Kontinuitet gubitaka! To je razlog za nervozu poljoprivrednika

Šta treba da se desi pa da skoro svake godine prve vesti u julu i avgustu mesecu u gotovo svim medijima ne budu vesti o razmerama suše i gubicima poljoprivrede kao posledice te suše? Suša tako postaje jedna od retkih tema gde su konačno saglasni medijski glasnogovornici najrazličitijih političkih provenijencija.

Doduše, ti isti mediji se malo razlikuju po tome kako rešiti problem što naši paori u proseku bezmalo svake druge godine ulaze u zonu značajnog gubitka na prinosima i ko je kriv što taj problem nismo počeli sistemski da rešavamo kako bi se bar ublažio klimatski udar na useve naših paora.

Da li je rano da svodimo račune?

Nalazimo se tek u drugoj polovini prvog punog letnjeg meseca, a već se "diže temperatura" u javnosti da će ratarski usevi pretrpeti veliku štetu od nedostatka vlage i visokih temperatura. Čak se licitiraju i neke procene i finansijski efekti na bazi tih procena. Eto konačno i povoda da paori traže da država reaguje.

Nije li malo rano da već sada svodimo račune? Znam da će paori na ovu opasku odgovoriti da nedostatak kiše u prethodnom periodu ne može bitnije da se nadoknadi u narednom periodu, pa bez obzira kada i koliko će pasti kiše. Za neke ratarske kulture i hibride koji su prošli period generativne faze, kiša je definitivno zakasnila.

RHMZ: Usevi iz kasnijih rokova setve imaju šanse za oporavak, očekuju se prilično umanjeni prinosi

Međutim, nije baš sve izgubljeno. Svakako da bi poboljšanje hidrološke situacije u velikoj meri umanjilo gubitke. Kako sve to izgleda neutralnom posmatraču koji sa strane posmatra ovu psihološku igru u čijem zapletu su glavni akteri poljoprivrednici sa jedne i država sa druge strane?

Poljoprivrednici kao da se "naslađuju" pričom o potencijalnim gubicima, dok država po običaju taktizira i… čeka. Samo jedna rečenica, a toliko cinizma!?

Vratimo se u realnost. Naravno, nema "naslađivanja" paora nad svojom zlom sudbinom, niti je državi baš sasvim svejedno što poljoprivrednici prete novim protestima. Ipak da se zapitamo: odakle tako preuranjen strah naših vrednih paora? Otkud toliko defetizma i "avansnog" lamentiranja nad sopstvenom zlom sudbinom.

Strah i strepnja od loših prinosa

Evo odgovora za koji sam siguran da je tačan: Kontinuitet gubitaka! To je razlog za nervozu poljoprivrednika. Ukoliko se kojim slučajem desi da i u ovoj, slično prethodnoj godini imamo velike podbačaje u najznačajnijim i najzastupljenijim biljnim vrstama, to će biti treća u poslednje četiri godine koja će odbaciti gubitke na prinosima merene milionima tona, odnosno stotinama miliona evra.

Sada je jasno otkud strah i strepnja od loših prinosa. Ako u tri od poslednje četiri godine naši ratari "kubure" da zatvore sopstvenu proizvodnu kalkulaciju u proizvodnji kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe…, čemu da se nadaju? Nikad veći agrarni budžet, će im naravno značajno pomoći, ali samo da donekle zapuše rupe u sopstvenom budžetu.

Šta je sa investicionim kapacitetom? Ima li ga uopšte kada ga gubici uporno i sistematski devastiraju? Posle takvih učestalih gubitaka otvara se pitanje kako zanoviti elementarnu proizvodnju u novoj ekonomskoj godini, dok se o investicijama i ne razmišlja. Tu se nekako i zatvara krug. Naime, paori nemaju novac da ulažu u investicije koje bi minimizirale sve češće ekstremne klimatske pojave. Da biste uložili u zalivne sisteme u ratarstvu i povrtarstvu ili u protivgradne mreže i antifrost sisteme u voćarstvu, morate da uložite ozbiljan novac ili da imate besprekornu kreditnu istoriju kako biste se zadužili za kredit.

Vreme za konkretan predlog

Sada je trenutak da država iznese konkretan predlog. Jedan koji bi svakako pomogao poljoprivrednicima da reše akutni finansijski problem i drugi, po meni mnogo važniji, da se na nivou nacionalnog projekta donese važna odluka o čišćenju kanalske mreže nekada najboljeg kanalskog sistema u Evropi Dunav – Tisa – Dunav.

Počnimo redom. Pomoć ugroženim poljoprivrednicima bi po najpravednijem modelu bila usmerena gazdinstvima koji su najviše pogođeni sušom. Realno, teško je brzo i pravedno arbitrirati ko je i koliko ugrožen i pronaći najpravedniji ključ za raspodelu sredstava oštećenim gazdinstvima.

Poljoprivrednici traže od države pomoć od 300 evra po hektaru zbog suše

Drugi model bi po "helikopter" principu bio neselektivan, ali ipak najbrži i zbog toga možda najefikasniji. Da li će se po tom principu jednokratno povećati subvencije po hektaru ili bi to bile neke druge mere iz lepeze državnih podsticaja, stvar je procene države. Konačno, da li će država odbaciti bilo kakav model od napred pomenutih i ceo problem prebaciti na striktno zakonsku proceduru pomoći područjima gde bi bila proglašena elementarna nepogoda, ostaje da se vidi.

