List u čaj, plodovi u sok ili kolače. A šta znači sanjati kupinu?

Kupina (Rubus fruticosus) je naziv za veći broj biljaka iz roda Rubus, srodnih ružama hibridima. Plod, tamnoljubičast ili crn, sastavljen od mnogo sitnih bobica, takođe se naziva ovim imenom. Najsrodnija je malini, od koje se razlikuje po tome što se kod ploda maline cvetna loža odvaja prilikom berbe, ostavljajući udubljenje u plodu.

U pitanju su biljke sa višegodišnjim korenovim sistemom iz kog rastu dvogodišnje stabljike - "trske". Kultivisana kupina daje obilan rod, a plodovi sadrže značajnu količinu dijetetskih vlakana, vitamin C i vitamin K. Seme (koje potrošači ne vole baš mnogo) sadrži omega - 3 i omega - 6 kiseline, karotenoide i elagitanine koji ga čine izuzetno zdravim izvorom potrebnih sastojaka.

Kupine se jedu sveže (kad plodovi potpuno sazre, inače su veoma kiseli) ili u kolačima, sokovima, pekmezu, vinu, a koriste se i u proizvodnji bombona. Služe i za potpuno neškodljivo bojenje prehrambenih proizvoda u jarku bordo boju. Prirodno stanište joj je cela Evropa, umereni krajevi centralne i zapadne Azije, severozapad Afrike i Severna i Južna Amerika.

Lekovita moć kupine

Njena lekovita svojstva veoma hvali dr Jovan Tucakov u svojoj znamenitoj knjizi "Lečenje biljem". Čaj pripremljen od lista pomaže izlučivanju toksina iz organizma, ublažava i leči upale desni i druge infekcije, hemoroide i dijareju. Zreo plod deluje blago laksativno, a dr Tucakov napominje da su kupinu koristili još antički Grci i Rimljani.

Kupinovo vino je tradicionalni lek za jačanje. Poljoprivrednici su u potpunosti verovali u lekovitu moć kupine, smatrajući da ova biljka, a naročito njen plod, može da "obnovi krv" teško bolesnim osobama. O velikom poštovanju kupine svedoče brojna narodna imena: eževina, ježina, kapinka, kopina, kupinjača, kupinjaš, maljuga, muraga, ostruga, robidnica, crna jagoda i druga.

Narod je, po svemu sudeći, koristio sok od kupine kao sredstvo za umirenje i ublažavanje nervnih bolesti, oporavak posle velikog napora i gubitka krvi kod žena. Od davnina je preporučljiva za trudnice - veruje se da ublažava različite tegobe u trudnoći, a i beba će imati lepe crne oči ako je majka jela kupine.

Tvrđava i selo Kupinovo

Ovde treba pomenuti verovanje iz Banata. Naime, ako žena sanja kupine, naročito ako su krupne i sjajne, trudna je. Provlačenjem (na kolenima i laktovima ) ispod dva srasla žbuna kupine čovek se može izlečiti od raznih bolesti, verovao je narod, što ukazuje na drevnu ulogu koju je imala ova biljka u svakidašnjem životu poljoprivrednika.

Takođe se u narodnim pesmama često spominje da je momak devojku ili devojka momka - gađala kupinom. Zašto je nekadašnje seljaštvo radilo ovakve stvari? Zato što je sasvim ozbiljno smatralo da je kupina jedan od plodova koji pospešuju ljubav. A i manje bola nanosi nego neki veći plodovi kojima devojka ili momak mogu da budu pogođeni, sve s razlogom iskazivanja ljubavi.

Sedam saveta o sadnji kupine - razdvajanjem grma i reznicama

U jednoj pesmi momak moli kupinu "bogom sestro, kupino, pridrži mi devojku!" Kupina se odazvala molbi i zapetljala se devojci oko odeće. Dok se devojka oslobodila trnovitih grana, momak je dotrčao i, nema sumnje, izjavio svoja osećanja. Tvrđava i selo Kupinovo i manastir Kupinik u Sremu čuvaju sećanje na veliko poštovanje ove biljke.