Kucanjem u drvo priziva prve prolećne gromove

Detlić, "šumski petlić", spada u najpoznatije stanovnike evropskih šuma. Nastanjuje listopadne i mešovite šume, ali može se naći i u parku ili voćnjaku. Njegovo karakteristično oglašavanje, kuckanje i lupkanje po stablu, poznato je svakome ko je boravio u prirodi.

Detlići (Picidae) su porodica ptica koja obuhvata 30 rodova i preko 200 vrsta. Sve žive na drveću i nastanjuju šumska staništa. Rasprostranjen je po celom svetu, živi na svim kontinentima osim u Australiji, na Madagaskaru, ostrvima Okeanije i u polarnim oblastima. Prirodni areal su mu skoro cela Evropa i Azija, Kavkaz, Sibir do Kamčatke, Japan i istočni delovi Kine. Veličine variraju zavisno od vrste, od 26 do 60 centimetara.

Upozorava na lovce

Svi detlići su jarko obojeni, sa perjem crnim, belim, crvenim i zelenim. Kljun je ravan i zašiljen. Po dva prsta na kandžama usmerena su unapred, po dva unazad. Neke vrste imaju i krestu. Svi su izrazito monogamni i svake godine svijaju novo gnezdo sa istim partnerom. Koriste zašiljeni kljun da izbuše rupe u drvetu, a dugim jezikom izvlače plen, insekte i njihove larve, na površinu kore. Fosili ove ptice, to jest njegovih predaka, pronađeni su u naslagama iz pliocena, od pre pet miliona godina.

Da bi nas štitile od štetnih insekata leti, hranite ptice zimi - kako?

Gnezdi se u dupljama drveća, često upravo onim koje je sam izdubio, premda postoje i vrste koje se gnezde na tlu. Čest je motiv u slikarstvu, zbog jarkih boja perja, a pojavljuje se i u drugim vrstama umetnosti. Pera Detlić sjajnog perja koji stalno upada u probleme omiljen je lik crtanih filmova za decu. U narodnim pričama evropskih naroda upozorava celu šumu na opasnost, naročito na lovce. Ne pripada ugroženim vrstama, ali krčenje šuma i promena namene šumskog zemljišta razumljivo smanjuju broj jedinki.

Nesreća ili požar

Simbolika ove životinje stara je i moćna. On je ptica povezana sa vatrom i htonskim ("onim") svetom. Prema novijem objašnjenju, detlići, naročito crni, predstavljaju grešne duše koje se trude da se iskupe. Drvodelja ili pčelar koji je obrađivao dasku u nedelju i na taj način se ogrešio pretvoren je u detlića. Crni nagoveštava nesreću, a crveni - požar. Lovci ga rado love, predstavlja trofej, ali njegovo meso se ne koristi u ishrani, opet s obrazloženjem da je u pitanju grešna duša.

Ako kucka u zid kuće, to nagoveštava smrt nekog od ukućana. Ako je "napao" drvo koje raste blizu kuće, nevolja je na vidiku. Drvo koje je izdubio sme da se koristi samo za ogrev i ni za kakvu drugu svrhu. Kod Vavilonaca, Grka i Rimljana ova ptica simbolizovala je proročanske moći. Kad se čuje, treba biti osobito oprezan, jer njegovo kuckanje je upozorenje. Međutim, najlepše od verovanja o detliću je ono najstarije, iz doba kad su ljudi živeli bliže prirodi i slušali je svakodnevno: da priziva proleće. Kod Slovena bio je posvećen Perunu Gromovniku i njegovo kuckanje imitira udaljeni zvuk grmljavine.

Nekadašnji poljoprivrednici verovali su da nema proleća pre prvih grmljavina, koje "otvaraju" nebo za prvu prolećnu kišu i "bude" zemlju iz zimskog sna, zato su rado slušali detlićevo kuckanje u još goloj zimskoj šumi, znajući da će hladnoća uskoro da ode.