Poljska @KLUB (14)

Evropski kupci u Beogradu sastaće se sutra (25.10.) sa domaćim i regionalnim proizvođačima voća i povrća kroz specijalizovan događaj "Fruitnet Forum South East Europe 2023" od 9:45h u Privrednoj komori Srbije. Cilj događaja je da proizvođač... Više [+]

Evropski kupci u Beogradu sastaće se sutra (25.10.) sa domaćim i regionalnim proizvođačima voća i povrća kroz specijalizovan događaj "Fruitnet Forum South East Europe 2023" od 9:45h u Privrednoj komori Srbije.

Cilj događaja je da proizvođačima pruži priliku da na domaćem terenu predstave svoju ponudu, dođu do novih kupaca i tržišta i da se povežu sa velikim međunarodnim lancima poput Champion - Fruit Kft - Mađarska, ICA - Švedska, Arctic - Poljska/Norveška, Eurogroup - Italija, Consorfrut - Poljska, Greenyard - Belgija i drugi.

foto: Marija Lazarević

#RuralFoto #priroda

Poljska idila

Bulka poljska i još jedan divan zalazak sunca...

I u Rumuniji traže zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine i to njihova Socijaldemokratska stranka. Pozivaju se na poteze drugih država srednje i istočne Evrope, a koje takvim odlukama žele da zaštite domaću poljoprivredu. Udruženje poljoprivred... Više [+]

I u Rumuniji traže zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine i to njihova Socijaldemokratska stranka. Pozivaju se na poteze drugih država srednje i istočne Evrope, a koje takvim odlukama žele da zaštite domaću poljoprivredu.

Udruženje poljoprivrednika Češke takođe upozorava da imaju 40 odsto više žitarica na zalihama nego lani u ovo doba, a kao razlog navode ukrajinski izvoz na evropska tržišta.
Poljska je u međuvremenu pristala da ukine zabranu tranzita ukrajinskih žitarica i prehrambenih proizvoda kroz zemlju, ali uz prisutnost deklaracije T1 te korišćenje sistema SENT, koji omogućuje praćenje kretanja tereta kroz teritoriju Poljske, rekao je Mikola Solski, ministar agrarne politike i prehrane Ukrajine.
Takođe, otkrio je danas ni da Rumunija, Mađarska i Slovačka neće ograničavati tranzit poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, ali su u toku pregovori o njihovom uvozu na područje tih zemalja.

Transport preko crnomorskih luka je i dalje otežan za što Rusija optužuje Ukrajinu. Kažu kako sabotiraju sporazum tako što traže mito od vlasnika brodova za registraciju novih plovila i sprovođenje inspekcija.

O ovom će se sporazumu razgovarati sledeće nedelje, na sastanku ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i glavnog sekretara UN-a Antonija Guteresa.

Foto: Depositphotos/Sunday_Morning

ŠTETE I ZAŠTITA SADNICA I MLADIH VOĆAKA OD GLODARA I DIVLJEG ZECA. Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrižene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Svake godine... Više [+]

ŠTETE I ZAŠTITA SADNICA I MLADIH VOĆAKA OD GLODARA I DIVLJEG ZECA.

Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrižene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Svake godine u našim voćnjacima veliku štetu izazivaju glodari (miševi i voluharice) i zečevi. Oštećenja koja prave često dovode do slabljena, pa i sušenja voćaka. Miševi i zečevi su posebno štetni za mlade voćnjake, jer su nežne sadnice često jedina hrana do koje mogu doći tokom hladne zime. Posebno vole zasade jabuke, kruške, višnje i ostale voćke. Najčešće su štete kod sadnica i mladih voćaka. Najveće štete nastaju krajem zime, u periodu februara i marta. Veoma je važno održavanje higijene voćnjaka, uklanjanje svega u šta se mogu zavući glodari i napraviti svoje sklonište, dok mladi voćnjak redovno kositi i ukloniti grane nakon rezidbe. Miševi prave skloništa u gomilama pokošene trave koja nije uklonjena iz voćnjaka, u gomilama stajskog đubriva, sloju mulča i svemu što može poslužiti kao zaštita. Iz porodice miševa najčešće se susreću: poljski prugasti miš (Apodemus agrarius), žutogrli miš (Apodemus flavicollis), mali šumski miš (Apodemus sylvaticus) i kućni miš (Mus musculus).
Pregled voćnjaka na prisutnost miševa. Tokom jeseni i proleća potrebno je redovno obilaziti mladi voćnjak i vršiti pregled aktivnih rupa, te pratiti tragove aktivnosti miševa (brojnost rupa, pojava hodnika u aktivnim rupama, prisustvo izmeta, jesu li zapažena oštećenja na stablima voćaka). Ocena opasnosti od miševa vrši se na osnovu broja aktivnih rupa, a koje određujemo na taj način što sve prisutne rupe na ispitivanoj površini zatrpamo i idućeg dana proveravamo broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako broj aktivnih rupa tokom jeseni na 100 m2 iznosi 10, napad je slab, 10 - 20 srednje jak, preko 20 jak napad. U prolećnom pregledu, odnosno od polovine februara do polovine marta, kao slab napad ocenjuje se prisustvo dve aktivne rupe, kao srednji do 5 rupa, a iznad pet aktivnih rupa kao jak napad. U aktivne rupe stavljamo zatrovane mamke (rodenticide) i potom ih zatrpamo zemljom. Uginule glodare svaki vlasnik voćnjaka dužan je iste da pokupi sa površine zemljišta i zakopa na određeno mesto. Kada se poljski glodari prenamnože mogu uništiti čitave podignute zasade voćaka. Osim toga, brzo se premeštaju, te kad nestane hrane na jednoj površini, brzo prelaze na drugu.
Voluharice se hrane korenjem u zemlji i korom debla. Često se tek u proleće utvrdi da su se sadnice osušile jer su im voluharice izgrizle koren, često i korenov vrat. Razlikuju se poljska voluharica (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Poljska voluharica je nešto manja, ne sakuplja hranu, aktivna je tokom cele godine i izuzetno plodna. Najčešće štetu pričinjava glodanjem kore debla neposredno iznad površine zemlje, ćesto oštećujući i korenov vrat mladih stabala voćaka. Vodena voluharica sakuplja hranu i najčešće pravi štetu u proleće, kada se hrani korenom mladih voćaka.
Divlji zec (Lepus europaeus) je izuzetno opasna štetočina u mladim nasadima gde čini velike štete, a posebno u zasadima jabuke. Štete pričinjava glodanjem kore mladih voćaka. Aktivan je već tokom jeseni, nakon opadanja lišća. Nakon što padne sneg i nestane druge hrane, mladi voćnjak mu postaje siguran izvor hrane. Tokom zime, kada je veliki sneg i kada se uhvatila pokorica, zec može dohvatiti i niže grane i u potpunosti ih ogoliti. Oštećenja od zeca se prepoznaju po tome što su glatka, a ako su ošećenja hrapava, štetu je pričinila srna.
Štete na sadnicama voćaka. Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrižene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Prstenastim oštećenjem narušava se transport hranljivih materija i sadnica se suši. Sadnica može biti izgrižena ispod spojnog mesta i tada najčešće nema mogućnosti oporavka. Kod oštećenja iznad spojnog mesta, u zavisnosti od stepena oštećenja, treba pristupiti saniranju rane ili uklanjanju stabla ispod mesta oštećenja.
Lečenje nastalih oštećenja kod voćaka. Obično sitni glodari izgrizu koru na jednoj strani debla. Ovo nije tako opasno kao kada izgrizu koru u formi prstena. Kao rezultat kružnog oštećenja kore debla, nastaje poremećaj u transportu vode, mineralnih i delimično organskih materija i stablo se suši. Jedini način da se takvo stablo spase je kalemljenje na most. Međutim, kod malo većeg voćnjaka i plantažnih zasada ovo kalemljenje iziskuje vremena, znanja, a uspeh takvog kalemljenja nije zagarantovan. Za lečenje manjih oštećenja može se koristiti voćarski vosak, Santar-M pasta, fitobalzami ili smola od četinara. Smola se priprema u proleće, uz zagrevanje. Kada se delimično postigne konzistencija kao kao kod toplog kalem voska, vrši se premazivanje oštećenog mesta. Oštećena kora može se lečiti i pomoću plastične folije u obliku zavoja, koja se postavlja na mestu premaza oštećenja kore. Glavna prednost folije je to što dobro provodi sunčevu svetlost, toplotu i tako stvara povoljan ambijent za zarastanje rana.
Potrebno je stalno praćenje aktivnosti glodara i zečeva, te je to neophodnost u cilju zaštite voćnjaka i postizanja dobrog roda. Brojne su mere koje možemo koristiti u cilju suzbijanja ovih štetočina: preventivne, mehaničke, biološke, hemijske i dr. Mere zaštite treba da budu stalna aktivnost u voćnjaku.
Ograđivanje voćnjaka. O ograđivanju voćnjaka i zaštiti sadnica od zečeva i ostale divljači je dosta bilo reči, te ću izvšiti jednu kratku rekapitulaciju. Jedna mera zaštite od zečeva jeste ograđivanje voćnjaka. Prilikom podizanja ograde, mrežu treba ukopati najmanje 30 cm, a visina mreže treba biti oko 150 cm. Svako pojedinačno stablo može se zaštiti zamotavanjem različitim materijalima kao što su kukuruzovina, slama, papir, mrežice. Nedostatak prirodnih materijala je to što se u njih mogu naseliti miševi i voluharice. Bolji izbor su mrežice koje se mogu kupiti kao namenske ili koristiti građevinske mrežice.
Krečenje stabala i brojni drugi premazi. Krečenje mladih stabala je pokazalo dobar učinak protiv zečeva (kora je gorka od kreča). Protiv zečeva se koriste i razne repelentne materije koje svojim mirisom odbijaju. U tu svrhu se može koristiti užegla svinjska mast ili ovčji loj, a još je bolji efekat ako se rastopljena mast pomeša sa ribljim brašnom ili ribljim uljem jer je miris ribe za zečeve vrlo odbojan. Najbolje je zaštitne mrežice premazati ovom smesom. Krv životinja je još jedna materija koja odbija zečeve. Korisno je debla premazati kravljom balegom. U manjim zasadima tokom zime dobro je ugaziti sneg oko sadnica, što miševima onemogućava kretanje. Postoje i mnogi drugi načini zaštite sadnica i mladih voćaka od glodara i zečeva, kao što su gotovi preparati za premazivanje sadnica i mladih stabalceta voćaka i sl.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Predstavnici voćara 3. aprila putuju na sajam Fruit logistica u Berlin da bi pronašli nove kupce, kaže Nikola Kotarac direktor Zadruge "Voćar" iz Slankamena. On objašnjava da je sajam prilika gde se prave poslovi. Kotarac apeluje i na držav... Više [+]

