UREA @KLUB (14)

Complice pšenica je naša nova zvezda žitnih polja. U ataru Kanjiže kod domaćina Čikoš Mate posejana je sredinom oktobra, predusev kukuruz, osnovno đubrenje u jesen NPK 180kg/ha, prva prihrana urea zatim druga prihrana sa AN-om. Fungicidna z... Više [+]

Complice pšenica je naša nova zvezda žitnih polja.

U ataru Kanjiže kod domaćina Čikoš Mate posejana je sredinom oktobra, predusev kukuruz, osnovno đubrenje u jesen NPK 180kg/ha, prva prihrana urea zatim druga prihrana sa AN-om.
Fungicidna zaštita urađena.

Usev je u odličnoj kondiciji a ova kiša je više nego dobrodošla kako za strnine tako i za prolećne kulture.

Prve analize sadržaja azota u poljoprivrednom zemljištu u Subotici govore da će za prihranu biti potrebno primeniti od 40 do 60 kg azotnih đubriva po hektaru. Situacija se razlikuje od parcele do parcele, ali u globalu, zahvaljujući letnjim... Više [+]

Prve analize sadržaja azota u poljoprivrednom zemljištu u Subotici govore da će za prihranu biti potrebno primeniti od 40 do 60 kg azotnih đubriva po hektaru. Situacija se razlikuje od parcele do parcele, ali u globalu, zahvaljujući letnjim padavinama, sadržaj azota u zemljištu je viši, pa će biti parcela na kojima će prihrana tokom hladnih zimskih meseci i izostati. Poljoprivredna stručna i savetodavna služba u Subotici počela je sa uzimanjem uzoraka zemljišta pod ozimim strninama na području ovog grada kako bi obavila analize prisustva nitratnog azota u zemljištu. Stručnjaci poručuju da je još rano da se kreće sa prihranom, i podsećaju da se UREA koristi od kraja januara do sredine februara. #prihrana #sadrzajazotauzemljistu

🔹 MAP 12:52 je namenjen za ishranu različitih biljnih vrsta (žitarice) na zemljištima koja su siromašna lako pristupačnim fosforom i dobro obezbeđena kalcijumom. 🔹 UREA 46,2% se primenjuje preko zemljišta. Količina varira od 100-300 kg/ha... Više [+]

🔹 MAP 12:52 je namenjen za ishranu različitih biljnih vrsta (žitarice) na zemljištima koja su siromašna lako pristupačnim fosforom i dobro obezbeđena kalcijumom.
🔹 UREA 46,2% se primenjuje preko zemljišta. Količina varira od 100-300 kg/ha, u zavisnosti od plodnosti zemljišta i biljne vrste. Tretiranje se vrši predsetveno uz inkorporaciju ili prihranjivanjem.
ℹ️ Želite da saznate više ili vam je potrebna druga formulacija?
Posetite naš sajt.
👉 Azotna đubriva: https://agroglobe.rs/kategorije/azotna-dubriva/

👉 Mešovita đubriva: https://agroglobe.rs/kategorije/mesovita-dubriva/
#agroglobe #agrobiznis #agriculture #poljoprivreda #mineralnođubrivo
#djubrivomap #djubrivourea

ĐUBRENJE RATARSKIH I KRMNIH USEVA. NAZNAKE U VEZI ĐUBRENJA I ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA ZA NJIVSKE USEVE: * za ratarske i krmne useve označene zvezdicom, uz upotrebu 20-30 t/ha stajnjaka (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.). Smatra se da... Više [+]

ĐUBRENJE RATARSKIH I KRMNIH USEVA.

