Kako izgleda poljoprivreda u najbogatijem društvu na svetu?

Jednom godišnje porodica se zaputi na put. To je naše vreme, tih 4-5-7 dana godišnje provodimo više vremena jedni s drugima nego s ekranima. Sve dragocenije vreme s ozbirom da su deca već 19 i 21 godinu stari. Zanimljivo je da kako vreme curi, ja uživam u tome da sam više cimer nego roditelj.

Put je naše vreme za puzzle i karte, dobro jelo i pomalo pilo, poneki muzej, interno sprdanje, poneki adrenalin, lepu prirodu, vreme da se bolje upoznamo, pričamo i još više zavolimo. Ove godine putovanje po prvi put nije takvo da posećujemo neku lokaciju (prošle godine Sicilija, mljac), nego smo promenili koncepciju i umjesto lokacije smo posetili rodbinu i prijatelje u Luksemburgu, Nemačkoj i Austriji. Ovog puta naše putovanje je bilo put susreta.

Na tim našim godišnjim putovanjima puno gledam kroz prozor voza, automobila, aviona, tramvaja. Gledam ljude i njihovo funkcionisanje, skupljam ideje, fasciniram se ljudima i oduševljavam njihovih društvenim, kulturnim i tehnološkim postignućima. Obavezno jedem lokalnu hranu, pijem lokalno vino i rakiju, tražim lokalnu priču, emociju koja se pamti. Posetim lokalnu prodavnicu pijacu ili pekaru. Pogledam pošto je hleb, riba, maslinovo ulje i badem.

Moćni pašnjaci, mali vinogradi, moderne farme

Ove godine putem susreta odvozio sam 2.600 kilometara autom (dizel!) i pritom dobro pogledao austrijsku, njmačku i luksemburšku poljoprivredu. Poljoprivreda je jedna od industrija u kojoj ne morate da gledate poslovne knjige da biste videli kako žive poljoprivrednici i odnosi li se narod prema danim mu resursima s dužnim poštovanjem. Dovoljno je za to provozati se autoputem i ponekim sporednim putem - sve se vidi na štalama, mašinama i njivama. I dobro i loše oku je lako vidljivo, jer priču priča i neuredna lenija, prljava mašina ili loše pokrivena silaža.

Uz pogled kroz šoferšajbnu, proveo sam i dva sata u hajkingu poljoprivrednim područjem uz nemačku granicu. Video sam tamo uredna polja, moćne pašnjake, mnoge male vinograde, uredne i moderne farme s obnovljivim izvorima energije, vetrenjače u daljini, moćnu stoku u štali i zimsku brazdu u kojoj ima pokoji veći kamen.

Kako me osim lepote uvijek zanima i struktura iza onog što oko vidi, kako to izgleda na polici, kol’ko se tu para vrti, kako se time upravlja i koji su sastojci uspeha - u jutarnjoj dokolici istražio sam na netu luksemburšku poljoprivredu. Kad se budite prosečno oko pet sati ujutro imate dosta vremena za istraživanje, a ne kradete od porodice. Evo nekoliko činjenica koje mi se čine bitne za ovu poljoprivrednu priču:

Luksemburg obrađuje oko 133.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. To je cca 50 odsto ukupne površine zemlje. Prosečna veličina poljoprivredne parcele je 2,2 hektara. Klima je umerena s dosta padavina (1.100 mm godišnje u proseku) s ravnomernim rasporedom kroz godinu.

Čak 75 odsto poljoprivrednog zemljišta u funkciji stočarstva

Zemljište je lagano brdovito. Struktura proizvodnih hektara je takva da 52 odsto čine pašnjaci, 46 odsto hektara oranice, a tek je 1.400 hektara vinograda. U funkciji stočarstva je 75 odsto svog poljoprivrednog zemljišta .

Cene poljoprivrednog zemljišta se kreću od 10.000 EUR do 50.000 EUR/ha, zavisno o vrste - neka zemljišta pogodna za vinograde idu i više od 50.000 EUR/ha. Luksemburg ima 1.821 poljoprivrednika koji prosečno obrađuju 73 hektara: profesionalnih poljoprivrednika je polovina tog broja i oni obrađuju u proseku 102 hektara.

Tipično gazdinstvo ima stotinak hektara od kojih su većina pašnjaci, i farmu muznih krava sa stotinak krava u mužnji.

Kod žitarica i uljarica preovladava proizvodnja pšenice, uljane repice i kukuruza, a od povrtarskih kultura dominira proizvodnja krompira. Glavni biznis u stočarstvu je govedarstvo, čak 87 odsto svih uslovnih grla su goveda.

Glavni proizvod stočarstva je mleko, kojeg godišnje proizvedu oko 480 miliona kilograma. Cena mleka kod njih je 50 centi/litri (jesen 2024). Luksemburška poljoprivreda proizvede godišnje 400-500 miliona evra vrednosti primarnih poljoprivrednih proizvoda, od čega je 60-70 odsto u sektoru stočarstva.

Godišnje njihovi seljaci prime oko 90 milioana evra potpora (neinvesticijskih), a ukupan trošak poljoprivrede iznosi čak 210 miliona evra u 2024. godini. U tih 210 miliona evra je i trošak administracije kao i investicijske mere.

Bogomdana zemlja za poljoprivredu

Iz onog što sam vidio i pročitao, Luksemburg je bogomdana zemlja za poljoprivredu. Odlična klima, generacijska tradicija, kvalitetan administrativni okvir, a ne nedostaje ni novca ni ideja.

Poljoprivredne priče Ivana Malića možete pročitati i na njegovu blogu.

Za kraj ove priče ide upravo jedna od tih ideja - priča o luksemburškom sajderu koju su pokrenuli tri prijatelja shvativši da su im potencijali ispred nosa i da ih samo treba ubrati i od njih napraviti sajder.

Inače, raport njihovog ministarstva poljoprivrede je fascinantan! Na više od 300 stranica su svi bitni podaci, izveštaj je dostupan već u februaru 2025. za podatke iz 2024. godine. Podaci u tekstu su uglavnom iz njega, jedan manji deo sam pitao Deepseek.