istra @KLUB (198)

Beogradska otvorena škola (BOŠ), u saradnji sa svojim partnerima Mladim istraživačima Srbije, pokrenula je novi program podrške ”Zajedno za zaštićena područja” u okviru projekta ”Zajedno za životnu sredinu“. Mladi istraživači Srbije su obja... Više [+]

Beogradska otvorena škola (BOŠ), u saradnji sa svojim partnerima Mladim istraživačima Srbije, pokrenula je novi program podrške ”Zajedno za zaštićena područja” u okviru projekta ”Zajedno za životnu sredinu“. Mladi istraživači Srbije su objavili otvoreni poziv za podnošenje projektnih ideja sa ciljem unapređenja transparentnosti, komunikacije i saradnje upravljača zaštićenih područja u Srbiji. Iz analiza koje su rađene sa upravljačima istaknuto je da postoji potreba da se podižu kapaciteti upravljača za informisanje javnosti, za podizanje svesti kao i za saradnju sa lokalnom zajednicom. #zasticenapodrucja

Švajcarski istraživači su razvili novi dron za merenje biodiverziteta u šumama, koji može da odgurne prepreke i prođe pored njih, saopštio je juče Švajcarski savezni institut za istraživanje šuma. Navodi se da monitoring životne sredine u o... Više [+]

Švajcarski istraživači su razvili novi dron za merenje biodiverziteta u šumama, koji može da odgurne prepreke i prođe pored njih, saopštio je juče Švajcarski savezni institut za istraživanje šuma. Navodi se da monitoring životne sredine u oblastima sa gustom vegetacijom predstavlja veliki izazov za naučnike jer je moguće uzeti uzorke sa pojedinih grana, ali ne i iz dubine krošnji. U početnim testovima dron je odgurivao grane sa i bez lišća i prolazio pored njih. Istraživači navode da žele da još više poboljšaju karakteristike drona da bi bio u stanju da reaguje na nekoliko prepreka istovremeno. Oni su primenili strukturu tela bubašvaba koja je aerodinamična i sastoji se od materijala niskog trenja. #dron #sume
Foto: YouTube/Screenshot

U okviru projekta Pro-Sustain NS Poljoprivrednog fakulteta radi se o istraživanjima koja za cilj imaju pronalaženje alternativnih izvora proteina za ishranu domaćih životinja. Suština je u tome da se zameni bar deo proteina u stočnoj hrani... Više [+]

U okviru projekta Pro-Sustain NS Poljoprivrednog fakulteta radi se o istraživanjima koja za cilj imaju pronalaženje alternativnih izvora proteina za ishranu domaćih životinja. Suština je u tome da se zameni bar deo proteina u stočnoj hrani koji dolaze iz tradicionalnih industrijskih biljnih kultura, poput soje. ”Opredelili smo se za dobro nam poznatog crva brašnara. O njemu se decenijama unazad isključivo pričalo kao o skladišnoj štetočini, a zapravo je izuzetno bogat kvalitetnim proteinima”, kaže rukovodilac projekta dr Igor Jajić, profesor na Departmanu za stočarstvo. Osnov projekta su ispitivanja insekata u laboratorijskim uslovima, sve u cilju optimizacije njihove potonje proizvodnje. #proteini #stočnahrana
Foto: Pixabay

Nedostatak vode mogao bi do sredine ovog veka da utiče na čak tri milijarde ljudi više od prvobitnih procena, uz povećano zagađenje koje čini rečne izvore ”nebezbednim“ za ljude i divlje životinje, upozorili su istraživači. Naime, različit... Više [+]

Nedostatak vode mogao bi do sredine ovog veka da utiče na čak tri milijarde ljudi više od prvobitnih procena, uz povećano zagađenje koje čini rečne izvore ”nebezbednim“ za ljude i divlje životinje, upozorili su istraživači. Naime, različitim aktivnostima ljudi oslobađaju se velike količine azota, patogena, pesticida, hemikalija i plastike u vodene sisteme. Azot, posebno iz poljoprivrednih đubriva, doprinosi rastu algi koje mogu zagušiti vodene tokove, ugroziti morski život i ugroziti kvalitet vode, navodi se u istraživanju. Čak i prema najoptimističnijim procenama, zagađenje azotom može ostati na ”značajnim nivoima“ u važnim poljoprivrednim oblastima poput Evrope, Kine i Indije. #zagadjenjevode

Prema godišnjem izveštaju Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu, predstavljenom na Biofach – najvećem sajmu sektora – u Nemačkoj, količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je... Više [+]

Prema godišnjem izveštaju Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu, predstavljenom na Biofach – najvećem sajmu sektora – u Nemačkoj, količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je prodaja organske hrane smanjena za 2,8 odsto u istoj godini. Iako je povećanje organske površine u EU pozitivna stvar, potražnja bi mogla stati na put planu EU da do 2030. dostigne 25 odsto poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom. Ako organsko tržište EU želi da ispuni ciljeve postavljene u dokumentu Evropske komisije - u strategiji prehrambene politike "od farme do viljuške", tržište "mora da raste bržom stopom", navodi se u izveštaju. #organskaproizvodnja
Foto: Pixabay

Kritično je: Dugotrajna suša i rekordne temperature imaju vrlo negativan utjecaj na Sredozemlje, stoji u najnovijem izvješću Zajedničkog istraživačkog centra Komisije (JRC).
Uskoro više!