se najbrže vratio od svih mesoždera. Od uvođenja zakona koji ih je štitio i veće tolerancije javnosti da ove divlje žive u relativnoj blizini ljudi, broj se povećao za 1.800% na oko 17.000 jedinki. #vukovi #biodiverzitet

Ugledni poljski naučni institut klasifikovao je domaće mačke kao "invazivne vrste" koje ugrožavaju druge ekosisteme kojima inače ne pripadaju, navodeći kao ključni argument štetu koju nanose pticama i drugim životinjama. Neki ljubitelji mač... Više [+]

Ugledni poljski naučni institut klasifikovao je domaće mačke kao "invazivne vrste" koje ugrožavaju druge ekosisteme kojima inače ne pripadaju, navodeći kao ključni argument štetu koju nanose pticama i drugim životinjama. Neki ljubitelji mačaka su emotivno reagovali na pomenutu odluku ovog meseca, a na udaru se naročito našao naučnik Vojček Solarc. Ovaj biolog u poljskoj Akademiji nauka nije bio spreman na takvo neodobravanje javnosti kada je uneo Felis catus, običnu kućnu mačku, u nacionalnu bazu podataka koju vodi Institut za zaštitu prirode. On je da je sve usaglašeniji naučni konsenzus da domaće mačke imaju štetan uticaj na biodiverzitet s obzirom na broj ptica i sisara koje love i ubijaju. #macke #biodiverzitet

Uz podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju i Evropskom investicionom bankom, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji objavio je Izazov za inovativ... Više [+]

Uz podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju i Evropskom investicionom bankom, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji objavio je Izazov za inovativna rešenja: šume i zelena infrastruktura za unapređivanje prirodnih vrednosti i otpornosti na klimatske promene. Cilj ovog izazova je da podrži sprovođenje inovativnih ideja koje će doprineti povećanju površina pod šumskom vegetacijom i poboljšanju kvaliteta šumskih ekosistema, kako bi se očuvao i unapredio biodiverzitet i povećala otpornost na prirodne katastrofe i ekstremne vremenske prilike izazvane promenama klime. #suma #biodiverzitet

Ministarstvo zaštite životne sredine zabranilo je sakupljanje osam zaštićenih vrsta flore i faune na celoj teritoriji Srbije. Zabrana važi za barsku peruniku, trepljasti, planinski i rumelijski kantarion, crnu čemeriku, te medicinsku pijavi... Više [+]

Ministarstvo zaštite životne sredine zabranilo je sakupljanje osam zaštićenih vrsta flore i faune na celoj teritoriji Srbije. Zabrana važi za barsku peruniku, trepljasti, planinski i rumelijski kantarion, crnu čemeriku, te medicinsku pijavicu, šumsku kornjaču i poskoka. Dodatno sakupljanje veprine, jezičaste kostrike i omana zabranjeno je na području čitave Vojvodine. Sakupljanje zelenih, malih i velikih, žaba pored područja Vojvodine zabranjeno je u podunavskom, braničevskom, borskom i rasinskom okrugu. Baštenski puž zaštićen je od sakupljanja u zapadnobačkom, sremskom, mačvanskom i Braničevskom upravnom okrugu. Šumski i vinogradarski puževi su pod zabranom sakupljanja u čitavom Banatu. #biodiverzitet #floraifauna

Fauna Srbije bogatija je za još jednu vrstu, a to je Dina serbica - nova vrsta pijavice, otkrivena u oblasti Kamene Gore u Zapadnoj Srbiji. Novu vrstu, koja je naziv dobila zbog podneblja koje naseljava, otkrili su istraživač i profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Podgorici Vladimir Pešić i... Više [+]

Fauna Srbije bogatija je za još jednu vrstu, a to je Dina serbica - nova vrsta pijavice, otkrivena u oblasti Kamene Gore u Zapadnoj Srbiji. Novu vrstu, koja je naziv dobila zbog podneblja koje naseljava, otkrili su istraživač i profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Podgorici Vladimir Pešić i dr Klemens Grošer iz Nemačke. Pešić kaže da su istraživanja pokazala da je ta vrsta pijavice jedna od najvećih evropskih koja živi u izvorima. On ističe da ljudi obično imaju averziju prema pijavicama jer ne znaju koliki je njihov značaj za ekosistem i za medicinu, napominjujući da Srbija ima veliki potencijal jer ima populaciju pijavica koje su dobro očuvane i mogu da imaju višestruku namenu. #dinaserbica #biodiverzitet