#Tr��i�� @KLUB (138)

Zimi divlje ptice teže pronalaze hranu. U tome im mi možemo lako pomoći postavljanjem hranilica za ptice. Za ovu svrhu se od hrane mogu koristiti razne žitarice, ali je najbolji izbor sirovi i neslani suncokret. Pored toga se mogu ostavljat... Više [+]

Zimi divlje ptice teže pronalaze hranu. U tome im mi možemo lako pomoći postavljanjem hranilica za ptice. Za ovu svrhu se od hrane mogu koristiti razne žitarice, ali je najbolji izbor sirovi i neslani suncokret. Pored toga se mogu ostavljati i jabuke, orasi i komadi sirove slanine.
Zbog velikog broja ptica koje umeju da posećuju hranilice, mesta na kojima su postavljene su vrlo zgodna za prstenovanje ptica. Prstenovanje ptica je naučna metoda obeležavanja ptica i služi za proučavanje migracije ptica. Ovakva jedna akcija je realizovana u Novom Sadu, gde je obeleženo 20 jedinki tri različite vrste. Znanje koje stičemo prstenovanjem ptica nam može u mnogome pomoći da zaštitimo ptice, jer nam one na prirodan način pomažu u suzbijanju štetnih insekata.
foto: Tibor Rekecki

Trend proizvodnje prehrambene industrije se, prema rečima koordinatora istraživačkog programa MAT-a Stojana Stamenkovića, od sredine 2021. “usidrio” ispod proseka prethodne godine i duboko ispod vrednosti koje je imao u periodu od 2016. do... Više [+]

Trend proizvodnje prehrambene industrije se, prema rečima koordinatora istraživačkog programa MAT-a Stojana Stamenkovića, od sredine 2021. “usidrio” ispod proseka prethodne godine i duboko ispod vrednosti koje je imao u periodu od 2016. do 2019. godine. Stamenković je istakao da je mesna industrija, koja čini 17 odsto prehrambene industrije u prvih deset meseci kumulativno opala za sedam odsto, ali da je u oktobru pad sveden na tri odsto, da bi u novembru bio zabeležen međugodišnji porast za 4,4 odsto, što bi mogao biti rezultat povećanja izvoza. Rast proizvodnje mesne industrije je važan za prehrambenu industriju koja, kako je rekao, obuhvata petinu ukupne prerađivačke industrije. #mesnaindustrija

Dok su neka rešenja za suočavanje sa klimatskim promenama ekstravagantna, poput postavljanja solarne elektrane u Zemljinu orbitu, druga su posve jednostavna, što ne umanjuje njihov značaj i dobrobit koju donose. Takva je situacija sa postav... Više [+]

Dok su neka rešenja za suočavanje sa klimatskim promenama ekstravagantna, poput postavljanja solarne elektrane u Zemljinu orbitu, druga su posve jednostavna, što ne umanjuje njihov značaj i dobrobit koju donose. Takva je situacija sa postavljanjem solarnih panela iznad poljoprivrednih useva. Prošle godine u septembru, u naučnom časopisu Nature, objavljena je studija istraživača sa Univerziteta u Arizoni koji su ispitivali međusobni uticaj biljaka kojima ne odgovara direktno izlaganje sunčevim zracima i solarnih panela postavljenih iznad njih. Kako su pokazali rezultati istraživanja, solarni paneli uticali su na prinos i sve aspekte fizioloških biljnih procesa, ali značaj ovog efekta zavisi od same vrste biljaka iako sve spadaju u istu familiju – Solanaceae. Na primer, čili paprikama je hlad najviše odgovarao pošto je prinos na parceli pod solarnim panelima bio čak tri puta veći u odnosu na kontrolnu grupu.

