Neprijatelj ribara ili saveznik prirode?

Vidra (Lutra lutra), nekad najobičnija stanovnica svih tekućih i stajaćih voda, danas je ugrožena do te mere da se svaki sačuvani primerak u Srbiji smatra kao nemerljiva vrednost. Gde god je opstala, strogo je zaštićena, a opstala je u Velikoj Britaniji, Skandinaviji, pa čak u Sibiru.

Prirodno stanište ove životinje je Evropa, delovi Azije sa umerenom klimom i sever Afrike. Prvenstveni razlog za istrebljenje vidre bio je – ljudski faktor, jer su lovci lovili vidru zbog njenog skupocenog i traženog krzna, a ribari su je ubijali da im ne bi bila konkurencija u lovu na ribu.

Mladunci se boje vode

Vidra, obična vidra, rečna vidra, evropska ili evroazijska vidra je zver (ko bi rekao) iz porodice kuna (Mustelidae). Kao i većina kuna, zna da pliva, a za razliku od većine, odlično je prilagođena životu u vodi. Telo joj je gipko i izvanredno pokretno, potpuno osposobljeno za ronjenje.

U vodi može da izdrži satima, ako je potrebno, a za hvatanje plena (ribe) služi se snažnim oštrim zubima. Mladunci se boje vode dok im ne nikne gusta vodootporna dlaka, tako da majka mora malo da ih "pogura" u reku ili potok, ne grubo, jer ova vrsta uopšte nije sklona grubosti.

Ishrana je zasnovana na ribi, pa, iako vidra nije izbirljiva i hvata onu ribu koja se lakše lovi, ipak im je omiljena hrana jegulja. Lovi i rečne rakove, vodene insekte, žabe, ptice, a pojede i mladog kunića ili zeca. Omiljeno područje su im gustiši blizu vode, a veoma im je važno da je voda čista. Takođe, vole područja oko ribnjaka gde mogu da naprave mnogo štete. Tražeći pogodno područje umeju i da se odsele prelazeći velike udaljenosti.

Simbol hitrog snalaženja i mudrosti

Privatno su stidljive, žive samačkim životom osim u doba odgajanja mladunaca. Jedan mužjak obično kontroliše veću teritoriju na kojoj se nalazi nekoliko ženki sa mladuncima i mužjak ih posećuje kad je koja spremna za parenje. Kopaju jazbine između korenja drveća, blizu vode. Ponekad koriste jazbinu zeca ili jazavca, po pravilu imaju po nekoliko "domova" koje koriste u zavisnosti gde su se zatekle, a obavezno jazbina ima više izlaza, od kojih bar jedan prema vodi.

Brzo bekstvo vidre ušlo je u priče i poslovice. Nekadašnji poljoprivrednici smatrali su vidru simbolom dobrog planiranja, hitrog snalaženja i mudrosti. O njenoj pameti i veštinama ispričane su mnoge priče uz vatru.

Navodno, krik uvređene vidre može da se čuje kilometrima daleko, iako ova životinja obično pušta sasvim tihe zvuke. Verovali su da se vidre drže za šapice dok spavaju, što su mnogo kasnije potvrdili dokumentarni filmovi o životu životinja. Vidra, izuzetno poštovana u staroj slovenskoj veri, u bajkama pomaže glavnom junaku ili junakinji, a u stvarnosti nepogrešivo zna kad dolazi poplava ili se kvalitet vode menja.

Svlače kožu i znaju sve tajne, a naši stari im ni ime nisu izgovarali

Poneki hajduci i drugi zanimljivi ljudi često su nosili nadimak "vidra", nije sigurno da li zbog više skrovišta, više partnerki ili spektakularnog bežanja kad se ukaže potreba.