Između suše, mraza i nezadovoljstva: Šta je donela i odnela agrarna 2025. godina?

Srećna Nova 2025. godina! Ne, nije greška. Ako ste pročitali agencijsku vest objavljenu pre nekoliko dana da je Ministarstvo poljoprivrede Srbije dalo na uvid javnosti tekst Nacrta strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2034. godine, a čije se donošenje očekuje početkom naredne godine, onda vam je jasno da nas je eto država podmladila za celu jednu godinu. Kako? Pa "potrošena" 2025. godina nije još ni startovala u strategiji!?

Dokument koji obuhvata i 2025. godinu koja je upravo na izmaku, samo pokazuje koliko je država neažurna, a što je vidljivo i u realizaciji budžeta, u ispunjenju obaveza prema paorima, donošenju sistemskih zakona... Dakle, ovoga puta Ministarstvo je kasnilo samo jednu godinu. Koliko je tek godina zakasnilo u spasavanju srpske poljoprivrede!?

Počećemo od vremenskih (ne)prilika

Konačno, da vidimo kako je izgledala ta 2025. godina. U jednoj reči: bedno. U poslednjih nekoliko godina analiza svake agrarne godine u kontekstu proizvodnih rezultata, sve više liči na analizu meteoroloških izveštaja. Da ne izneverimo tradiciju, počećemo upravo od vremenskih (ne)prilika koje u velikoj meri definišu kakvu smo proizvodnu godinu imali.

Zima blaga i sa malo padavina. Proleće sa relativno dobrim režimom padavina, ali i sa dužim periodima sa mrazom, a ponegde i vlažnim snegom. Leto, sušno, sa ekstremno visokim temperaturama i u proseku sa 60 tropskih dana. Jesen blaga, sa prosečnim padavinama i temperaturama.

Kako se ovakva meteorološka analiza reflektovala na terenu, nije teško zaključiti. Pšenica tradicionalno "beži" od letnjih vrelina i suše i odbacuje veoma dobar prinos, čak jedan od istorijski najboljih hektarskih prinosa od oko 5,5 t/ha. Taman kada smo pomislili, kako bismo mogli imati dobre prinose i kod ostalih ratarskih kultura, efekat globalne promene klime je u najgorem svetlu pokazao svoj karakter uništitelja truda vrednih paora. Kukuruz i soja na nivou ekstremno niskih prinosa. Suncokret i šećerna repa tek nešto bolji, ali u ukupnom zbiru pad ukupne ratarske proizvodnje iznosio je najmanje 30 odsto.

Voćari su kod velikog broja voćarskih vrsta (kajsija i trešnja pre svih), "oplakali" svoj rod još tokom proleća. Aprilski mrazevi, pa kasni aprilski sneg u voćarskim i malinarskim krajevima centralne i zapadne Srbije, glavni su razlog pada proizvodnje. Procena podbačaja kod voćarske proizvodnje je oko 10 odsto do 15 odsto. Povrtari velikim delom svoju proizvodnju organizuju u tzv. kontrolisanim uslovima, pa veliki, ozbiljni proizvođači povrtarskih kultura nisu imali značajnije podbačaje, ali u ukupnom zbiru i povrtari su imali pad proizvodnje.

Setva pšenice "sa tavana" - skupa greška koju ponavljamo

Dobra stvar koja nam se desila jeste dobra jesenja setva. Jedna solidna jesen je omogućila blagovremenu setvu strnih useva u dobrim agrometeorološkim okolnostima. O tavanskom semenu smo mnogo govorili, pa nećemo o tome ovoga puta.

Nezadovoljstava je bilo, mnogo

Inače, priča o 2025. mogla je da počne i od države. Za pohvalu je svakako donošenje istorijski rekordnog agrarnog budžeta. Više od jedne milijarde evra je izdvojeno za poljoprivredu. Strukturno pomeranje prema stočarstvu ima svoje utemeljenje u realnom stanju u ovom sektoru. Udovoljeno je zahtevima poljoprivrednika za refakciju za dizel gorivo za 50,00 din/l za 100 litara po hektaru. Ima tu još dosta toga gde je država pozitivno odreagovala na primedbe poljoprivrednika. Da se sve ovako predviđeno budžetom, dosledno primenjivalo, malo toga bi ostalo u rukama poljoprivrednika kao argument za nezadovoljstva i proteste.

Nažalost, nezadovoljstava je bilo. I to mnogo. Uz rizik da ću nešto propustiti, samo da konstatujem neke od bitnijih razloga za nezadovoljstvo.