Doduše ne znam da se ikada proglasila elementarna nepogoda zbog suše, ali u svakom slučaju za svaku opciju treba ipak sačekati da se bar koliko toliko utvrdi nivo štete od suše, pa da se deluje, a svakako da je bilo koja pomoć iznurenim poljoprivrednicima potrebna.

Problem navodnjavanja

Ulaganjem u revitalizaciju kanalskog sistema DTD bi se u velikoj meri rešio problem kvalitetnog navodnjavanja vojvođanskih oranica i Srbiju vratio na nivo zemalja koje imaju najmanje 20 odsto poljoprivrednog zemljišta pod zalivnim sistemima.

Kanal DTD je posle 20 godina gradnje pušten u funkciju 1977. godine. Hidrosistem DTD ima 960 km kanalske mreže i projektom je predviđeno da može da navodnjava 510.000 hektara zemlje. Naravno, nikada ovaj sistem nije profunkcionisao u punom kapacitetu, a jedino "žila kucavica" ovog sistema, Veliki bački kanal je delimično osposobljen kao kanalski sistem za navodnjavanje, tako da se trenutno od predviđenih 510.000 hektara od čitavog DTD sistema navodnjava svega 30.000 hektara.

Vredi li ovaj projekat revitalizovati i bar delimično povećati kapacitet kanalske mreže za navodnjavanje što je u okolnostima sve učestalijih vrelih i sušnih letnjih perioda apsolutna neophodnost i imperativ? Odgovor je jasan i neupitan!

Moguć gubitak od 262,2 miliona evra?

Iako je na početku teksta navedeno da je rano za procenu štete i finansijske gubitke, ipak da napravimo jedan proizvoljan, a nepovoljan scenario mogućih događanja do kraja leta, što zahteva da se ipak malo pozabavimo procenama i brojkama. Metodologija obračuna procene poći će od prosečnog prinosa pojedine kulture u poslednjih 10 godina, pa će se na bazi mogućih, sušom umanjenih prinosa i setvenih površina, doći do eventualnog ukupnog gubitka.

Ništa od roda: Banatski ratari krenuli u "žetvu" kukuruza, ali traktorom

Počećemo od najzastupljenije biljne vrste na našim poljima – od kukuruza. Kukuruz je ove godine posejan na približno 900.000 hektara. Prosečan prinos ove kulture u proteklih 10 godina je oko 7,2 t/ha. Umereno pesimistička procena da bi prinos kukuruza ove godine mogao da bude oko 15 odsto manji od prosečnog hektarskog prinosa.

To konsekventno dovodi do podatka da bi ovogodišnji hektarski prinos bio oko 6,12 t/ha, odnosno 1,08 t/ha manje od prosečnog prinosa u uobičajenim agrometeorološkim uslovima. Dalje, znači da bi se na 900.000 hektara pod kukuruzom proizvelo 972.000 tona manje ove žitarice. Vrednost kukuruza na svetskom tržištu je u proseku oko 200 EUR/t, što znači da bismo imali finansijski gubitak 194,4 miliona EUR.

Istom metodologijom uz istu pretpostavku o padu proizvodnji soje, koja je posejana na oko 200.000 hektara dolazimo do pada proizvodnje od 0,42 t/ha, odnosno ukupno 84.000 tona ili gubitka od 37,8 miliona EUR. Suncokret koji je posejan na oko 250.000 hektara sa procenjenim gubitkom od 10 odsto imao bi podbačaj za 0,3 t/ha odnosno 75.000 tona ili oko 30 miliona EUR.

Zadržaćemo se samo na ove tri najzastupljenije ratarske kulture i konstatovati da bi samo pad od 15 odsto prinosa u odnosu na prosečni, kod kukuruza i soje i 10 odsto pada proizvodnje kod suncokreta, doveli do ukupnog finansijskog gubitka od 262,2 miliona evra.

Potreban jasan zaokret

Dodamo li tome pad proizvodnje kod ostalih ratarskih kultura, voćarske i povrtarske proizvodnje, cifra bi bila znatno veća. Verujem da bi u startu ove procene paori uglas rekli da će šteta biti i veća od predviđenih 15 odsto kod kukuruza i soje odnosno 10 odsto kod suncokreta, ali evo, neka ovo bude jedan primer na bazi pada proizvodnje koji bi u postojećim okolnostima bio čak ne ni umereno pesimistička varijanta, već umereno optimistička prognoza.

Sve u svemu, i ova, kao i prethodna godina, će dati svoj doprinos neslavnom podatku da je u Srbiji u 21. veku od posledice globalne promene klime, do sada načinjena šteta od više od sedam milijardi EUR.

Sada je sasvim jasno da treba da se napravi jedan jasan zaokret u politici države prema poljoprivredi kao grani u koju treba da se ulaže. Ne samo u kondicioniranje tekuće proizvodnje, već pre svega u investicije koje će, ako ne sprečiti, a ono u velikoj meri ublažiti posledice jedne pošasti koja je već odavno zakucala na naša vrata i ušetala se u naše poljoprivredno dvorište praveći veliku štetu, a zove se globalna promena klime.

Završavam ovu kratku analizu uz konstataciju da je ovo treći tekst u poslednjih godinu dana koji se bavi problemom suše, gubitaka… Želim da sledeći tekst na temu uticaja klimatskih promena na prinose u poljoprivredi bude posvećen rezultatima ulaganja u infrastrukturu koja će biti u funkciji odbrane poljoprivrede od nezvanog gosta u vidu suše, grada, mraza i svih ostalih vremenskih nepogoda koje "obesmišljavaju" trud poljoprivrednika i teraju ih u gubitak i propast.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Milan Bogunović/Dinka Bogunović}