Simbolizovala je ništa manje nego večni život, pobedu života nad smrću i svetlosti nad mrakom dugih zimskih noći. Smatra se da donosi zdravlje i sreću. A kada su krenuli pokloni da se stavljaju ispod jelove krošnje?
Kome je i kad palo na pamet da unese jelku u kuću tokom sezone zimskih praznika, pa još i da je ukrasi, najpre crvenom vunom, a kasnije najmaštovitijim ukrasima koje su ljudi stvorili - istorija ne beleži.
Poznato je samo da je običaj nastao u selima, tamo gde i inače nastaje tradicija, u doba kad su se šume prostirale na ogromnim površinama i počinjale odmah iza njiva. Poljoprivrednici su oduvek poštovali šumu, a, posmatrajući prirodu, primetili su veoma odavno da neko drveće u jesen gubi lišće dok drugo zadržava zelenilo i preko zime.
Birate prirodnu jelku za praznike? Evo cena, ali i saveta kako da što duže traje
Zimzeleno drveće nazivano je "čovekovim prijateljem" još u drevnom Japanu i Skandinaviji. Postoje mišljenja da je kićenje jelke nastalo u doba pojave hrišćanstva u Evropi, dok drugi naučnici smeštaju običaj u vremena mnogo davnija od nastanka bilo koje danas poznate religije. U skladu sa tradicijom, poslovne prostore i domaćinstva i ove godine ukrasiće okićena jelka. Novo vreme donelo je plastične jele i borove, ali, još ima tradicionalista kojima praznik nije "ono pravo" ako u kuću nije uneto pravo drvo.
Jela (Abies) je rod zimzelenog drveća iz porodice borova (Pinaceae). Obuhvata 51 vrstu zastupljenu po planinama severne hemisfere. Rod jela deli se u deset sekcija, od kojih su dve prisutne u Evropi, Abies i Piceaster. Jela je visoko zimzeleno drvo, piramidalnog oblika, što znači da su donje grane duže od gornjih. Potpuno zrelo stablo može da dostigne visinu od 80 metara, ali to se događa uglavnom samo u krajevima daleko od ljudi. Živi u suptropskoj, umerenoj i hladnoj zoni severne hemisfere, s najvećim diverzitetom (brojem vrsta) u oblasti Himalaja, zapadnom delu severne Amerike i jugoistočnoj Evropi.
Sedam vrsta jela, prema fosilnim nalazima, potiče iz doba krede (pre 146 miliona godina), a najstariji polen jedne od tih vrsta nađen je u Sibiru. U međuvremenu, ovo drvo simbolizovalo je ništa manje nego večni život, pobedu života nad smrću i svetlosti nad mrakom dugih zimskih noći. Smatra se da donosi zdravlje i sreću. Boravak u jelovoj šumi povoljno deluje na ceo organizam i dobro raspoloženje.
Eterično ulje iz iglica i mladih izdanaka koristi se za inhalaciju kod respiratornih problema, bronhitisa i prehlade. Kad se ovo ulje utrljava, povećava prokrvljenost i ublažava bolove kod reumatizma i išijasa. Poljoprivrednici su smatrali da je celo drvo jele lekovito i da šetnja po jelovoj šumi, naročito ujutro, rešava mnoge zdravstvene probleme.
Rimljani su verovali da u jeli žive dobri duhovi šume i prirode, pa su im nosili poklone koje su ostavljali ispod drveta, baš kao što se danas pokloni za decu ostavljaju ispod okićene jelke.
Mnogo kasnije počeli su da seku mlada stabla i unose ih u svoje kuće, kao podsetnik da će zima proći i da će se proleće vratiti. Isto verovanje je opšte, univerzalno za sve narode koji su ikad došli u kontakt sa ovim drvetom. Masovna seča u sezoni zimskih praznika dovela je do apela ekologa da se barem kupuju jele sa busenom koje posle mogu da se posade u bašti. Jedino je važno da se jelka posle praznika što pre iznese iz prostora u kome ima grejanja, jer joj suv vazduh škodi, i da se posadi u zemlju čim vremenski uslovi dozvole.
Ima korenov sistem iste širine kao nadzemni deo, a ako se primi, brzo raste, zbog čega se sadi na dovoljnoj udaljenosti od kuće i godinama predstavlja pravi ukras bašte.
Tagovi
Autorka