Mlekarska kriza: Umanjenje marži, ukidanje zakupa rafova i stabilna cena za sve

Pođimo od proizvođača mleka. Podsticaj proizvođačima mleka od 19 din/l nije zanemarljiv. Naprotiv. Međutim, ta premija se uglavnom prelila u džepove otkupljivača, odnosno mlekara. Tehnologija manipulacije je vrlo jednostavna: logika otkupljivača je delimično smanjiti otkupnu cenu mleka, u rasponu do iznosa premije, pa naši proizvođači mleka ostaju "kratkih rukava". Sa druge strane, mlekare se pravdaju da su "zagušene" velikom količinom mleka na prijemu i da s vremena na vreme jednostavno ne mogu da ga otkupljuju.

Verujem da je tako, ali od čijeg mleka su zagušeni kapaciteti naših mlekara? Od mleka iz uvoza! Moćan uvoznički lobi, sada je jasno, kontroliše tržište mleka na našem tržištu! Država se pravda da ne može da se meša u tržište i da samostalno uvodi prelevmane i takse na uvoz mleka (mleka u prahu, sireva…) u kontekstu preuzetih obaveza naše države prema Evropskoj uniji. Ako je spasavanje domaćeg mlekarstva kap koja preliva punu čašu naših neispunjenih obaveza prema EU, onda se i vredi malo strpeti.

Budžet sam po sebi ne rešava sve probleme

Međutim, bojim se da nije. Ima mnogo više i važnije toga što se u notesu evropskih zvaničnika vodi pod "neispunjeno" ili "nerešeno" od urgentnih mera koje bi Srbija trebala da preduzme protiv nelojalne konkurencije proizvođača mleka iz EU. Dakle, budžet sam po sebi ne rešava sve probleme.

Naprotiv, najveći problemi se nalaze na terenu institucionalne neuređenosti celokupnog sistema. Vreme je da se upitamo kako recimo funkcioniše Uprava za agrarna plaćanja Podsetićemo, to je jedna od prvih stvari koje je ministar Glamočić potencirao da se nalaze problemi. Kako nam funkcioniše IPARD? Nalazimo se među zemljama koje su najlošije ocenjene u povlačenju IPARD sredstava.

Imamo li uređeno tržište? Od obećanja da će se krenuti u sistemsku reformu tržišta, ostali su samo pokušaji i inicijative za reafirmaciju sistema Javnih skladišta. Produktna berza polako nestaje sa mape tržišnih institucija. Da, ovoj našoj berzi je potrebna pomoć države. Ili nam ne treba ova institucija koja već 66 godina baštini sistem berzanskog trgovanja?

Uvoznički lobiji slobodno vršljaju tržištem mleka, mlečnih proizvoda, sireva… Mnogo faktora je prisutno koji jednostavno "ne dozvoljavaju" našem poljoprivrednicima da upravljaju tržištem i definišu iole suvislu tržišnu strategiju.

Problemi se ne mogu rešiti preko noći

Šta je sa mnogobrojnim primerima vraćanja srpskih agrarnih proizvoda sa granice prema EU? Imamo li mi kapacitete da usaglasimo pravilnike o bezbednosti hrane sa propisima EU? Hoćemo li i dalje piti mleko sa pet puta većim prisustvom aflatoksina nego u zemljama EU? Ministru Glamočiću se svakako može mnogo toga zameriti, ali njegova aktivnost i energija svakako imponuju.

Problemi sa kojima se suočava toliko dugo traju i toliko dugo su "negovani" da se ne mogu rešiti preko noći, pa je zato potrebno dobro zasukati rukave i ustoličiti jedan pouzdan, siguran i autoritativan sistem koji neće zavisiti od personalnih rešenja na državnim funkcijama, pa nezavisno na kom nivou.

Nešto suštinski "ne štima" u našem agraru. Ko je kriv?

Bojim se međutim, da upravo politika uporno pokušava da pokida tanke niti poverenja poljoprivrednika i njihovog resornog ministarstva. Dešavanja u protekloj godini nažalost potvrđuju moju bojazan. Hranu jedu svi, a proizvode je samo oni koji to znaju. Pustimo zbog toga one koji znaju da to i urade na najbolji način.

Neka onda novogodišnja čestitka za sve bude sledeća: Mir, zdravlje, ljubav i pamet. To je formula sreće.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Shutterstock/Fotokostic/Dinka Bogunović}