NAZNAKE U VEZI ĐUBRENJA I ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA ZA NJIVSKE USEVE:
* za ratarske i krmne useve označene zvezdicom, uz upotrebu 20-30 t/ha stajnjaka (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Smatra se da bi u zemljištu bilo potrebno 0,10 - 0,20 % ukupnog azota, a procenat azota se dobija kada se procenat humusa u zemljištu podeli brojem 20. Pri pH vrednosti zemljišta 4,0 - 5,5, procenta humusa 2 - 4 % i utvrđenog ukupnog azota 0,1 - 0,2 %, u zemljište bi trebalo vratiti prilikom normiranja đubriva 90 - 100 % N, pri pH vrednosti zemljišta u nKCL 5,6 - 8,0 vratiti 80 - 90 % od iznetog azota, dok pri pH 5,6 - 8,0 i sadržaju do 2 % humusa vratiti 100 % N od iznošenja.
Veliki je problem što naša zemljišta, uglavnom sadrže kiseli humus, a ne blagi, što se delimično može popraviti kalcizacijom zemljišta.
Podrazumeva se da primena podataka iz napred navedenih tabela (1 i 2), moguće je jedino uz prethodnu agrohemijsku analizu zemljišta. Za osnovno đubrenje ratarskih i krmnih kultura (pred oranje), a u zavisnosti od kulture koriste se sledeće kombinacije kompleksnih mineralnih đubriva: 7:14:21, 8:16:24, 8:24:16, 8:21:21, 5:15:30, 10:30:20; Za predsetveno đubrenje ratarskih i krmnih kultura (pred tanjiranje), a u zavisnosti od kulture koriste se sledeća mineralna đubriva: KAN (N 27 %), UREA (N 46 %), SAN (N 33 %), MAP (12:52:0), DAP (18:46:0), 15:15:15; Đubrenje sa prve tri vrste mineralnih đubriva treba da prati 60 kg kalcijum karbonata (CaCO3), da bi se održala pH vrednost zemljišta kao pre đubrenja;
Za prihranu ratarskih i krmnih kultura, a u zavisnosti od kulture, koriste se sledeća mineralna đubriva: KAN (N 27 %), UREA (N 46 %), AN (N 33-35 %), SAN (N 33 %), folijarno đubrivo Vuxal i mikrobiološko đubrivo Slavol.
Voditi računa da su sva klasična azotna đubriva fiziološki kisela, naročito Urea, te na kiselim zemljištima upotrebljavati KAN, koji u sebi ima Ca (kalcijum), koji donekle onemogućava novo zakišeljavanje zemljišta. Osim toga, voditi računa o azotnom đubrivu - AN koje je vrlo higroskopno, što otežava njegovu primenu, a u dodiru sa nekim od pogonskih goriva može dovesti do eksplozije (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Sequstrene 138 Fe može se jednokratno pre setve ratarskih useva rasturiti 20 do 25 kg/ha granula i uneti u zemljište najbolje setvospremačem. Moguća je i primena, usled pojave hloroze lišća, folijarno - 0,2 %. Ukoliko navodnjavamo useve, ubacivanjem rastvora granula u fertilizatore, koncentracija primene je 0,1 %.

