Nastavak priče o razvodima na selu: "Jao, kad se setim noći s njom u ataru, traktorom nas izvačili"

Podstaknut videom o razvodima na selu poznatog influensera Murisa Kudića koji smo nedavno objavili, jedan čitalac Agrokluba odlučio je da sa nama podeli svoje iskustvo zbog koga se umalo nije razveo. Ovaj ugledni poljoprivrednik živi i radi u selu u opštini Kikinda i na njegov zahtev ne objavljujemo ni ime sela ni njegove lične podatke, jer, kaže, i dalje je u braku sa svojom suprugom i namerava da tako i ostane. Za potrebe teksta biće nazvan Milan, a evo njegove priče.

"Jao, kad se samo setim, mogao sam da ostanem bez svega što mi je u životu važno. A niko mi ne bi bio kriv, nego ja sam sebi. Blaženo vreme, roditelji još u snazi, deca mala, ja i žena mladi, kuća peva, što se kaže. Te godine, što god smo započeli, sve nam se isplatilo", priča ovaj poljoprivrednik, dodajući da je "imao para k'o sitnog šljunka".

"Kuću smo obnovili, svašta kupili, u kafani se podrazumevalo da ja častim. I tu su me spopali moji drugari koje sam obično častio, kako je vreme da nađem ozbiljnu ljubavnicu, jer, sad imam novca. Pominjali su mi i nekog mog pradedu koji je, navodno, bio veliki preljubnik, pa ostalo da se priča do dan danas."

Kako priča sasvim iskreno, nije bio ni najverniji momak ni muž, ali, sve su to bili kratki izleti i baš je pazio da žena ne sazna.

"Ta priča o ozbiljnoj, stalnoj ljubavnici kopkala me je već neko vreme", kaže Milan.

"Ne sme da bude ni razvedena ni neudata"

U početku ga je, priča nam, brinuo mentalitet sela i njegovih stanovnika, a naročito njegove muške ekipe.

"Znate, kod nas se grozno ogovara. Dođem kući iz kafane, a žena zna koliko sam popio, neko joj je već javio. Dođe neko od mojih drugara u kafanu, ispriča sve i svašta o svojoj devojci ili tuđoj ženi, ma nezgodno, nije sve za razgovor."

Nema toga na selu: "Šta ćeš ti s tuđom ženom na kafi?"

Kako dalje priča, potpuno ogoljeno, stariji muškarci su ga podučili: prvo, ne može ljubavnica da bude iz istog sela, to će odmah da se sazna i neko će da javi njegovoj ženi.

"Drugo, ne sme da bude ni razvedena ni neudata, jer takve hoće i na kuću da zovu. Samo udata žena dolazi u obzir, ona neće pričati, jasno, jer ne želi da joj muž sazna. I nađem ja jednu, iz drugog sela, 's druge strane pruge', kako mi kažemo, a živi u Kikindi", priseća se on.

Kako ističe - udata, fina, odevanje i ponašanje na nivou.

"Pojaviše se neki likovi na traktoru"

"Baš da ti ne kažem gde radi, jer ćeš odmah znati o kome je reč. I dogovorimo se mi za čas, nađemo se, pokupim je u centru, i sad ćemo da idemo negde. Koji god lokal da sam predložio, njoj ne odgovara, može da je vidi neko poznat, može i muž da joj svrati baš u tu kafanu ili restoran. Pa gde ćemo?"

Kako priča dalje, ona predlaže neku čardu u Kanjiži, tamo je dobra riblja čorba.

"Ma, baš, da te vozim u čardu na čorbu i još da ne smem da pijem jer vozim. Ne može. I odlučimo da idemo u atar, tamo nas niko neće videti. Novembar mesec, pozna jesen, bilo je i dosta hladno."

Na nekom kolskom putu u ataru, priča dalje, jedno pet kilometara od asfalta, upao je kolima u rupu koju uopšte nije video.

"Svetla niotkud, nigde nikog, nas dvoje sami usred ničega u kolima koja su stala i neće da se pokrenu, ma, horor, Zona sumraka! Nema šta nisam radio da nas izvučem, sav sam se izblatnjavio i isprepadao šta mi je s novim kolima kad neće da krenu", kaže ovaj paor, uz prisećanje kako se dama uspaničila i izvikala na njega.

"Nosim mobilni sa sobom, ali, koga da zovem u ovakvoj nevolji? Mislim, mislim, šta ću dalje, i onda, k'o na filmu, pojaviše se neki likovi na traktoru. Oni su nas izvukli na glavni put i otišli, a cerekali su se sve vreme, jer im je sve bilo jasno. Vratim gospođu odakle sam je pokupio, a već sam izgubio i svaku volju za njom i više nikad se nismo čuli. Ako smo se negde sreli, oboje smo se pravili da se ne poznajemo", priznaje naš sagovornik.

Kum spasio situaciju

Posle neuspeha preljubničkih aktivnosti, Milana je čekalo još jedno iskušenje: povratak kući.

"Odvezem se do mog sela, a sve biram manje osvetljene sokake, kao da ću tako nešto da izbegnem. Stanem jedno 100 metara od kuće, sedim u kolima, noć mrkla, vreme prolazi, a ja se mislim šta sad da radim i kako da se izvučem. I kad se pojavim, šta da kažem?"

Prljav auto do krova, blatnjava sedišta, prljav on, kako će ženi pred oči?

"Hoće li ona sad da se razvede od mene? Hoću li moći da viđam decu? Kad, neko kuca na prozor: moj venčani kum! Sve sam mu priznao, ništa nisam prećutao. Nije mi držao predavanje, samo je rekao: sad kad stignemo kod tebe, da ćutiš i samo da potvrđuješ ono što ja kažem."

I tako, kaže, kum je smislio priču, žena poverovala i nikom ništa.

"Dve godine nisam smeo da idem na naša poljoprivredna okupljanja, samo da ne sretnem onu ekipu što me je izvukla iz njive. A da su one godine, a ova pamet, stao bih pred ženu i rekao: jeste, varam te, i šta mi možeš", ispričao nam je iskreno je Milan, uz napomenu da mu ni danas nije svejedno kad se seti „one noći“ u ataru.