pita @KLUB (407)

Martin Šarkezi je mladi ali iskusni pčelar iz Stare Pazove koji će nam otkriti kako je zapravo uplovio u svet pčelarstva i sa kojim se sve problemima susreo na svom početku. Jedan od problema sa kojim se suočio ove godine je i prevremeno cv... Više [+]

Martin Šarkezi je mladi ali iskusni pčelar iz Stare Pazove koji će nam otkriti kako je zapravo uplovio u svet pčelarstva i sa kojim se sve problemima susreo na svom početku. Jedan od problema sa kojim se suočio ove godine je i prevremeno cvetanje bagrema. Bagrem je došao i mesec dana ranije nego što bi trebalo. Koje su opasnosti po pčele kako je ova problematika u pitanju u novoj priči nam otriva naš sagovornik već sledeće nedelje.

Stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida. Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Katedre za voćarstvo BG Poljoprivrednog fakulteta, jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitan... Više [+]

Stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida. Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Katedre za voćarstvo BG Poljoprivrednog fakulteta, jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitanju ostataka pesticida u slučaju nesavesne primene preparata zbog onog kratkog razmaka između cvetanja i zrenja. I drugo voće se puno prska, ali tu je dug period od tog tretmana u fazi cvetanja do berbe plodova i zato se smatra da je to manje rizično nego kod jagode. Na tržištu se sve više pojavljuju i prirodni preparati koji povoljno utiču na suzbijanje infekcija i registrovani su i za organsku proizvodnju. Ipak, na proizvođačima je šta će koristiti. #jagode #pesticidi

U Srbiji godišnje nastane od 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla, od čega od 17 do 25 hiljada tona uginulih životinja. Samo 20% ovih proizvoda se tretira na neki od zakonom predviđenih načina, dok se ostatak odla... Više [+]

U Srbiji godišnje nastane od 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla, od čega od 17 do 25 hiljada tona uginulih životinja. Samo 20% ovih proizvoda se tretira na neki od zakonom predviđenih načina, dok se ostatak odlaže na neodgovarajućim mestima. Ukoliko se ne tretiraju na pravi način, ovi proizvodi mogu izazvati zdravstvene probleme, naročito kada su u pitanju zoonoze – zarazne bolesti životinja od kojih mogu oboleti i ljudi. Takođe, nanose štete u stočarstvu, i zbog toga što su ovi proizvodi visoko-kalorična biomasa, ali štete i životnoj sredini. Tranziciono iskustvo drugih država upozorava da samo 3–5% subjekata (uglavnom oni najveći) ”preživi” usaglašavanje sa propisima EU. Struktura je u celoj Srbiji nepovoljna – postoji veliki broj malih proizvođača, koji ne mogu sami da ispune uslove za neškodljivo odlaganje ovih proizvoda. Međutim, prema rečima Dejana Maksimovića iz Ekološkog centra Stanište Vršac, ne treba posmatrati tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla kao nov trošak, već kao novu priliku za proizvođače i prerađivače. #sporedniproizvodizivotinjskogporekla
Foto: EC Stanište

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kažu da jesu. Kao i da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500... Više [+]

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kažu da jesu. Kao i da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje. ”Mi smo nekada unosili jednu do četiri košnice po hektaru, sada unosimo oko 20 košnica po hektaru, i plus unosimo po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje, i prinosi su daleko veći“, rekao je Keserović. Iako je istakao da taj model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i da je o tome trebalo pričati pre 15 godina. Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra. #pcelarstvo #oprasivanjevocaka

Na povratku iz Mostara valja i doručkovati, a u aščinici BurekKing u Jablanici kuharica Hajra Nezirić taman priprema burek ispod saća. Svemir nas je uspješno povezao ;) Kaže ova kuharica da sastojke nabavljaju od lokalnih dobavljača. Ispeče... Više [+]

Na povratku iz Mostara valja i doručkovati, a u aščinici BurekKing u Jablanici kuharica Hajra Nezirić taman priprema burek ispod saća. Svemir nas je uspješno povezao ;)

Kaže ova kuharica da sastojke nabavljaju od lokalnih dobavljača.

Ispeče se ‘časposla’, dodaje. “10 do 12 minuta, brzo ti je gotovo” kazuje Harja i otkriva da na dan pripremi 30 do 40 tura na zadovoljstvo putnika i domaće raje.

#burek #pita #sirnica

Tradicionalna izložba cveća ”Beogradsko proleće” biće održana od 12. do 21. aprila u parku Manjež, saopšteno je iz Udruženja cvećara i ljubitelja cveća Srbije. Dolazak na izložbu je potvrdilo oko 30 izlagača iz cele Srbije, koji će svoju po... Više [+]

Tradicionalna izložba cveća ”Beogradsko proleće” biće održana od 12. do 21. aprila u parku Manjež, saopšteno je iz Udruženja cvećara i ljubitelja cveća Srbije. Dolazak na izložbu je potvrdilo oko 30 izlagača iz cele Srbije, koji će svoju postavku imati na dobro poznatom mestu u Beogradu gde se okuplja veliki broj građana kada su cvetne manifestacije u pitanju. Sobno cveće, lišćari i četinari, sezonske cvetnice, palme, primorske cvetnice, kaktusi, propratni materijal kao što su saksije i najkvalitetniji supstrati za biljke, dekoracija u cvećarstvu, neke su od osnova postavke prve beogradske prolećne izložbe cveća. Izložba će biti otvorena od 9 do 19 časova svakog dana. #izlozbacveca
Foto: Grad Beograd