UZIMANJE PROSEČNIH UZORAKA ZA POTREBE AGROHEMIJSKE ANALIZE ZEMLJIŠTA I ĐUBRENJA

Da bi se ustanovilo delovanje različitih sistema đubrenja i obrade zemljišta, odnosno da bi se ispitao sadržaj hraniva, humusa i reakcija zemljišta (pH) i na osnovu toga odredile potrebne doze i vrste đubriva uzimaju se tzv. prosečni uzorci. Uzimanje prosečnih uzoraka vršimo i u svrhu kontrole plodnosti zemljišta.
Prosečan uzorak zemljišta se sastoji od 20 - 25 malih pojedinačnih uzoraka, ravnomerno raspoređenih preko cele istraživane parcele.
Uzimanje uzoraka se obavlja dijagonalno ili cik – cak po putanji zamišljenog slova W, koje pokriva celu površinu. Uzorci, gde se uzima zemljište, ne smeju biti u depresijama, uz rub parcele ili tamo gde je neravnomerno razbacano veštačko đubrivo. Za ratarske kulture uzimaju se uzorci do 30 cm dubine, a za višegodišnje kulture i kulture koje se dublje zakorenjuju (lucerka i dr.) od 0 do 30 i od 30 do 60 cm dubine (na dve dubine). Uzorci se uzimaju u PVC vrećicu. Iskopa se jama tako da se ašovom sa jedne strane uspravno može zarezati sloj debljine 2 – 4 cm, dubine 0 do 30 cm, izvadi se, te se nožem skine zemlja sa svake strane ašova, tako da po sredini ašova ostane sloj zemlje (traka) širine 3 do 5 cm. Taj se sloj stavlja u PVC vrećicu, a kada se uzme dovoljan broj uzoraka (20 - 25) zemlja se dobro promeša i zatim izdvoji pola do jedan kilogram zemlje koji se daje na analizu zemljišta. Na isti se način uzima i uzorak sloja iz dubine od 30 – 60 cm. Uzorci (20 - 25) sa dubine od 0 do 30 i 30 do 60 cm, čine dva prosečna uzorka, težine oko 1/2 do 1 kg i uzimaju se kako je rečeno - za višegodišnje kulture i lucerku.
Ako parcela ima 10 i više hektara postupa se tako da se pojedinačni uzorci uzimaju sa manjih površina (oko 0,5 ha), gde se ova mreža malih uzoraka postavi tako da na površinu od oko 10 ha dođe po jedan prosečan uzorak, težine oko 1/2 do 1 kg. Na malim parcelama, dovoljno je uzeti i 9 pojedinačnih uzoraka po sistemu zamišljenog slova W koji čine jedan prosečan uzorak.
Prilikom uzimanja uzoraka potrebno je voditi računa da se uvek radi sa čistim ašovom, tako da na njemu nema zadržane zemlje od prethodno uzetog uzorka.
Ukoliko se raspolaže sa sondom za uzorke, postupak je mnogo jednostavniji i brži. Naime, sa sondom se upravo uzima onolika količina pojedinačne probe zemljišta koliko je potrebno.
Najpodesnije vreme za uzimanje uzoraka je interval posle žetve (berbe), pa do momenta dok se ne izvrši prvo đubrenje. Cilj je da uzorci dođu u laboratoriju u istom stanju u kakvom smo ih poslali sa terena (pakovanje u plastične vreće i dr.).
U vrećici sa prosečnim uzorkom se na kraju stavlja poseban komadić papira (numerička karta), na kome su grafitnom olovkom napisani podaci o uzorku (ime i prezime vlasnika parcele, adresa, broj telefona, katastarska opština, potes - zvano mesto, katastarska parcela (broj), površina parcele, klasa, kultura, dubina sa koje je uzet uzorak, eventualna tipska pripadnost zemljišta, da li se upotrebljava stajnjak i količina, vrsta kulture koja će se gajiti i dr.). (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2014.).

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

FOLIJARNI TRETMANI VOĆAKA UREOM. Za folijarno đubrenje (đubrenje preko lista) može se primeniti urea (46 % azota), s obzirom da ima veliku rastvorljivost u vodi. Primenjuje se zajedno sa preparatima protiv prouzrokovača bolesti i štetočina,... Više [+]

FOLIJARNI TRETMANI VOĆAKA UREOM. Za folijarno đubrenje (đubrenje preko lista) može se primeniti urea (46 % azota), s obzirom da ima veliku rastvorljivost u vodi. Primenjuje se zajedno sa preparatima protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, naročito u sušnim godinama, do polovine juna. Voditi računa o koncentraciji, jer kod više koncentracije može doći do opadanja lišća. Za jabučasto i koštičavo voće, poželjna koncencentracija iznosi 0,4 - 0,6 %. Veća efikasnost se dobija, kada pri pravljenju rastvora dodamo neki od okvašivača. Primena je moguća i u jesenjem periodu, nakon berbe voća, izuzimajući koštičavo voće, što utiče na usvajanje azota voćaka, ranije opadanje lišća, kako bi voćke lakše ušle u duboko ili biološko zimsko mirovanje. Na taj način se biljke štite i od jačih zimskih mrazeva, što je naročito izraženo za voćke koje kasno odbacuju lišće u jesen. Primenjuje se 4 do 5 %-tni rastvor kvalitetne uree (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2014.).

ZAŠTITA VOĆAKA OD NISKIH TEMPERATURA. U vreme niskih temperatura zimi voćke su izložene manjoj ili većoj opasnosti od mraza, te tada mogu naročito stradati generativni pupoljci ili neki drugi organi, a može doći i do potpunog izmrzavanja st... Više [+]

ZAŠTITA VOĆAKA OD NISKIH TEMPERATURA.

