KLUB - društvena mreža

Kako izvući vodu iz bunara bez puno napora
 
 Da biste izvukli vodu iz bunara možete da koristite ručnu pumpu sa polugom ili ručnu pumpu sa točkom. 
 
 U oba slučaja vodu izvlačite na mišiće i u oba slučaja morate da zaposlite bar jednu ruku i to sve vreme.
 
 Ponekad to zna da bude velik napor, posbno za decu i starije odnosno za slabije ljude.
 
 
 Zato je novosadski pronalazač Veljko Milković iz Novog Sada iz Novog Sada patentirao treće, mnogo lakše i ekonomičnije rešenje, koje uz minimalan fizički napor koristi silu gravitacije za obavljanje rada. Pri ovome ruke su slobodne gotovo sve vreme.
 
 Radi se o pumpi sa klatnom. Klatno je okačeno o polugu, klackalicu na ciljem drugom kraju se nalazi okacen klip. Dovoljan je samo mali napor da se klatno zanjise i da se odrzava amplituda njihanja pa da pumpa efikasno radi, zaže Milković za naš portal.
 
 Kada klatno miruje ili kada se pri klaćenju nalazi u gornjim tačkama amplitude, klip sa sistemom poluga preteze stranu na klackalici na kojoj se nalazi klatno i pada u donju tačku. 
 
 Zatim se diže u gornju tačku kada klatno pri njihanju prolazi oko donjeg, vertikalnog polozaja jer u tim trenucima pored težine deluje i centrifugalna sila klatne i pošto su zbirno veće od težine klipa, prevazu na klackalici i klip u toj fazi potiskuje vodu iz rezervoara.
 
 
 Na klatno treba samo povremeno delovati da bi se savladao otpor trenja kako bi se odrzala amplituda njihanja, kaže Milković.
 
 Ovaj pronalazak je zasticen patentom u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu, ispitan je i kazu da veoma uspesno radi. Medjutim, sto se nas tice ovde i nije vazno to sto je izmisljena nova pumpa vec sto je pronadjen nacin kako da se gravitaciona sila iskoristi za prakticnu namenu.
 Većina vikendica nalazi se van urbanih sredina pa je sasvim logično da su vikend naselja slabo, a ponekada gotovo nikako komunalno opremljena. Uvođenje struje u vikendicu je najskuplja investicija, ali često i nemoguća jer je potrbno rešavati dovod struje u celo vikend- naselje da bi bilo isplativo za pojedinca. Samo udruženi vikendaši mogu rešiti izgradnju trafo-stanice neophodne za napajanje strujom većeg broja korisnika.
 Za razliku od struje vodu vikendaš može samostalno rešiti kopanjem sopstvenog bunara iz kog vodu može crpsti pomoću hidrofora ili ručno. Septičku jamu, takođe, vikendaš rešava pojedinačno. 
 Zanimljiv je način traženja bunardžija. „Baner“ na banderama i okolnom drveću sa natpisom „kopam bunare“ je najčešće i jedini način da u svojoj okolini nađete bunardžiju mada je najbolje da prihvatite preporuku komšije. Ipak, mnogo je lakše naći bunardžiju od traženja mesta gde treba kopati bunar. Mnogo ljudi veruje da se pomoću dve metalne žice odnosno rašljama može pronaći voda ispod zemlje, a postoje i oni koji se time bave i garantuju da će odrediti tačno mesto za kopanje bunara. Ipak, nije naučno dokazano da se rašljama može pronaći voda. Otkrivanje podzemnih voda u prirodi može se olakšati ako se pogleda gde ima vegetacije, gde je nizina, a činjenica je da vode ima svuda pod zemljom. Uprkos tome, uvek će postojati ljudi koji će rašljama tražiti podzemne vode po prirodi ili dolaziti u vašu kuću i prodavati vam maglu (ili nešto drugo). Ipak, budite oprezni, a odluka da li im verovati je samo na vama, pioše portal Vikendica
 Bunar se može kopati ručno i mašinski. Ručno kopanje bunara je sve ređe i malo ko se odlučuje za tu varijantu. Bez obzira na to što vikendaši vole da sve radove u i oko vikendice urade sami, ipak je kopanje bunara bolje prepustiti ljudima koji to rade dugo i koji svojim iskustvom mogu rešiti i neočekivane probleme (npr. pojavu stene). Takođe, sve češće se primenjuje bušenje, a ne kopanje.
 Bušenje nije skupo, a moguće je bušiti do nekoliko desetina metara dubine. Sem toga, potrebno je da otvor bude širok najmanje160 mm u prečniku zbog pumpe. Bušenje se primenjuje uglavnom kod arteških bunara, a to je najčešća situacija u Vojvodini. Arteška voda se nalazi na određenoj dubini između dva nepropusna sloja tla, a dubina bušenja ponekada može biti i preko hiljadu metara. Kod arteških bunara, voda sama izlazi na površinu zahvaljujući hidrostatičkom pritisku.
 Određivanje mesta za bunar
 Bunar treba graditi na čvrstoj podlozi i mora biti dovoljno udaljen od zagađivača (septičkih jama) najmanje 20 m nizvodno, a 15 m od kuće ili vikendice. Zona oko bunara mora biti betonirana ili popločena u prečniku oko 2 m sa nagibom od bunara ka periferiji zbog efikasnijeg oticanja vode, a prostor oko bunara u prečniku od najmanje 10 m se ne đubri.
 Bunari se zidaju od nepropusnog, nekorišćenog materijala, uglavnom kamena debljine oko 30-50 cm ili betonskih prstenova debljine oko 12 cm koji su vezani cementom u nepropusnom sloju, a u vodonosnom sloju se zidaju bez maltera.
 Nadzemni deo bunara je visine oko 1 metar sa kućicom od ukrštenih gustih letvica radi ventilacije i zamračenja čime se sprečava rast mahovine. Bunari se mogu pokrivati i betonskim pločama. Po završenoj gradnji zid bunara se čisti četkom, a na dno se stavlja šljunak u debljini od 20-50 cm i dezinfikuje se preparatima hlora. Voda se dezinfikuje tako što se na metar kubni vode dodaje 300 g hlornog kreča, 0,6 l Žavelove vode ili 150 g kaporita. Nakon dejstva hlora od jednog sata, bunar se prazni, a zatim se doda ista količina hlornog preparata u nadošlu vodu i ostavi da deluje 12-24 h nakon čega se voda ponovo iscrpi. Dva do tri dana po dezinfekciji vrši se predgled vode u laboratoriji.
 Bunar se mora čistiti, prati i dezinfikovati (sanirati) svake 2-3 godine. Čišćenje bunara treba raditi u jesen kada u bunaru ima najmanje vode.
 Dezinfekcija bunara može se vršiti i rastvorom krečnog mleka u količini od 5 l/m3 vode. Krečno mleko se dobija razmućivanjem 1 kg kreča u 5 l vode.
 Treba reći da su bunari dobro rešenje za zalivanje bašte ili za kupatilo, ali ne i za piće. Bunari se lako zagađuju i bez obzira na čestu kontrolu kvaliteta izbegavajte da koristite bunarsku vodu za piće.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

bunar @KLUB (10)