Da li čekati ili prodati odmah? Koja je dobra vest za proizvođače pšenice?

Pšenica - ta večita i univerzalna tema, nije silazila sa pijedestala najvećeg interesa javnosti počev od prvih posleratnih, pedesetih godina godina prošlog veka, pa do danas. Nekada je to bio patriotski zadatak i obaveza naših individualnih poljoprivrednih proizvođača, a danas je to pre svega komercijalni interes naših paora.

Drugi put ćemo o tome kako smo od individualnog poljoprivrednog proizvođača došli do paora. Sada ćemo se ipak baviti trenutnim statusom pšenice i značajem koji ona danas ima.

Strateški proizvod

Prva stvar koju treba da prihvatimo kao činjenicu koju ne treba dokazivati, jeste da je pšenica strateški proizvod. Polemika oko ove teme, koja je ne tako davno bila u fokusu stručne javnosti, potpuno je stavljena "ad acta" pred argumentima o značaju ove poljoprivredne kulture. Da završimo sa ovom dilemom koja to i nije, iskarikiraćemo upotrebnu vrednost pšenice sa dva različita aspekta.

Kad pšenica rodi pre vremena - cena će samo rasti?

Naime, pšenicu možemo posmatrati, na primer, kao hranu za papagaje, ali istovremeno i kao sirovinu za proizvodnju hleba. Ne znam kako trenutno stoji stvar sa papagajima, ali znam da hleb ne bismo mogli da jedemo bez njegove osnovne sirovine - pšenice.

Zašto je važno da pšenici etiketu strateške sirovine pripišemo odmah na početku ove kratke priče ? Razlog je jednostavan. Država upravo zbog prehrambenog značaja pšenice mora imati jedan poseban odnos prema ovoj robi. Strateške rezerve ove strateške sirovine jednostavno moraju postojati! Da bismo imali neophodan nivo strateških rezervi pšenice, država je mora kupiti na tržištu. Da bi je država kupila, mora izaći sa ponudom prema proizvođačima i to mora da uradi brzo i efikasno kako ne bi na duži period blokirala komercijalno tržište.

Država ne formira cenu

Po ko zna koji put i ovoga puta ćemo ponoviti: država ne formira cenu. Svake godine naši paori prigovaraju državi (uz orkestriranu podršku medija) kako je eto žetva počela, a "država opet nije izašla sa cenom". Da. Nije izašla sa cenom. I ne treba da izađe sa cenom. Osim u slučaju kupovine pšenice za potrebe Robnih rezervi kada se popunjavaju strateške rezerve, država nema šta da traži na tržištu.

Podsetiću: Srbija je prvi put donela agrarni budžet 1996. godine. To je bio prelomni trenutak kada se odustalo od modela tzv. deficitarnog finansiranja poljoprivrede putem štampanja novca. Kratkotrajno zadovoljstvo paora brzim otkupom pšenice "štampanim" novcem i prividom dobre zarade, brzo bi devalvirala inflacija kao posledica upravo tako generisanog novca.

Period od 1996. godine je upravo period kada se država definitivno povukla sa tržišta i u duhu nastupajućeg modela liberalnog tržišta sve poljoprivredne robe prepustila tržištu.

Dakle, dragi poljoprivrednici ne pozivajte se na državu oko određivanja cene. Jedini način da država "uđe na tržište" pšenice jeste, kao što smo već pomenuli, onda kada popunjava svoje rezerve. Najzad, da pređemo na teren aktuelne tržišne situacije sa pšenicom, što verujem najviše i interesuje proizvođače.

Koja je dobra vest?

Zvanična objava Republičkog zavoda statistiku o proceni pada proizvodnje pšenice u odnosu na prethodnu godinu od 15,9 odsto je zabrinula uglavnom nedovoljno obaveštenu potrošačku javnost, ali istovremeno i saopštila dobro obaveštenoj stručnoj javnosti jednu dobru vest. O čemu se radi?

RZS: Prinos pšenice manji za 15,9 odsto u ovoj godini

Tačan je podatak o padu proizvodnje koja će po svoj prilici iznositi negde oko 2,9 miliona tona, što je u odnosu na prošlogodišnjih 3,36 miliona tona pad koji je zvanično objavljen. Ali, šta je uzrok pada?

To je sada ona druga strana medalje, zbog čega naši paori i struka mogu biti zadovoljni. Naime, prošle godine smo posejali pšenicu na nikada manjim površinama od oko 550.000 hektara. Logično, sa manje površina požnjeveno je manje pšenice. Ono što je možda važnija vest jeste da hektarski prinos nije podbacio. Naprotiv. Procene su da ćemo u proseku imati oko 5,2 tone po hektaru.

To je sasvim dobar proizvodni rezultat. Prema sadašnjim procenama, najrazvijenije agrarne zemlje Evropske Unije imaće ove godine prosečan hektarski prinos između šest i sedam tona po hektaru. Sa druge strane, ovaj naš hektarski prinos bi mogao posle 2022. godine čak da bude najveći u poslednjih 20 godina.

Proizvodnja i domaća potrošnja

Sa druge strane, iz perspektive običnog građanina, potrošača, "ogoljena" vest o padu proizvodnje pšenice unosi zebnju. Bez potrebe. Pogled na bilanse daje odgovor. Da ne ulazimo u detaljnu strukturu bilansa, pomenimo dve osnovne pozicije, a to su proizvodnja i domaća potrošnja.

