Da li će novi - stari ministar vratiti posrnulu poljoprivredu na pravi kolosek?

Poštovani čitaoci, ne znam kakav je vaš utisak, ali ja se ne sećam da je postavljenje neke vlade izazvalo manje komentara i interes javnosti. Da li to znači da je ova vlada već unapred "osuđena" na ograničen rok ili je u pitanju nešto drugo, tek ono što ne možemo da ignorišemo jeste činjenica da je ministar poljoprivrede nekako najaktivniji u novom kabinetu premijera Đura Macuta.

Radi se o ministru poljoprivrede koji po struci nije ni pravnik, ni ekonomista, niti neki lokalni preduzetnik, već zamislite, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na departmanu za stočarstvo, sa još mnogo pridruženih funkcija u svojoj bogatoj karijeri. Da, u pitanju je prof. Dragan Glamočić.

Iz poštovanja prema ministarskoj funkciji, do sada smo svakog novog ministra dočekivali sa željama ili pre svega nadanjima da će učiniti značajan zaokret u poljoprivrednoj politici i vratiti posrnulu poljoprivredu na pravi kolosek. Sada se, moj je utisak, ne šalju tako deklarativne poruke. Sada se od novog ministra očekuju dela.

Najveći problemi u dve uprave

Ministar Glamočić, dok još nije pošteno ni ugrejao ministarsku fotelju, jasno saopštava javnosti gde vidi najveće probleme u radu ministarstva. Dakle, problemi su najočigledniji u dve uprave i to u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu. Možda grešim, ali posle dužeg vremena dobijamo ministra koji ne polazi od obećanja da će se podići visina agrarnog budžeta, već problem traži u strukturi i funkcionisanju samog ministarstva.

Da ne bude zabune, visina sredstava namenjena agrarnom budžetu nije nevažna stvar. Naprotiv, ali visina budžeta ne rešava sama po sebi problem. Da je to tačno vidi se i po reakcijama poljoprivrednika koji i dalje nisu zadovoljni dinamikom isplate podsticaja, kašnjenjem u isplatama, nepoštovanjem kalendara IPARD javnih poziva, nekontrolisanom uvozu mesa, mesnih prerađevina, mleka, sireva…

Da bi se ustanovio jedan primenljiv sistem, treba usaglasiti tri osnovna stuba koji čine jedan sistem pouzdanim i funkcionalnim. To su: dobra zakonska, institucionalna i tehnička infrastruktura. Kada imamo dobar zakon, dobre institucije koje će taj zakon operativno primeniti u praksi I tehničke kapacitete da se ove prve dve pretpostavke realizuju, tada ćemo imati jedan dobar sistem čiji će mehanizmi funkcionisati pa čak i bez obzira ko upravlja tim sistemima.

Šta je za našeg paora zakon?

Pokušaću da ovo kratko objašnjenje o funkcionisanju jednog sistema prevedem na nivo jednog porodičnog gazdinstva. Šta je za našeg paora zakon? To je pre svega jedna nepisana obaveza prema tome kako iskoristiti svoje resurse koji su mu na raspolaganju. Iznad svega, to je i egzistencijalna, ali i moralna obaveza da proizvede neke poljoprivredne proizvode koji će omogućiti lagodan život njegovoj porodici i ako je moguće još i da zaradi nešto novca iznad tih potreba, stvarajući tako svojevrsnu dobit i akumulaciju za neka dalja ulaganja.

Ministar Glamočić: "Poljoprivrednici su uvek nezadovoljni, bez obzira na visinu budžeta"

Institucija za našeg nosioca gazdinstva jeste njegova porodica. To je nivo na kom se operativno dogovara kako i na koji način sprovesti planove, dele zaduženja članovima gazdinstva i raspodeljuje kućni budžet u svrhu ostvarenja krajnjeg cilja.

Konačno da bi ostvarilo svoje ciljeve, gazdinstvo mora posedovati neophodnu tehničku podršku kao što su zemlja, poljoprivredne mašine, neophodni objekti. Kada se sve ove tri pretpostavke usaglase, rezultat neće izostati, a sistem će funkcionisati.

Istorijski najveći agrarni budžet

Eto, možda niste ni znali dragi poljoprivrednici, ali vaše gazdinstvo je jedan uređen i funkcionalan sistem. Negde dobar, a negde manje dobar. Da se vratimo ipak na aktuelni trenutak. Novi ministar zatiče situaciju gde ima na raspolaganju istorijski najveći agrarni budžet.

Sa druge strane, ono što je važnije, ministar se suočava sa činjenicom da bez obzira što nam je pozitivan spoljnotrgovinski bilans u agraru, Srbija uvozi živu stoku, meso, mleko, sireve, pa čak i neke pekarske proizvode i još mnogo toga. Dakle, sve ono što po logici stvari, a na osnovu postojećih prirodnih resursa i proizvodnih kapaciteta, pogotovo u primarnoj biljnoj proizvodnji, jednostavno ne bismo smeli da uvozimo.

Ono što daje nadu da će se neke suštinske stvari rešiti jeste stav ministra da problem počinje da rešava u svojoj kući. Poljoprivrednici su prethodnih godina pokazali visok nivo integriteta i organizovanosti, kada su kroz proteste ukazivali na propuste ministarstva (države u najširem smislu te reči) i uspeli da ishoduju mnogo toga što su ispostavili u svojim zahtevima. Ali, kao što je već navedeno, dogovor na papiru ne znači ništa, ako se ne sprovodi na odgovarajući način.