U vreme niskih temperatura zimi voćke su izložene manjoj ili većoj opasnosti od mraza, te tada mogu naročito stradati generativni pupoljci ili neki drugi organi, a može doći i do potpunog izmrzavanja stabla. Voćke su posebno izložene opasnosti od niskih temperatura u prelaznim fenofazama, tj. iz zimskog mirovanja u vegetaciju ili iz vegetacije u zimsko mirovanje. Pojedina tkiva voćaka nisu jednako otporna prema mrazevima, što je uslovljeno anatomskim karakteristikama, rezervama hraniva koje sadrže i sl. U periodu mirovanja najotpornije tkivo je kambijum, pa mlado drvo, staro drvo, kora, te srž.
Pojedini organi su različito osetljivi na niske temperature. Nadzemni organi voćke mogu izdržati i do -35°C, ali koren može stradati da već na -9 do -10°C na određenoj dubini. Cvetni pupoljci su naročito osetljivi na niske temperature. Cvetovi i zametnuti plodovi stradaju već pri temperaturi od -2 do 1,5°C. Voćke se tokom jakih zima ne mogu u potpunosti zaštititi od većih oštećenja i izmrzavanja pupoljaka, grana, debla i korenja, ali može im se pomoći da sa znatno manje štete podnesu i vrlo niske temperature, neke čak i do - 30ºC.
Štete na voćkama koje mogu biti izazvane pojavom zimskih mrazeva mogu se u mnogim slučajevima izbeći primenjujući različite preventivne mere. Takva preventivna mera sigurno je najbolja zaštita voćnjaka od izmrzavanja stabala, kao što je pravilan izbor položaja, prirodno otpornijih vrsta i sorata prema mrazu, izbor podloge, itd. Izboru sortimenta prilikom sadnje treba posvetiti puno pažnje, služeći se već postignutim iskustvima, te izbegavati sadnju onih vrsta i sorata koje su poznate po slaboj otpornosti na vrlo niske zimske temperature, posebno na lošijim nižim položajima. Kao preventivna antistresna mera poslednjih godina vrlo učestalo se koriste preparati na bazi bakterije Thiobacillus ssp. (Thiofer). Ovaj preparat je višenamenskog delovanja (mikrobiološki poboljšivač i aktivator) i ima dozvolu u ekološkoj i integralnoj proizvodnji . Međutim, njegova primena je delotvorna ukoliko se primenjuje barem dva dana pre stresa i na temperaturi od minimalno 10ºC. Mikroorganizmi u Plants protector Thiofer-u spadaju u mikorizne bakterije, te se osim unošenja u zemljište, mogu uspešno koristiti i u folijarnoj primeni.
Osim preventivnih mera, nužna je i primena agrotehničkih mera koje omogućuju da se voćke održe u stanju što veće otpornosti na mrazove. Ako su zimu dočekale spremne onda je i mogućnost štetnih posledica izmrzavanja svedena na minimum. Zimske izmrzline u dobro i redovno negovanim (ishranjenim i zaštićenim) voćnjacima sa dobro sazrelim drvetom i letorastima su daleko manji nego u zapuštenim, nenegovanim voćnjacima, stradalim od štetočina i bolesti koji se pogrešno đubre samo azotnim đubrivima (KAN, UREA) i to nepravovremeno, najčešće vrlo kasno u jesen.
Jedna od preventivnih mera u sprečavanju nepovoljnog delovanja mraza, a koja se pokazala i efikasnom je pravovremeno premazivanje debla i jačih skeletnih grana krošnje krečom u jesen nakon otpadanja lišća, najkasnije do januara, jer upravo u tom periodu nastaju izmrzline na deblima zbog smene prvih sunčanih i toplih dana sa vedrim i vrlo hladnim noćima. Ova mera temelji se na osobini da se predmeti bele boje slabije zagrevaju zbog odbijanja sunčeve svetlosti. Osim toga, slabije zagrevanje, tj. krečenje voćke ima još jednu prednost, a to je da u proleće usporava kretanje vegetacije čime se smanjuje i mogućnost stradanja voćke od kasnih prolećnih mrazeva. Ako se i pored preduzetih mera na deblu i skeletnim granama pojave pukotine ("mrazopuci") pre nego što dođe do njihova otvaranja, sušenja i propadanja kore, može se čvrstim povezivanjem rana postići zarastanje jakim priljubljivanjem kore. Ako se zakasni sa ovom merom, onda propalu, zamrzlu i osušenu koru treba ukloniti do zdravih delova, a ranu premazati voćarskim voskom. U slučaju težih stradanja treba pristupiti kalemljenju "na most" koje kod mladih voćaka daje dobre rezultate.
Oštećenja korena nastaju ukoliko se temperatura u zamrznutoj zemlji u zoni korena (dubine 20 do 50 cm) spusti na -12ºC i niže. Oštećenja korena voćaka, posebno mlađa stabla, možemo zaštititi od jačeg rashlađivanja dubljih slojeva zemljišta pokrivanjem zone korenja malčiranjem (nastiranjem) zemljišta pokošenom travom, stajnjakom ili kompostom.
Zaštitu od zimskih mrazeva vršiti krečenjem debala: 5 kg negašenog kreča, 500 g kuhinjske soli, 250 g sumpora u prahu, 25 litara vode okvirno za mazanje četkom, 100 litara za prskanje atomizerom/prskalicom. Ukoliko se koristi negašeni kreč, 1 kg negašenog kreča se prvo ugasi u 3 litre vode. Smešu ostaviti nekoliko sati da odstoji. Smešom sa krečom krečiti deblo i eventualno osnove ramenih grana u jesen, te isto ponoviti početkom ili sredinom januara, pod uslovom da je temperatura vazduha iznad 0 oC.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ZAŠTITA VOĆAKA OD NISKIH TEMPERATURA U vreme niskih temperatura zimi voćke su izložene manjoj ili većoj opasnosti od mraza, te tada mogu naročito stradati generativni pupoljci ili neki drugi organi, a može doći i do potpunog izmrzavanja stabla. Voćke su posebno izložene opasnosti od niskih temperatu... Više [+]