Predstavnici voćara 3. aprila putuju na sajam Fruit logistica u Berlin da bi pronašli nove kupce, kaže Nikola Kotarac direktor Zadruge "Voćar" iz Slankamena. On objašnjava da je sajam prilika gde se prave poslovi. Kotarac apeluje i na državu da ne dozvoli da se upropaste voćnjaci. Prema njegovim rečima, u našim velikim marketima jabuka se plaća 90, 100 i više dinara, ali to nije srpska jabuka, već poljska, a u Slankamenu se može kupiti srpska koja je mnogo ukusnija za svega 40-50 dinara. Kotarac se nada da će država dati subvencije i da će da se angažuje da pomogne voćarima. Kako kaže, i sami voćari su krivi jer nisu udruženi - oni bi trebalo malo više da se pobune i pregovaraju sa državom.

Svetski atlas hrane "TasteAtlas" predstavio je najbolja tradicionalna jela na planeti. Na prvom mestu je meksičko jelo ”Cochinita pibil“. Reč je o jelu od svinjetine marinirane u kombinaciji paste od anate, soka od gorke narandže i belog lu... Više [+]

Svetski atlas hrane "TasteAtlas" predstavio je najbolja tradicionalna jela na planeti. Na prvom mestu je meksičko jelo ”Cochinita pibil“. Reč je o jelu od svinjetine marinirane u kombinaciji paste od anate, soka od gorke narandže i belog luka. Slede brazilska ”Picanha“, poljska ”Pierogi Ruskie“, te tajlandsko jelo ”Massaman Curry“. U top 10 su i jela iz Italije, Španije, Perua i Grčke. ”Sarajevski ćevapi“ su na 10. mestu od, dobili su ocenu 4,5. Hrvatska ima čak četiri jela na listi: Kotlovina (36. mesto), Čobanac (51. mesto), Crni iržoto (55. mesto) i Štrukle na 88. mestu. ”Srpska pljeskavica” je na 52. mestu, sa ocenom 4,38. Rangiranje je urađeno na osnovu glasova više od 100.000 ljudi. #tradicionalnajela #tasteatlas

Čista parcela bez korova je važan preduslov za kvalitetan rod. Prisustvo semena korova se na otkupnim mestima pri prijemu ne utvrđuje posebno, već se izražava kao ukupan sadržaj nečistoća. Pšenica je specifična kultura u kojoj je njihovo pr... Više [+]

Čista parcela bez korova je važan preduslov za kvalitetan rod. Prisustvo semena korova se na otkupnim mestima pri prijemu ne utvrđuje posebno, već se izražava kao ukupan sadržaj nečistoća. Pšenica je specifična kultura u kojoj je njihovo prisustvo izraženo. Česti su slučajevi da ne postoje uzorci bez primesa korova, a one vrste čija se semena najčešće pojavljuju su palamida, poljska gorušica, pepeljuga, bulka i ambrozija. Semena vrsta koja ne bi smela biti prisutna u uzorku, pogotovu pšenici koja će se izvoziti, su teofrastove lipice, ambrozije, palamide, pirevine, kuskute, tatule, čička, poponca i drugih i na njih bi poljoprivrednici trebali više obratiti pažnju prilikom hemijskog suzbijanja.