”Očekujemo da u aprilu ili maju dođe do prekretnice na svetskom tržištu i da se cena pšenice počne da se “vraća u normalu”, a takođe verujemo da će ove godine u našoj zemlji pšenica izuzetno dobro roditi, pa bi njena cena trebalo da padne i... Više [+]

”Očekujemo da u aprilu ili maju dođe do prekretnice na svetskom tržištu i da se cena pšenice počne da se “vraća u normalu”, a takođe verujemo da će ove godine u našoj zemlji pšenica izuzetno dobro roditi, pa bi njena cena trebalo da padne između maja i žetve, kaže predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica. Komenatrišući cenu hleba, Pralica je istakao da su pekari iz Robnih rezervi tokom decembra dobili prvi deo dogovorene podrške, kada im je omogućeno da kupe brašno iz Robnih rezervi po subvencionisanoj ceni od 33 dinara za kilogram sa PDV. “Radi se o količini od oko 30.000 tona pšenice, odnosno 20.000 tona brašna, što je dovoljno za tri meseca proizvodnje hleba od brašna tipa 500 po ceni do 46 dinara”, rekao je Pralica i naglasio da pekari očekuju „drugu turu” podrške u februaru.

Organska poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je sve zastupljenija i sve je veće interesovanje proizvođača da je pokrenu, o čemu govori povećanje njihovog broja i površina pod takvom vrstom proizvodnje, kaže savetnica ministra poljoprivrede... Više [+]

Organska poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je sve zastupljenija i sve je veće interesovanje proizvođača da je pokrenu, o čemu govori povećanje njihovog broja i površina pod takvom vrstom proizvodnje, kaže savetnica ministra poljoprivrede za organsku proizvodnju i članica organizacije ”Serbia organica“ Ivana Simić. Trenutno je oko 21.000 hektara pod ovom proizvodnjom i ima blizu 7.000 proizvođača. Poslednjih godina je dobar trend rasta površina, broja proizvođača, ali i izvoza ove hrane. Za sada je svega 0,6 odsto poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom a, kako kaže Simić, zadatak ministarstva je da u narednih pet godina te površine budu povećane na dva do tri odsto ukupnog obradivog zemljišta. #organskaproizvodnja

JKP Gradske pijace u periodu od 25. do 30. decembra tradicionalno, kao i svake godine, organizuje "Novogodišnje markete" na tri beogradske pijace: Kalenić, Zemun i Palilula u periodu od 8 do 16 sati. Bogata ponuda namirnica za novogodišnju trpezu, prigodni pokloni i novogodišnje dekoracije krasiće t... Više [+]

JKP Gradske pijace u periodu od 25. do 30. decembra tradicionalno, kao i svake godine, organizuje "Novogodišnje markete" na tri beogradske pijace: Kalenić, Zemun i Palilula u periodu od 8 do 16 sati. Bogata ponuda namirnica za novogodišnju trpezu, prigodni pokloni i novogodišnje dekoracije krasiće tezge najposećenijih pijaca, navedeno je u saopštenju. Mnogobrojni izlagači, poljoprivredni proizvođači iz cele Srbije, mladi kreativci, dizajneri, umetnici, zanatlije izložiće najtraženije zimske đakonije, aktuelne modne proizvode, asesoare i prirodnu kozmetiku. Na novogodišnjim tezgama naći će se i raznovrstan izbor ukrasa napravljenih od keramike, drveta, stakla i drugih materijala. #gradskepijace #novogodisnjimarket

Fjučersi za kafu na Njujorškoj berzi dosegli su 2,46 dolara, što je najviša cena od 2011. godine, kada je kafa probila vrednost od tri dolara za pola kilograma. Cene kafe dostigle su desetogodišnji maksimum, a analitičari očekuju da će se n... Više [+]

Fjučersi za kafu na Njujorškoj berzi dosegli su 2,46 dolara, što je najviša cena od 2011. godine, kada je kafa probila vrednost od tri dolara za pola kilograma. Cene kafe dostigle su desetogodišnji maksimum, a analitičari očekuju da će se napetosti na tržištu nastaviti sve do 2023. ”Mislim da se moramo usredsrediti na ono što se događa u Brazilu ove godine, gde smo imali niske temperature i mraz koji je pogodio neka područja uzgoja, a imali smo i razdoblje suše. Sve to dovodi u pitanje rod 2022. godine“, rekao je Ole Hansen koji je na čelu robne strategije u Saxo Bank-u.

