Pretraživanje postova
Cene hrane u Srbiji su samo četiri, a prosečna plata čak 68,8 odsto ispod proseka EU, pri čemu se od 2020. mnogo brže približavamo razvijenim zemljama po cenama nego po zaradama. Iako je stalno u fokusu javnosti, to pitanje je za Žaklinu St... Više [+]
Cene hrane u Srbiji su samo četiri, a prosečna plata čak 68,8 odsto ispod proseka EU, pri čemu se od 2020. mnogo brže približavamo razvijenim zemljama po cenama nego po zaradama. Iako je stalno u fokusu javnosti, to pitanje je za Žaklinu Stojanović, dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu, samo jedna, potrošačka strana medalje. I ne bismo, kaže, smeli da zaboravimo da su na drugoj strani proizvođači. ”U manje razvijenim zemljama uglavnom se priča o zaštiti potrošača, pa se kroz agrarnu vodi socijalna politika. I kod nas se o hrani priča kao o socijalnoj kategoriji. Opravdano, jer se kroz cenu hrane meri i kupovna moć. Naše prosečno domaćinstvo skoro polovinu prihoda troši na osnovne životne namirnice. Zato svi toliko i brinu o cenama, iako je proizvodnja mnogo bitnija. Ako se ne pomogne proizvođačima, ponuda će biti sve manja, a pritisci na cene sve veći. Pri tome rast cena hrane ograničava razvoj ekonomije u celini. Sa nižim cenama hrane više dohotka ostajalo bi za druge proizvode i to bi omogućilo brži rast drugih delatnosti“, kaže Stojanović. #proizvodnjahrane
Proizvodnja krompira poslednjih godina sve je skuplja u našoj zemlji, prvenstveno zbog sadnog materijala koji se uvozi iz Holandije, a koji čini čak 60% ukupnih troškova proizvodnje te ratarske kulture. Stručnjaci sa NS Poljoprivrednog faku... Više [+]
Proizvodnja krompira poslednjih godina sve je skuplja u našoj zemlji, prvenstveno zbog sadnog materijala koji se uvozi iz Holandije, a koji čini čak 60% ukupnih troškova proizvodnje te ratarske kulture. Stručnjaci sa NS Poljoprivrednog fakulteta ističu, da još imamo dovoljno krompira za domaće potrebe, ali da je zabeležen uvoz iz Rusije, Belorusije, Francuske i Nemačke. Kako ističu stručnjaci, nije slučajno što se krompir uvozi iz Rusije i Belorusije jer je proizvodnja mnogo jeftinija pre svega zbog nižih cena goriva, đubriva i domaćeg sadnog materijala. Stručnjaci savetuju malim proizvođačima da proizvode rani ili mladi krompir koji ne zahteva velike površine kao ni skladišne kapacitete. #proizvodnjakrompira
Moravski poljoprivrednici još uvek na svojim njivama imaju pune ruke posla iako je zima na pragu. Na polju kupusa povrtara Dobrice Stranjanca u pomoravskom selu Mršinci kupus je odlično rodio, a i dobrog je kvaliteta. Ono čim je takođe zado... Više [+]
Moravski poljoprivrednici još uvek na svojim njivama imaju pune ruke posla iako je zima na pragu. Na polju kupusa povrtara Dobrice Stranjanca u pomoravskom selu Mršinci kupus je odlično rodio, a i dobrog je kvaliteta. Ono čim je takođe zadovoljan jeste otkupna cena. ”Za kupusom je ove godine dobra potražnja, sav kupus što imamo na tržištu se prodaje, inače plasiramo ga u domaće super markete. S obzirom na to da je cena kupusa 50 dinara to je sasvim zadovoljavajuće i mogu reći da povrtari konačno mogu da stanu na noge. Godina je bila veoma teška, enormne vrućine, visoke temperature, uticali su na kvalitet kupusa, ali samim tim i na rod. Svakako, cena kupusa je dobra”, kaže Stranjanac. #proizvodnjapovrca
Neko odustaje od poljoprivredne proizvodnje, a neko proširuje postojeću.
#sadnjajagode #proizvodnjajagodeuplasteniku
Situacija u Srbiji u oblasti lekovitog i aromatičnog bilja čini se da ne prati svetske trendove. Uzgajanje postaje sve teže, propisi i zahtevi su prestrogi, a razumevanje za situaciju na terenu izostaje, kao i novčana pomoć. ”Imamo dozvole... Više [+]
Situacija u Srbiji u oblasti lekovitog i aromatičnog bilja čini se da ne prati svetske trendove. Uzgajanje postaje sve teže, propisi i zahtevi su prestrogi, a razumevanje za situaciju na terenu izostaje, kao i novčana pomoć. ”Imamo dozvole za sakupljanje, ali pored te dozvole moramo da imamo i dozvolu za izvoz. Ministarstvo zaštite životne sredine objavljuje konkurs u kojem su određene dozvoljene godišnje kvote za sakupljanje određenih vrsta biljaka. Problem je što oni ne znaju koliki su resursi, nego određuju kvote otprilike. Ima mnogo nelogičnosti, ali mi jednostavno za ovu problematiku nemamo sagovornika u državnoj strukturi”, kaže Zoran Nikolić, vlasnik kompanije Herba. #proizvodnjalekovitogbilja
Sušna sezona nije pogodovala rodu oraha, zbog čega će u pojedinim voćnjacima pad prinosa biti i više od 40%. To bi se moglo odraziti na poskupljenje, međutim, srpsko tržište uglavnom je pokriveno orahom iz uvoza, pa to najviše utiče i na kr... Više [+]
Sušna sezona nije pogodovala rodu oraha, zbog čega će u pojedinim voćnjacima pad prinosa biti i više od 40%. To bi se moglo odraziti na poskupljenje, međutim, srpsko tržište uglavnom je pokriveno orahom iz uvoza, pa to najviše utiče i na kretanje cena. ”Srbija proizvodi na godišnjem nivou od 18.000 do 25.000 tona oraha, a duži niz godina je uvoznik, pre svega iz Ukrajine, u poslednje vreme i Moldavije”, navodi dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Rešenje u očuvanju proizvodnje jeste primena agrotehničkih mera, kao i izbor sorti koje su otporne na klimatske promene. Sorta Piera Lara i sorta Tulare imaju nešto kasniju vegetaciju, te su jako pogodne za naše klimatske uslove. #proizvodnjaoraha
Evo i 10 najboljih 📸 u kategoriji #proizvodnja po izboru stručne komisije #RuralFoto
https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/ruralfoto-evo-najboljih-10-fotografija-iz-kategorije-proizvodnja/98933/
Uživajte u kadrovima 😊
Evo i 10 najboljih 📸 u kategoriji #proizvodnja po izboru stručne komisije #RuralFoto
https://www.agroklub.ba/poljoprivredne-vijesti/ruralfoto-evo-najboljih-10-fotografija-iz-kategorije-proizvodnja/98934/
Uživajte u kadrovima 😊
Evo i 10 najboljih 📸 u kategoriji #proizvodnja po izboru stručne komisije #RuralFoto
https://www.agroklub.com/poljoprivredne-vijesti/ruralfoto-evo-najboljih-10-fotografija-iz-kategorije-proizvodnja/98932/
Uživajte u kadrovima 😊