Carinski rat: Koliko izvozimo agrarnih proizvoda u SAD i imamo li razloga za brigu?

Poštovani čitaoče, ako se slažeš ovaj tekst bih počeo jednim pitanjem: Koliko iznose i kome su sve nametnute carine koje su SAD uvele od kada je Donald Tramp predsednik? Nemojte se mučiti, verujem da ni sam Tramp ne zna odgovor na ovo pitanje. Konačno, ne moramo se zamarati tim dnevno promenljivim podacima, dovoljno je da se suočimo sa činjenicom da su istorijski najveći carinski nameti uvedeni perspektivno najvećoj ekonomiji sveta – Kini.

Zašto je toliko bitno da analiziramo ovaj globalni problem na nivou ove dve države. Pomenućemo samo jedan podatak: ekonomije ove dve zemlje čine ukupno 43 odsto ukupnog svetskog društvenog bruto proizvoda (GDP). Kada smo već apostrofirali problem na nivou ova dva ekonomska giganta, hajde da vidimo kakav je međusobni carinski namet između SAD i Kine.

Tramp uveo nove carine Kini, oni udarili gde najviše boli – na američke farme

Eskalacija trgovinskog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine ušao je u rizičnu fazu, nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio znatno povećanje carina na kineski uvoz – sa dosadašnjih 20 odsto na čak 145%. Kina je uzvratila sopstvenim merama, uvodeći carine od 125% na američku robu i stavljajući 18 američkih kompanija na listu trgovinskih ograničenja.

Šta je sa ostalim državama?

Uvođenjem carina po kriterijumima koji su samo njihovim autorima poznati, manje više sve države su ušle u režim carinskih nameta od 10 odsto, pa do 145% koliko iznosi carina za kinesku robu. Zaustavićemo se ovde sa ciframa i procentima. Dalje bavljenje ovim podacima bi nas odvelo do potpunog besmisla i neprincipijelnosti jedne carinske politike, a to nije cilj ove kratke analize.

Nas sada pre svega interesuje kako će se to odraziti na globalno svetsko tržište, sa posebnim osvrtom na Srbiju. Logika analize ovakvog obuhvata nalaže da prvo krenemo od globalnog svetskog tržišta, pa da završimo sa posledicama na lokalno, srpsko tržište. Dakle, odmah po dolasku u Belu kuću, Tramp povlači radikalne poteze iz nadležnosti ekonomskih mera. Do sada smo uglavnom bili "zatrpani" vestima o stvaranju novih ekonomskih saveza, bilo da je to na nivou multilateralnih sporazuma ili na nivou međusobnih bilateralnih sporazuma.

Hansen: Trgovinski rat sa SAD-om nismo tražili, ali moramo reagovati na pravi način

Ti sporazumi su uglavnom imali za cilj da se olakša promet roba i usluga između država tako što će se smanjivati nameti poput carina, prelevmana, taksa i drugih opterećenja. Tako smo dobili nove ekonomske saveze koji su u drugoj i početkom treće decenije ovog veka nicali kao pečurke posle kiše. Naravno, ovakvi savezi i sporazumi su sklapani u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije.

Ako izuzmemo niz bilateralnih sporazuma o raznim olakšcama u trgovanju između država, svakako da je najznačajniji ekonomski savez koji je osnovan u ovom veku BRIKS. Okosnicu saveza između zemalja sa najvećim sirovinskim, pa i prerađivačkim potencijalom čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Ozbiljan savez pred čijim vratima za učlanjenje čeka još oko 30 država. Iako nije zaživeo u punom kapacitetu, ideja da se više od pola čovečenstva ujedini u jedan ovakav savez ozbiljno ugrožava (zasada) najveću ekonomiju na svetu – SAD. Nije zbog toga čak ni neko veliko iznenađenje, što je Trampov prvi potez uvođenje astronomskih carina svim zemljama, a pogotovo onim ekonomijama sa kojim SAD imaju negativan spoljnotrgovinski bilans.

Čudna i nedosledna formula

Arogantna i nadmena politika SAD nije mogla da se pomiri sa činjenicom da Kina u strukturi uvoza Sjedinjenih država čini više od jedne trećine ukupnog uvoza. Odgovor Trampa je uvođenje carina na najširem ekonomskom prostoru. Naravno prema nekoj čudnoj i nedoslednoj formuli uvođene su carine pojedinačnim zemljama, a najveći ceh je platila Kina gde je najveći deo proizvoda opterećen carinskom stopom od 145%. Naravno, sledi odgovor od strane Kine na carinsko opterećenje od 125% za američku robu.

Da li smo propustili da prodamo (deo) agro robe novog roda po višim cenama?

Svima je jasno da u vrlo jednostavnoj računici imamo dva velika gubitnika. Da se ne uvlačimo u odnose SAD i ostalih ekonomskih entiteta, neka ovaj primer posluži kao paradigma za tvrdnju da su svi u ovom lošem scenariju spašavanja američke posustale privrede u stvari veliki gubitnici. Da problem bude veći nisu same carine kao takve problem. Naime, mnoge zemlje, pa i pre svega Kine donele su mere ograničenja izvoza pojedinih grupa roba.