Podsticaj na kvalitetniju i bolju proizvodnju

Zbog toga, izjava ministra da se neće dalje povećavati nivo budžeta ne treba mnogo da brine. Suština je, kao što je već pomenuto, na drugoj strani, a to je dobra raspodela sredstava u okviru budžeta, kako u pogledu pojedinačnih izdvajanja po pojedinim namenama, tako i u smislu ko tačno ta sredstva treba da dobije. Najava da će subvencije biti vezane za kvalitet, dobra je poruka poljoprivrednicima da ih podstakne na kvalitetniju i bolju proizvodnju, pre svega u sektoru mlekarstva.

E, sada dolazimo do ključne stvari koja bi možda mogla da bude povod za brigu, a to je implementacija svih ovih najava koje dolaze iz novog kabineta ministarstva poljoprivrede. Dakle, dolazimo do druge karike u sistemu, a to su institucije.

Složićemo se svi da imamo dobar budžet, ali i da su korisnici tog budžeta i dalje nezadovoljni kao i da smo postali uvozno zavisni od mnogo prehrambenih artikala gde to jednostavno ne bi smelo. Dakle, nešto "ne štima". Konstatovali smo da je u pitanju sistemski problem, odnosno pre svega da se problem detektovao na institucionalnom nivou.

Od 1. januara 2026. godine premija za mleko na osnovu kvaliteta

Dve za sada najslabije karike, kao što je ministar naglasio, su Uprava za agrarna plaćanja i Uprava za veterinu. Šta bismo mogli da očekujemo od dobre i funkcionalne Uprave za agrarna plaćanja koja je prva prepoznata na mapi "problematičnih" u Ministarstvu poljoprivrede? Za početak to je ažurnost u isplati podsticaja. Do pre mesec dana realizacija agrarnog budžeta iznosila je svega 14 odsto. Dolaskom novog ministra, ovaj procenat danas iznosi 32 odsto. Vidan pomak.

Da li je ovo samo početna podrška novom ministru od strane ministarstva finansija, vreme će pokazati. Rešavanjem ovog problema rešiće se mnogi problemi poljoprivrednika, ali će se otvoriti i jedno jednostavno pitanje: Zašto to nije moglo i do sada?

Bespovratno smo izgubili značajna IPARD sredstva

Da ne nabrajamo još mnoštvo pojedinačnih primedbi na rad ove uprave, pomenućemo još samo pitanje upravljanja IPARD fondovima. Poštovani poljoprivrednici, da li se sećate da li je do sada ijedan objavljeni raspored javih poziva realizovan u skladu sa tim rasporedom? Ja se ne sećam. U vezi sa IPARD-om ima još mnogo, mnogo, tehničkih zamerki, a pre svega u vezi sa načinom obrade projekata, dugog perioda obrade zahteva, kao i dugog period za odobrenje i isplatu projekta…

Nije ni čudno što smo bespovratno izgubili značajna sredstva IPARD podrške baš zbog neažurnosti Uprave za agrarna plaćanja.

Ne bih dalje o problemima u ovom segmentu Ministarstva poljoprivrede, ali oni su jasno vidljivi. Ruku na srce, moramo konstatovati da ne možemo sve probleme svaliti na leđa ove uprave, jer njen rad u velikoj meri zavisi i od dinamike povlačenja sredstava iz "velikog budžeta" što je u ingerenciji Ministarstva finansija.

Izvozimo kukuruz, uvozimo meso

Zašto je Uprava za veterinu takođe "na tapetu" novog ministra? Šta uvozimo? Uvozimo svinjsko meso (više od 40.000 tona) uglavnom iz Španije, Danske I Belgije, živu stoku i to pre svega junad iz Rumunije, Hrvatske i Češke, žive svinje pretežno iz Hrvatske prasad iz Danske, Holandije i Mađarske, uvozimo mleko, mlečne proizvode… i još više od dve hiljade prehrambenih artikala razvrstanih po carinskim tarifnim grupama.

Kvalitet, rok upotrebe…? Pa dobro, može i ovako i onako. Ne može. To treba da novi ministar "preseče". Uvozimo meso životinja koje se hrane GMO sojom, verovatno i GMO kukuruzom, a naše svinjarstvo i govedarstvo u katastrofalnom položaju. Apsurd koji je već postao paradigma loše agrarne politike: izvozimo kukuruz, uvozimo meso.

Glamočić: "Srbija je trenutno veći izvoznik nego uvoznik hrane"

Ministar najavljuje da uskoro treba da počne da radi Nezavisna laboratorija za kontrolu mleka, očekuje se podrška genetskim centrima kao što su Naučni institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje Temerin, Služba za genomsku selekciju i matičnu evidenciju Zemun, Centar za reprodukciju svinja u Doroslovu (privatna kompanija).

Sve dok ne brendiramo sopstvenu genetiku u stočarstvu, ne možemo očekivati revitalizaciju ovog sektora poljoprivrede. Bez stočarstva nema kvalitetnog ratarstva, a bez dobrog ratarstva nema kvalitetnog stočarstva. Parametri o uspešnosti poljoprivrede su vrlo egzaktni i merljivi, tako da ćemo već relativno brzo videti da li svedočimo podizanju srpske poljoprivrede ili ćemo i dalje hodati unazad i definitivno postati kolonija za proizvodnju sirovine, a kupac restlova hrane iz Evrope i sveta.

Poštovani ministre, želim Vam da ostvarite sve Vaše planove!

Poštovani poljoprivrednici, želim vam dobrog ministra !