ZAŠTITA VOĆAKA OD NISKIH TEMPERATURA

U vreme niskih temperatura zimi voćke su izložene manjoj ili većoj opasnosti od mraza, te tada mogu naročito stradati generativni pupoljci ili neki drugi organi, a može doći i do potpunog izmrzavanja stabla. Voćke su posebno izložene opasnosti od niskih temperatura u prelaznim fenofazama, tj. iz zimskog mirovanja u vegetaciju ili iz vegetacije u zimsko mirovanje. Pojedina tkiva voćaka nisu jednako otporna prema mrazevima, što je uslovljeno anatomskim karakteristikama, rezervama hraniva koje sadrže i sl. U periodu mirovanja najotpornije tkivo je kambijum, pa mlado drvo, staro drvo, kora, te srž.
Pojedini organi su različito osetljivi na niske temperature. Nadzemni organi voćke mogu izdržati i do -35°C, ali koren može stradati da već na -9 do -10 °C na određenoj dubini. Cvetni pupoljci su naročito osetljivi na niske temperature. Cvetovi i zametnuti plodovi stradaju već pri temperaturi od -2 do 1,5°C. Voćke se tokom jakih zima ne mogu u potpunosti zaštititi od većih oštećenja i izmrzavanja pupoljaka, grana, debla i korenja, ali može im se pomoći da sa znatno manje štete podnesu i vrlo niske temperature, neke čak i do - 30ºC.
Štete na voćkama koje mogu biti izazvane pojavom zimskih mrazeva mogu se u mnogim slučajevima izbeći primenjujući različite preventivne mere. Takva preventivna mera sigurno je najbolja zaštita voćnjaka od izmrzavanja stabala, kao što je pravilan izbor položaja, prirodno otpornijih vrsta i sorata prema mrazu, izbor podloge, itd. Izboru sortimenta prilikom sadnje treba posvetiti puno pažnje, služeći se već postignutim iskustvima, te izbegavati sadnju onih vrsta i sorata koje su poznate po slaboj otpornosti na vrlo niske zimske temperature, posebno na lošijim nižim položajima. Kao preventivna antistresna mera poslednjih godina vrlo učestalo se koriste preparati na bazi bakterije Thiobacillus ssp. (Thiofer). Ovaj preparat je višenamenskog delovanja (mikrobiološki poboljšivač i aktivator) i ima dozvolu u ekološkoj i integralnoj proizvodnji . Međutim, njegova primena je delotvorna ukoliko se primenjuje barem dva dana pre stresa i na temperaturi od minimalno 10ºC. Mikroorganizmi u Plants protector Thiofer-u spadaju u mikorizne bakterije, te se osim unošenja u zemljište, mogu uspešno koristiti i u folijarnoj primeni.
Osim preventivnih mera, nužna je i primena agrotehničkih mera koje omogućuju da se voćke održe u stanju što veće otpornosti na mrazove. Ako su zimu dočekale spremne onda je i mogućnost štetnih posledica izmrzavanja svedena na minimum. Zimske izmrzline u dobro i redovno negovanim (ishranjenim i zaštićenim) voćnjacima sa dobro sazrelim drvetom i letorastima su daleko manji nego u zapuštenim, nenegovanim voćnjacima, stradalim od štetočina i bolesti koji se pogrešno đubre samo azotnim đubrivima (KAN, UREA) i to nepravovremeno, najčešće vrlo kasno u jesen.