Surova carinska igra

Najbolje ćemo to objasniti na jednom krajnje uprošćenom primeru. Kina ograničava izvoz nekih retkih metala prema SAD, pa se tako američka automobilska industrija našla u ozbiljnom problemu kako obezbediti neke osnovne sirovine kao što su magneti, a sa druge strane neke druge uvozne komponente visokotehnoloških karakteristika su opterećene carinom od 145%.

Automobilska industrija, kao jedna od najkompleksnijih industrija našla se u velikom problemu i to ne samo u Americi, već i u celom svetu gde sve funkcioniše kao jedan veliki industrijski konglomerat. Obustava proizvodnje dovodi do pada industrijske aktivnosti, prometa sirovina, lanaca snabdevanja i ono što može da proizvede najveće potrese – otpuštanje radnika. Sve se to reflektuje na monetarnu sferu i berzanske indekse kao sublimaciju ekonomske aktivnosti.

Konačna konsekvenca svih ovih okolnosti bez sumnje bi mogla da bude recesija na globalnom nivou. To je neki krajnji ishod ove surove carinske igre.

Gde je tu Srbija?

Nas, naravno, najviše interesuje gde je Srbija u svemu tome, a nas "agrarce", pre svega, kako se sve to reflektuje na srpski agrar.

Ako uzmemo u obzir da Srbija u SAD godišnje izveze agrarnih proizvoda u vrednosti 85 miliona evra jasno je da neposredne neke veće štete naš agrar neće pretrpeti. Carinsko opterećenje koje je u jednom trenutku bilo 37 odsto, trenutno je na režimu "odloženo" na 90 dana. Pod pretpostavkom da carine ostanu 37 odsto, američki kupac će na granici platiti srpsku robu 37 odsto skuplje. Taj rast u suštini će biti oprihodovan američkom budžetu kao carinski prihod, ali koliko će američki potrošač biti spreman da plati 37 odsto skuplju robu iz Srbije, veliko je pitanje.

Kada se suočimo sa podatkom da je naš izvoz agrarnih proizvoda u SAD već pomenutih svega 85 miliona evra, tada definitivno nemamo razloga za neku zabrinutost. Koliko je ovo mali iznos, dovoljno je da pogledamo nivo izvoza agrarnih roba u Evropsku uniju koji iznosi 2,51 milijardi evra, ili 30 puta više nego u SAD.

Da budemo i malo cinični, pomenućemo podatak da je od pojedinačnih roba u strukturi ukupnog izvoza agrarnih roba u SAD ubedljivo najveća stavka – hrana za domaće životinje.

Ne potcenjujem ovu granu agrarnih proizvoda, ali… Dakle, ne bismo trebali da pretrpimo neku neposredno veliku štetu, ali kakva god da je nije prijatno da gubimo jedno tržište, ma koliko ono veliko (ili malo) bilo.

Uništavanje krovnih institucija od globalnog značaja

Za kraj, ipak da podvučemo glavnu poentu ovog Trampovog carinskog igrokaza. Američki predsednik je pokazao koliko je i dalje velika moć predsednika velike sile kao što su SAD. Naime, njegove odluke o neselektivnom uvođenju carina potpuno su urušile integritet Svetske trgovinske organizacije, čiji autoritet je počeo da se "kruni" još početkom pandemije korona virusa.

Ukidanjem više od 100 ekoloških propisa, SAD su praktično izašle iz Pariskog klimatskog sporazuma. Odnos prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Tramp je redefinisao kao paritetni uticaj Amerike kao najvećeg finansijsera ove organizacije i na taj način je praktično "prisvojio".

Da zaključimo: nije opšti haos u svetskim trgovinskim odnosima najveća šteta bahate politike SAD, već je to bukvalno uništavanje krovnih institucija od globalnog značaja. To je ono zbog čega će dugoročno ceo svet ispaštati. Još jedna ne tako nevažna stvar: hirovitost u vođenju politike po principu "danas ovako, sutra onako", ceo svet je dovelo do jedne velike neizvesnosti, pa i straha.

Zaključen prvi terminski ugovor za pšenicu novog roda, a po kojoj ceni?

E sada, ne znam kako stoji stvar sa papagajima u Sjedinjenim državama ikoliko će trpeti posledice povećanih carina na njihovu hranu, ali znam da je Tramp uspeo u jednom: postao je apsolutno najprisutniji medijski lik u svetskim medijima. Cena je doduše malo previsoka, ali malo li je?

Za sam kraj ipak poruka našim poljoprivrednicima: Poštovani naši vredni paori, pšenica nam je solidno izašla iz zime, setva će po svoj prilici biti dobra. Cene svakako bolje nego pre godinu dana. Želim vam da sa radošću obavite vaš posao i sačekate njegove plodove, a i zarada će doći, nadam se veća nego prethodnih godina.

Naslovna fotografija: AK grafika/Depositphotos/budabar/Dinka Bogunović