Da li Afrika uči na greškama Evrope? Razvoj da, ali ne po svaku cenu!

Lav, slon, bivo, leopard i nosorog u Keniji čine veliku petorku (“Big five”), koja zajedno sa zadivljujućim pejzažima stvara osnovu prihoda od safari turizma. Nema puno zemalja koje se mogu pohvaliti tolikim nacionalnim parkovima i životinjskim blagom u njima. Hiljade grla u velikim migracijama prizor su koji brojni plaćaju da dožive.

Kenijska populacija raste, u zadnjih 30 godina se udvostručila, pa se današnji broj žitelja procenjuje na 57 miliona, od kojih desetak odsto živi u vrlo prenaseljenoj prestolnici Najrobiju. Tek je četiri odsto stanovnika starije od 65 godina!

Posetili smo Keniju u sklopu IFAJ svetskog kongresa agrarnih novinara

Glavni grad donosi kontraste, veličanstveni neboderi tek su stotinak metara daleko od naselja u kojem jedva preživljava brojno stanovništvo Ekskluzivni golf klub ovdašnje elite, nije suviše udaljen od gusto naseljenih, kartonima i limovima improvizovanih skloništa najveće sirotinje - slumova.

Romantična tradicija i surovi razvoj

Snažni globalizacioni i tehnološki uticaji ovu zemlju istočne Afrike zatekli su u raskoraku između romantične tradicije i surovog razvoja.

Nasleđe britanskog kolonijalizma vidljivo je svuda. Voze levom stranom ulice, nose engleska imena. Uz svahili koji se koristi u više afričkih država i engleski je službeni. Govore ga svi s kojima smo se susreli.

Posetili smo lokalnu tržnicu na kojoj tamošnji poljoprivrednici prodaju povrće i voće, govore nam kako veliki deo ponude dolazi i putem prekupaca iz susednih Ugande i Tanzanije. Bamija, blitva, raštan, krompir, luk, lubenice nude se na zemlji, složene na prostirkama tek koji milimetar od zemlje. Tek metar ili dva od saobraćajnice.

Brojni se svakodnevno surovo bore za pokoji šiling prihoda (kurs 1EUR = 150 kenijskih šilinga). Cenkanje je ovde nacionalni sport.

Na putevima je vidljiv priličan uticaj azijskih brendova - Isuzu, Toyota, Tata, Mahindra, Suzuki, Mitsubishi. Evropska vozila prava su retkost, video sam tek poneki Mercedes.

Ova zemlja, nešto veća od Francuske, poznata je po tradicionalnom stočarstvu, ali i uzgoju cveća, kafe i čaja. Stada i pastiri su svuda. Goveda, koze, ovce viđamo uz puteve.

Pojedincima nije strano da odremaju na travnjaku ili betonu uz puteve.

Ne mogu Kenijci često da priušte meso, ali mleko i krv im i danas pomažu da opstanu.

Jedan list blitve = jedan šiling

Uz puteve se mogu videti i majmuni (pavijani), ali i veće životinje poput zebri, antilopa, pa i žirafa.

Standard je relativno nizak, mnoštvo Kenijaca je na minimalcu koji se kreće oko 100 evra za mesec. Prodaja blitve po ceni jedan šiling za jedan list, kojoj smo svedočili, dovoljno oslikava razmere kupovne moći.

Priroda je spektakularna, ali kontaminirana. Nedostaje infrastrukture, smeće je svuda. Prikupljanje otpada je vrlo ograničeno i mnogo ambalaže nalazi se uz puteve.

Vidno nedostaje većih investicija, ali i organizovanog javnog prevoza. Uz male privatne buseve po većim gradovima i motoristi nude usluge taksi prevoza.

Iako se nisam osećao nespokojno, o sigurnosti govore i duge cevi na ulicama, kao i činjenica da su zaštitari i sigurnosne rampe ispred svih većih hotela.

U saobraćaju za naše pojmove vlada priličan haos, doduše, bez vidljive nervoze - prilično su staložen narod. Treba pomenuti da Kenijci često koriste frazu Hakuna matata što bi u prevodu bilo - 'bez brige' ili 'sve je u redu'. Ta fraza očigledno ima i širu sociološku dimenziju. U glavnom sam gradu na tek dva mesta video zebru (obeležen pešački prelaz). Semafor nisam, ali dodaću u ovu reportažu da kolege tvrde kako su videli jedan ;)

Kolevka civilizacije

Kenija se smatra kolevkom naše civilizacije, što zbog pronalazaka ostataka najstarijih hominida, što zbog izuzetno povoljnih uslova za razvoj života Velike rasedne doline - tog geološkog fenomena vidljivog i iz svemira.

Posetili smo i poznati nacionalni park Masai Mara, u kojem se svake godine odvija Velika migracija - milioni gnuova, zebri i antilopa forsiraju reku Mara iz Tanzanije u potrazi za pašnjacima. Jedan od najimpresivnijih prirodnih događanja na planeti.

Od našeg vozača Vincenta, naučili smo da uz “Big Five” postoji i neslužbeni “Ugly Five”, top lista ne posebno atraktivih životinja, svakako ne manje važnih za ekosistem.

Kenijci (još uvek) nisu napravili neke naše greške. Zapadnjaci ovde dolaze da podstaknu razvoj, uče ih ekonomiji, koja je njih same dovela do toga da u matičnim zemljama više nemaju netaknute prirode, koju sad rado plaćaju da dožive u Keniji.

Provodeći vreme s dragim i skromnim Kenijcima tako se nameće pitanje šta je ispravno. Mi smo bolji u brojevima, dok se oni nekako čine ljudskijima. Neiskvarenima.

Asante sana (hvala lepo, op.ur.) Kenija.