Ognjena Marija - zašto je strašna za poljoprivrednike?

Danas pravoslavni vernici proslavljaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu bolje poznate kao Ognjena Marija. Poljoprivrednici, za razliku od uobičajenog rasporeda, ne rade ni u kući ni u polju. Osobito stroga pravila važe za žene, one ne smeju da rade ništa od svojih poslova, "ni konac u iglu da udenu".

Ko ne poštuje - biće kažnjen

Jer, po verovanju, ako se neko ogreši na današnji dan, može da bude kažnjen, naročito požarom. A poljoprivrednici su se bojali letnjih požara, koji mogu da im unište letinu, tako da se ovaj praznik, iako nije crveno slovo, izuzetno strogo praznuje. U nekim mestima je seoska slava, a takođe i krsna slava pojedinih porodica. Obavezno je slave svi koji su ikada imali štete od vatre. Zato Ognjena Marija spade u tzv. "ognjevite svece" i uživa veliko poštovanje u narodu, naročito među poljoprivrednicima koji najduže održavaju stare tradicije.

Šta se na selu valja, ne valja, a u čemu ima nešto?

Svako mesto ima poneku priču o ljudima koji su radili na današnji dan pa su "ograjsali" (doživeli veliku nesreću). Ali, i pored svih ovih zabrana, hrana može da se priprema na uobičajen način, tako da se dan provodi u odmoru i uz obilnu, ali laku letnju trpezu. Kupanje u rekama i ostalim "velikim vodama" nije poželjno, jer, po verovanju, upravo na Ognjenu Mariju bar jedna osoba se udavi. Grmljavina i oluja na današnji dan nisu dobri znaci, tumačili su nekadašnji poljoprivrednici.

Munje i gromovi

Jedino su devojke imale priliku da upravo danas poklone momcima ogledalce, pa će, opet po verovanju, "momak samo u nju da gleda". 

Etnolozi su u ovom pogledu jasni: u pitanju je praznik drevnog prehrišćanskog božanstva munje i vatre koje je izazivalo toliki strah da niko nije smeo ni ime da mu spomene. Pošto nije spominjano, to ime je i zaboravljeno, a narod je prihvatio crkvena imena, Marija i Marina, koja se daju ženskoj deci, osobito onoj koja se rode na današnji dan.

Spomen na prehrišćansko božanstvo vatre ostao je u najstarijim, obrednim narodnim pesmama koje počinju sa

"Munja groma nadigrala

dvema, trima jabukama

i četir’ma narandžama"

Požar koji se ne sme gasiti

Narod, vidi se iz ovih stihova, nije znao da su munja i grom samo dve manisfestacije iste pojave, nego ih je smatrao odvojenim, bojeći se, s razlogom, obe. U doba bez gromobrana, pre pojave vatrogasnih društava u svakom selu, a naročito u doba suše, često je udar groma, posle bleska munje, izazivao požar, pa i pogibiju. Negde je izginulo celo stado sa čobanima; negde nekome izgorela kuća, ambar ili letina. Vizantijski pisci beleže da ovako nastao požar Sloveni nisu smeli da gase, toliko su se bojali ovog izraza nezadovoljstva nebeske sile.

Božanstvo starog sveta bilo je (kao žensko) izuzetno uvredljivo i osvetoljubivo, nikako nije valjalo zameriti mu se, a narod je pamtio i strogo pazio na običaje koji se nisu mnogo promenili ni posle dolaska hrišćanstva ni posle uvođenja gromobrana nego se obavljaju na potpuno isti način kao pre mnogo godina. 

Od danas pa do svetog Ilije, 2. avgusta, dani se zovu "kresovi" ili "ilinski kresovi" i sadrže čitav splet zabrana. Među njima je onaj da žene ne smeju ništa da peru, šiju, krpe ili tkaju, naročito mušku odeću, jer bi se sve "iskresalo" - iskrzalo.