Cela istočna Srbija je pod istražnim pravom za eksploataciju ruda što će pored direktnih rudarskih uticaja imati i nesagledive negativne posledice u demografskom smislu, urušavanju identiteta i kulturnog nasleđa ljudi koji generacijama žive u tom delu zemlje, a pre svega njihovog zdravlja, izjavila... Više [+]

Cela istočna Srbija je pod istražnim pravom za eksploataciju ruda što će pored direktnih rudarskih uticaja imati i nesagledive negativne posledice u demografskom smislu, urušavanju identiteta i kulturnog nasleđa ljudi koji generacijama žive u tom delu zemlje, a pre svega njihovog zdravlja, izjavila je profesorka Univerziteta "Nikola Tesla" Milijanka Ratković. Ona je kazala da nuđenjem minimalne cene otkupa zemlje i odlaganjem donošenja Prostornog plana, država jasno pokazuje nebrigu za živote ljudi u istočnoj Srbiji. Po njenim rečima, tri godine prisustva kompanije "Ziđin" u ovom delu Srbije pokazuju, ne samo nebrigu o zdravlju stanovnika, već i tendenciju ugrožavanja osnovnih prava uslova života koja su Ustavom Republike Srbije garantovana. #eksploatacijarude #zaštitaživotnesredine

Kikinda, grad na severu Banata je najveće urbano zimovalište sova na svetu. Svake godine nekoliko stotina sova ovde provede zimu, a njihov najveći broj zabeležen je u decembru 2009, kada ih je prema podacima bilo 743. Utine obično dolaze kr... Više [+]

Kikinda, grad na severu Banata je najveće urbano zimovalište sova na svetu.

Svake godine nekoliko stotina sova ovde provede zimu, a njihov najveći broj zabeležen je u decembru 2009, kada ih je prema podacima bilo 743.
Utine obično dolaze krajem jeseni, u novembru i ostaju sve do kraja zime ili početka proleća.

Male ušare iz Srbije, ali i susednih zemalja, odabrale su Kikindu da prezime, pre svega zato što im žitna polja u neposrednoj blizini i ambari puni kukuruza nude izobilje hrane.
Na meniju su uglavnom miševi, voluharice i ostale vrste glodara koje se hrane raznim vrstama žitarica.

Sova dnevno mora da pojede oko 60 grama miševa, a pošto ih tamo ima nekoliko stotina i borave oko tri meseca u hladnom periodu godine, može se izračunati koliko tona miševa pojedu na tom području. To svakako doprinosi upotrebi manje količine rodenticida, kao i smanjenju broja glodara na njivama i gazdinstvima.

Na beogradskoj pijaci Palilula prvi put su uručene novčane nagrade zakupcima tezgi koji su imali najviše bezgotovinskih transakcija, u okviru Pilot projekta ”Digitalizacija beogradskih pijaca“. Prvu nagradu osvojio je zakupac sa pijace Smed... Više [+]

Na beogradskoj pijaci Palilula prvi put su uručene novčane nagrade zakupcima tezgi koji su imali najviše bezgotovinskih transakcija, u okviru Pilot projekta ”Digitalizacija beogradskih pijaca“. Prvu nagradu osvojio je zakupac sa pijace Smederevski Đeram, sa ukupno 247 transakcija tokom novembra. Od septembra 2021. godine, na tri beogradske pijace uvedene su značajne novine zahvaljujući Pilot projektu digitalizacije pijaca, koji je pokrenula Privredna komora Srbije, a inicirala kompanija Mastercard. Svakog meseca od 1. novembra 2021. do 31. oktobra 2022. godine, pet trgovaca koji budu imali najveći broj bezgotovinskih plaćanja, osvojiće novčane nagrade u iznosu od 12.000 dinara. #digitalizacija #pijace