Napredna robotika i AI u našoj poljoprivredi - mit ili stvarnost?

Na velika zvona najavljuju se nove tehnologije, od kojih se očekuje drastična promena ekonomija i društava, pa tako i poljoprivrede. Nesumljivo je da ta evolucija dolazi, a ostaje pitanje da li je stvarno blizu?

Koliko je uopšte agrar spreman za primenu istih? Na kojem su stepenu razvoja ti proizvodi i usluge koji će revolucionirati proizvodnju hrane?

Evropska komisija detektovala je izazove, pa danas nude različite javne pozive namenjene razvoju robota, AI baziranih rešenja, dronova, digitalnih usluga i sl. Da pomognu plodnost zemljišta, da odgovore na manjak radne snage, da smanje upotrebu pesticida, veštačkih đubriva i naprave iskorak u profitabilnosti proizvođača hrane. Očekuju se inovacije koje će odgovoriti na potrebe.

Na poziv EU CAP Network posetili smo tehnološke perjanice u Holandiji

Ipak, vidi li se ta pompa i na farmama?

Ne, zbog brojnih razloga.

Da, ima zanimljivih pilot projekata, nađe se i poneko rešenje višeg stepena spremnosti za tržište, ali još uvek ne svedočimo masovnoj primeni očekivanih tehnoloških čudesa u poljoprivredi. Zašto?

I ponuda i potražnja imaju svoje izazove.

Ponuda je slabašna, proizvodi još ujek nisu uverili poljoprivrednika u isplativnost ulaganja. Cene su izuzetno visoke, brendovi nepoznati (čitaj: nisu izgradili poverenje), a održavanje istih jednačina je s previše nepoznanica.

Clear Timber

Rešenje za digitalnu inventar u šumarstvu - dronovi opremljeni raznim senzorima i kamerama, prepoznaju 12 tipičnih vrsta drveta. Na digitalnoj mapi označavaju stabla za seču (prečnik veći od 45 cm). Dron leti unutar definisanog poligona, a dnevno snimi do 200 hektara. Već sledeći dan šumari imaju snimke i analizu

Farmer se pita koji će od tih alata biti 'dobitna opklada'. Promena je danas toliko brza, da se unutar životnog veka poljoprivrednika dogodi nekoliko smena preporučenih tehnoloških koncepata. Dodatno, obnavljanje mehanizacije nije jedina tema razvoja (ili opstanka) poljoprivrednih gazdinstava.

Malobrojni startapovi (engl. novi preduzetnički poduhvati) takmiče se u trci za finansijama ne bi li pretvorili ideje u praksu, ali rezultati još nisu na tragu očekivanja.

Evropa kaska u toj utrci, u kojoj Amerikanci dominiraju u području softvera, dok Kinezi odavno vladaju hardverajem.

Visok nivo EU regulacije nikako ne ide u prilog domaćim inovatorima, koji pokušavaju da dokažu da i oni konja za trku imaju.

Videli smo u Holandiji primere robotike koja pomaže u kultivaciji povrća i drugim operacijama, dronove koje snimaju i analiziraju šumske površine, ali cena takvih rešenja opravdava ulaganja jedino u uslovimaa najvećih troškova rada, ogromne cene zemljišta, velikog volumena poslovanja i/ili posebnih ekoloških ograničenja.

AGXEED

Svake nedelje proizvedu jednu autonomnu mašinu za klijente iz Evrope, Severne Amerike i Australije. Holandska kompanija, prisutna šest godina na tržištu. Prošle godine su njihove mašine odradile 23.666 radnih sati na farmama

Jer ko može i hoće da plati nekoliko stotina hiljada evra za kultivator pogonjen energijom solara? Kada će se ulaganje vratiti poljoprivredniku? Hoće li za tri godine slično rešenje biti upola jeftinije?

Sve su to pitanja koja muče proizvođače hrane.

Zašto robotika i AI još uvek nisu mejnstrim?

Današnje vreme donekle možemo uporediti s 90-im godinama i erom početka ekspanzije ličnih računara. Kompjuteri su tada bili komplikovani i skupi. Korisnik je morao da zna da sastavi njegove komponente, kao i da instalira programe. Tražio se vrlo visoka nivo specifičnih znanja i veština, a mogućnosti primene sužene.

Slično je danas u agraru. Postoje tehnologije koje pomažu u posebnim slučajevima, ali daleko su one od celih rešenja koje svaka farma želi da ima.

I u tim 90-im godinama prošlog veka računare su imale tek veće kompanije i poneki znatiželjni pojedinci - entuzijasti, ukupno broj korisnika nije prelazio 5 odsto populacije. Da bismo dve decenije kasnije svedočili snažnom talasu ekspanzije, zahvaljujući kojoj danas više od 90 odsto nas ima internet i računar - ako ne kućni, lični, onda ga ima u džepu. Svakako, današnji je pametni telefon bitno snažniji od računara s kraja 20-tog veka.

A da se vratim na pitanje s početka priče. Kad će masovna primena robotike i veštačke inteligencije u agraru?

Ne tako skoro, čini se.

Jer poljoprivrednici su tek manji deo globalne populacije, a agrar tek jedna od brojnih ljudskih delatnosti, pa time nije, čini se, na prioritetnoj listi proizvođača opreme i današnjih investitora. Tako danas imamo jeftinog hobi robota za usisavanje dnevne sobe, ali ne i za prskanje vinograda.

Jer kompleksna Evropa nije odlučila da postojeća rešenja pustiti u primenu. Pravila se prepliću s razvojem i potrebama. Regulativa ne želi da omogući dronu da obavi operacije za koje je napravljen, zakoni ne dopuštaju da poljoprivrednik skupo plaćenu autonomnu mašinu odveze cestom do oranice.