Kako su Kinezi menjali vinski sektor, a onda se predomislili

Imam prijatelja koji se u jednoj fazi svog, tada mladalačkog, života odlučio posvetiti somelijerstvu. Ili što je to već u njegovom slučaju bilo. Nije polagao ispit, nije učio regije ili sorte grožđa, ali je pio puno vina i o svakom od njih držao nam predavanja.

Možda nisu bila predavanja, nego ipak kraći monolozi, jer nismo mu nijednom dali vremena da se dovoljno opusti i krene da nas opterećuje sa informacijama koje nas nisu zanimale. Film, sport i muzika bile su jedine dozvoljene teme. I to ne uvek.

Od Bordoa do Šangaja

Problem sa dokumentarcima koji su snimljeni pre više od deset godina jeste što često, gledano danas, deluju zastarelo, ponekad čudno, a pre svega naporno za gledanje. Posebno ako je tema bila aktuelna u vreme kada je objavljen.

Zatvoreni nepoznati svet vrhunskih somelijera

Jedan od takvih naslova svakako je Red Obsession, dokumentarni film iz 2013. godine koji je pokušao da istraži globalnu ekonomiju vina, s posebnim naglaskom na uticaj kineske potražnje na tradicionalnu francusku regiju Bordo te fenomen potrage za prestižnim vinima kao statusnog simbola.

Autori filma su Dejvid Rouč i Varvik Ros, a narator je slavni australijski glumac, dvostruki dobitnik Oscara Rasel Krou. Njegov grubi bariton vodi nas na putovanje širom sveta, jer očigledno je u svakom kadru da se nije štedelo novaca kada se snimao ovaj film.

Ovaj raskošno snimljeni dokumentarac započinje turnejom po francuskoj regiji Bordo, vodeći nas kroz viševekovna imanja objašnjavajući kako je vino ove zemlje postalo legendarno. Prvo upoznajemo vlasnike vinskih dvoraca u slavnoj pokrajini u koji doslovno žive i dišu terroir.

Ako volite stereotipe, sigurno će vas oduševiti prikaz Kristijana Muea, vlasnika "Château Hosann"-a, koji šarmantno opisuje svoj perfekcionizam. Ako osetite da ste posramljeni, niste jedini. Ima nas još.

Dakle, veli on ako se među 250 savršenih grozdova nađe samo jedan blago zelenkast, on ga oseti i odmah ubere. Kaže on s osmehom, jer je za ručak popio celu bocu.

Ostatak filma zasniva se na intervjuima sa vinarima, trgovcima vinom, kolekcionarima i novinarima, koji iz različitih perspektiva govore o promenama u svetu vina. Prikazana su poznata francuska imanja poput "Château Margaux"-a, "Lafite Rothschild"-a, "Petrus"-a, "Haut-Brion"-a, "Latoura i d’Yquem"-a, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom, tržištem i kulturom vina.

Putovanje kroz istoriju i kulturu viskija: Od legendi do modernih destilerija

Među govornicima su ugledni vinskih stručnjaci i vinari, uključujući imena poput Mišel Betan, Jankis Robinson MW, Stiven Spirer, kao i poznati kolekcionari poput sera Majkla Parkinsona i Fransisa Forda Kopole, autor filmova Kum, Apokalipse sada i Prisluškivanje, što dokumentarcu daje ozbiljnu stručnu težinu i širinu pristupa temi.

Statusni simbol

Tematski se film fokusirao na rast cena najprestižnijih vina zbog potražnje u Kini, gde su se često kupovala kao investicija ili simbol statusa, što je menjalo temelje tradicionalnog tržišta. Time je film želeo da poveže kulturu vina i globalnu ekonomsku dinamiku, od proizvodnje i tradicije u Bordou do frenetičnih aukcija i kolekcionarstva u Hong Kongu i Šangaju.

U međuvremenu Kina se ohladila od vina, jer i oni poput nas imali "kraj sveta“ kakvog znaju s COVID-om, pa sad sektor ima novi, potpuno drugačiji problem. Šta sa svim tim vinom, kad ga neće Kinezi?