Samo u ovoj godini imaćemo proizvodnju oko 2,9 miliona tona i očekivanu potrošnju oko 1,54 miliona tona. Stvari su jasne. Ipak, ne mogu na ovom mestu, a da se ne osvrnem na relevantnost institucija koje objavljuju podatke, kao i pravovremenost objavljivanja i konačno, tačnost podataka koji se objavljuju.

Pre svega, da pođemo od institucije kojoj bi trebalo najviše da verujemo, a to je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Poslednje objavljene procene bilansa nose datum februar 2024. godine!? Možemo li se pouzdati u ove podatke? Nisam siguran. Nije stoga čudno što u bilansima ove institucije prelazne završne zalihe iznose 330.000 tona, dok su procene Udruženja "Žita Srbije" na nivou od oko 1,48 miliona tona.

Kome verovati ? Istini za volju ovo udruženje ažurno usaglašava podatke, a Ministarstvo...?

"Šta biste preporučili proizvođačima pšenice?"

Poštovani čitaoci ovog teksta, otkriću vam jednu svoju ličnu impresiju tokom mog dugog bavljenja tržišnom analitikom i čestih gostovanja na raznim medijima.

Najčešće pitanje koje sam dobijao od novinara u periodu posle žetve jeste:

"Šta biste preporučili našim proizvođačima pšenice? Da li čekati ili prodati odmah?" 

Kada sam posle toliko vremena bavljenja ovim poslom spoznao da je to tako stereotipno pitanje u stvari pravo pitanje koje itekako interesuje naše proizvođače pšenice, počeo sam da dajem odgovor kao da sam i sam proizvođač pšenice.

Odgovor možda i nije tako originalan, ali daje neko rešenje. Najzad evo saveta: prodati onoliko koliko vam je potrebno da razdužite sve vaše dospele obaveze, a ostalo sačuvati kod pouzdanog skladištara i sačekati jedan od cenovnih pikova koji će se desiti tokom ekonomske godine do sledeće žetve. Zamislite ovaj savet u okolnostima prethodne ekonomske godine!? Potpuno neverovatan tržišni scenario nam je "uvalio" jednu potpuno atipičnu godinu koja je po svemu bila potpuni izuzetak.

Naime, pre godinu dana u samoj žetvi cena pšenice je bila oko 23,00 din/kg bez PDV, da bi se ispostavilo da je to ujedno bila i najveća cena tokom ekonomskog veka pšenice. Potpuno iznenađenje za sve koji se bave ovom poljoprivrednom kulturom. Tržišna logika nam kaže da je cena najniža u periodu neposredno posle žetve, jer je pritisak ponude tada najveći, a da kasnije, kada tražnja bude aktivnija cena počinje da raste. Međutim prošle godine pšenica je platila ceh neverovatnim dešavanjima na tržištu ove robe usled rusko - ukrajinskog sukoba i pravog tržišnog stampeda ukrajinske nekvalitetne pšenice u ogromnim količinama koje su bukvalno oborile celo tržište ove robe. Situacija je danas ipak drugačija. Luka Konstanca i uopšte ceo crnomorski basen je, iako ne u punom kapacitetu, profunkcionisao.

Šta bi to moglo da znači?

Najjednostavnije rečeno, tržište se polako vraća na "fabričko podešavanje". Dakle, u vreme i neposredno posle žetve (jun - avgust) cena je najniža i onda slede uobičajeni cenovni pikovi. Kada će se oni desiti i u kojoj formi, teško je precizirati, ali generalno, to bi bila neka tržišna očekivanja.

Situacija na globalnom nivou koja govori da će i pored rekordnog svetskog prinosa, svet biti suočen sa padom zaliha na petogodišnji minimum, jer je procenjena potrošnja iznad proizvodnje, indicira da će tražnja za ovom robom biti veća od ponude, što konsekventno dovodi do rasta cene. Na regionalnom tržištu situacija bi mogla biti još neizvesnija, jer će podbačaj u proizvodnji imati veliki proizvođači kao što su EU, Rusija i pogotovo Ukrajina.

Naravno, svaki prognozer, pa i ja, jednostavno mora staviti određene ograde od ove grube procene. Na tržištu je toliko mnogo aktivnih faktora manje ili veće uticajnosti, da se ne može sa potpunom sigurnošću stati iza neke prognoze. Na kockarskom stolu je mnogo skrivenih aduta, ali ipak neki do juče jaki aduti su potrošeni, pa se eto i ja nadam jednoj "normalnoj" cenovnoj krivulji koja ima predvidive promene kao i prethodnih (izuzev prošle) godina.

Vredne ruke proizvođača pšenice svakako zaslužuju dobru zaradu. Ipak, da malo ubacimo malo zrnce sumnje u ispravnost odluke o setvenoj strukturi gde nam pšenica "zauzima" u proseku oko 600.000 hektara. Uz dužno poštovanje prema ovoj strateškoj sirovini i idealnom predusevu, zapitajmo se treba li na pšenicu koja je jedna ekstenzivna i ne toliko profitabilna kultura da potrošimo jednu petinu našeg raspoloživog zemljišnog resursa? Rizikujem da budem kritikovan, ali ipak vredi razmisliti.

_{Naslovna fotografija: Depositphotos-schrebinator/Julijana Kuzmić}