Banane - borba malog čoveka protiv moćnih prehrambenih korporacija

Tokom pokušaja rušenja venecuelanskog predsednika Nikolása Madura, u vestima se često spominjalo da je poslednja američka invazija ili učešće u svrgavanju vlasti na američkom kontinentu bila invazija na Panamu, kojom je svrgnut Manuel Noriega, kojeg su SAD optužile za trgovinu drogom.

Istorija se ponavlja, zar ne? Ako gledamo samo Srednju Ameriku i Karibe, SAD su tokom 20. veka intervenisale su više od 20 puta. Najvažniji primeri uključuju Kubu (kulminacija intervencija 1961), Dominikansku Republiku (1905, 1916, 1965), Haiti (1915–1934), Nikaragvu (1912–1933. i tokom 1980-ih), Panamu (sa najpoznatijom invazijom 1989), Grenadu (1983) i Gvatemalu (1954), dok su SAD takođe učestvovale u posrednim ratovima i pružale podršku režimima u Salvadoru i Hondurasu.

Ekonomska zavisnost

"Banana ratovi" naziv su za niz američkih vojnih intervencija i okupacija u Srednjoj Americi i na Karibima koje su se odvijale otprilike između 1898. i 1934. godine. Ima i knjiga o tome, napisao ju je Lester D. Langley, a opisuju razdoblje u kojem su SAD sustavno koristile vojnu silu i politički pritisak radi zaštite svojih ekonomskih interesa, ponajprije onih vezanih uz industriju banana, šećera i infrastrukture.

Formalni povod često je bio "stabilizacija" ili "zaštita ustavnog poretka", dok je stvarni cilj bio obezbediti povoljne uslove za američke kompanije, posebno United Fruit Company (preteču današnje Chiquite), ali i za banke, železnice i luke. U praksi su SAD često postavljale ili podržavale vlasti poslušne Vašingtonu, čak i kada se radilo o autoritarnim režimima.

Iako su formalno završili početkom 1930-ih, njihov uticaj bio je dugotrajan. Ostavili su nasleđe ekonomske zavisnosti, slabih institucija i autoritarnih režima, ali su takođe oblikovali američku spoljnu politiku i vojnu doktrinu. Upravo iz tog razdoblja dolazi i pojam "banana republika", koji označava državu čija je politička i ekonomska sudbina podređena interesima stranih kompanija.

Dole plc (osnovana 1851. kao Castle & Cooke) poznata je po proizvodnji i distribuciji banana, ananasa, grožđa, bobičastog voća, jabuka, krušaka, breskvi i trešanja, citrusnog voća, kao i povrtnih salata. Tokom 20. veka postala je jedna od najvećih multinacionalnih prehrambenih korporacija na svetu. Savršen su primer američke korporacije sa velikim uticajem u Srednjoj Americi, jer su kroz plantaže banana u Nikaragvi, Kostariki, Hondurasu i drugim zemljama obezbeđivali kontrolu nad proizvodnjom, radnom snagom i transportom.

David protiv Golijata

Dokumentarni film "Bananas!“ iz 2009. godine bavi se jednom od najpoznatijih i najkontroverznijih pravnih bitaka u istoriji industrije banana i kroz konkretan sudski slučaj pokušao je da otvori šira pitanja o globalnom kapitalizmu, korporativnoj moći, ljudskim pravima i odgovornosti multinacionalnih kompanija.

Film je režirao i producirao švedski dokumentarista Fredrik Gerten, poznat po društveno angažovanim filmovima koji se bave odnosom moći između velikih sistema i pojedinaca. Središnja tema je tužba grupe radnika sa plantaža banana u Nikaragvi protiv američkog Dole-a, koji su tvrdili da su tokom rada bili izloženi pesticidu DBCP (dibromokloropropan), hemikaliji koja je već decenijama poznata po tome da izaziva teške zdravstvene posledice, uključujući sterilitet, hormonske poremećaje i druge trajne probleme.

Iako je u SAD-u zabranjena još krajem 1970-ih, prema navodima radnika i njihovih advokata, hemikalija je nastavila da se koristi u zemljama gde su zakoni slabije sprovođeni, a radnici slabije zaštićeni.

Snimljen kao napeta sudska drama, film prati harizmatičnog američkog advokata Huana "Accidentes" Domingeza, koji se specijalizovao za slučajeve povreda na radu i koji preuzima zastupanje nikaragvanskih radnika pred američkim sudom

Evropsko licemerje: Zabranjeno kod kuće, prodato u inostranstvo, uvezeno natrag

Gerten kroz njegov lik gradi narativnu okosnicu filma, prikazujući sudski proces kao borbu Davida protiv Golijata. S jedne strane stoje siromašni radnici bez političke i ekonomske moći, a s druge multinacionalna kompanija s ogromnim financijskim resursima i timovima vrhunskih advokata.

Kritika globalnog sistema

Na kraju, ovo nije film o bananama niti isključivo o jednom sudskom slučaju, već pokušaj reditelja da prikaže širu kritiku globalnog ekonomskog sistema u kom se profit često stavlja ispred ljudskog zdravlja i dostojanstva.

Film ima i svoj nastavak "Big Boys Gone Bananas!*“ (2011.) koji prati pravnu bitku reditelja protiv Dole-a, koja je pokušala da cenzuriše snimak i spreči njegovu distribuciju. Priča pokazuje koliko daleko su velike kompanije spremne da idu kako bi zaštitile svoj ugled.

Dokumentarac "Bananas!*“ ne prikazuje kako je završio slučaj, koji se otegao godinama nakon. Da ne dužim, kako to obično biva u stvarnosti, a ne u holivudskim filmovima, mali čovek je izgubio.