Jedna od preventivnih mera u sprečavanju nepovoljnog delovanja mraza, a koja se pokazala i efikasnom je pravovremeno premazivanje debla i jačih skeletnih grana krošnje krečom u jesen nakon otpadanja lišća, najkasnije do januara, jer upravo u tom periodu nastaju izmrzline na deblima zbog smene prvih sunčanih i toplih dana sa vedrim i vrlo hladnim noćima. Ova mera temelji se na osobini da se predmeti bele boje slabije zagrevaju zbog odbijanja sunčeve svetlosti. Osim toga, slabije zagrevanje, tj. krečenje voćke ima još jednu prednost, a to je da u proleće usporava kretanje vegetacije čime se smanjuje i mogućnost stradanja voćke od kasnih prolećnih mrazeva. Ako se i pored preduzetih mera na deblu i skeletnim granama pojave pukotine ("mrazopuci") pre nego što dođe do njihova otvaranja, sušenja i propadanja kore, može se čvrstim povezivanjem rana postići zarastanje jakim priljubljivanjem kore. Ako se zakasni sa ovom merom, onda propalu, zamrzlu i osušenu koru treba ukloniti do zdravih delova, a ranu premazati voćarskim voskom. U slučaju težih stradanja treba pristupiti kalemljenju "na most" koje kod mladih voćaka daje dobre rezultate.
Oštećenja korena nastaju ukoliko se temperatura u zamrznutoj zemlji u zoni korena (dubine 20 do 50 cm) spusti na -12ºC i niže. Oštećenja korena voćaka, posebno mlađa stabla, možemo zaštititi od jačeg rashlađivanja dubljih slojeva zemljišta pokrivanjem zone korenja malčiranjem (nastiranjem) zemljišta pokošenom travom, stajnjakom ili kompostom.
Zaštitu od zimskih mrazeva vršiti krečenjem debala: 5 kg negašenog kreča, 500 g kuhinjske soli, 250 g sumpora u prahu, 25 litara vode okvirno za mazanje četkom, 100 litara za prskanje atomizerom/prskalicom. Ukoliko se koristi negašeni kreč, 1 kg negašenog kreča se prvo ugasi u 3 litre vode. Smešu ostaviti nekoliko sati da odstoji da bi se povećala lepljivost.. Smešom sa krečom krečiti deblo i eventualno osnove ramenih grana u jesen, te isto ponoviti početkom ili sredinom januara, pod uslovom da je temperatura vazduha iznad 0oC.
U krajevima, pak, u kojima češće stradaju debla voćaka od "mrazopuca" preporuka je da se sadnice kaleme u visini krune, tako da deblo bude od podloge, u jabuka od divlje jabuke, u krušaka od divlje kruške, u trešanja od divlje trešnje i u kajsije od belošljive, koje su otporne prema mrazu.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije