Dokumentarni film "The Grab" (2022), prati istraživačke novinare dok otkrivaju skrivene globalne napore država, finansijskih investitora i privatnih vojnih grupa da preuzmu kontrolu nad hranom, poljoprivrednim zemljištem i vodom.
Jedno od najpotresnijih sećanja iz mog detinjstva bilo je kada su nam pročitali pismo indijanskog poglavice Sijetla američkom predsjedniku Franklinu Pirsu. U njemu poglavica naglašava svetost zemlje, povezanost ljudi s prirodom, odgovornost prema budućim generacijama i upozorava da se zemlja ne sme prodavati niti uništavati, jer čovek samo "posuđuje zemlju od svoje dece".
Ceo razred male dece koji plače. Pamti se i nakon četiri decenije. S obzirom na to da danas živimo u vremenu preispitivanja istorije, postoje brojne tvrdnje da je pismo izmišljotina. Ali da ne ulazim previše u te teorije, bez obzira kome odlučite da verujete, toplo preporučujem da ga pročitate. Možda će vas naterati da odvojite smeće ove nedelje.
Druga legenda iz tog davnog vremena kaže da bi ovaj naš kraj, mogao da prehrani Evropu. Ili bar polovinu nje. Samo kada bi se navodnjavalo.
Možda sam neki deo dodao ili izostavio, ali ponavljam, prošlo je četiri decenije, a "Sećanja su poput stare odeće: možda izgledaju poznato, ali materijal se promenio", rekla je Margaret Atvud.
Danas je Ukrajina žitnica Evrope. Pa eto, ni oni ne mogu da nas prehrane.
Ali ima nas tri milijarde više nego osamdesetih, reći će mnogi. Ima, ali u Evropi nas je samo 35 miliona više.
Nedavno smo objavili vest da je vlasnik fudbalskog kluba Arsenal postao najveći zemljoposednik u Sjedinjenim Državama. Dan kasnije pročitao sam još jednu sličnu vest. I onda sam pronašao informacije o tome koliko koji milijarder poseduje zemlje. Iako sam nesklon teorijama zavere, ne mogu se oteti utisku… bolje neću.
Dokumentarni film The Grab (2022) režirala je Gabriela Kaupertvajt, poznata po naslovima poput "Blackfish", koji su se bavili ozbiljnim društvenim i ekološkim temama.
Film prati istraživačke novinare iz The Center for Investigative Reporting, na čelu sa Nejtom Halversonom, dok otkrivaju skrivene globalne napore država, finansijskih investitora i privatnih vojnih grupa da preuzmu kontrolu nad osnovnim resursima poput hrane, poljoprivrednog zemljišta i vode. Akciju koja se odvija iza scene politike i ekonomije i utiče na zajednice koje gube sopstvene resurse.
Film povezuje slučajeve iz različitih delova sveta, uključujući kupovine zemlje i kontrolu prehrambene proizvodnje u SAD-u, Evropi, Africi i drugde, te istražuje političke i ekonomske motive iza tih poteza.
Novinar Nejt Halverson je 2014. godine otkrio da je kineska kompanija, po nalogu svoje vlade, preuzela "Smithfield Foods" i time stekla kontrolu nad četvrtinom američkih zaliha svinjetine, otkrivajući širu priču o globalnoj borbi za sigurnost hrane.
Odavde nas istraga vodi širom sveta. U Rusiji se američki kauboji zapošljavaju kako bi poboljšali stočni fond zemlje. U Africi privatne vojne kompanije teraju ljude da napuste zemlju na kojoj su živeli generacijama. A u Arizoni fondovi iz Saudijske Arabije kupuju ogromne delove poljoprivrednog zemljišta i crpe podzemne vode sa njega toliko intenzivno da lokalno stanovništvo otkriva da im se sopstveni bunari presušuju.
Tematski, The Grab se bavi geopolitikom hrane i vode, prikazujući kako ti resursi postaju strateški važni, slično kao što je nafta, što naravno vodi do sukoba, siromaštva i ekonomskih nejednakosti.
Film je rezultat šestogodišnjeg istraživanja. Njegov naslov, koji bi se mogao prevesti kao Otimačina, odnosi se na otimanje zemlje od strane vlada i drugih subjekata širom sveta. Naravno, priča je uznemirujuća jer povezuje tačke između ofšor fiktivnih kompanija, vladinih operacija i svih vrsta tajnih veza. Ako ste voljni da pokvarite sebi dan, ceo film je dostupan na internetu.
A sada, da vas pitam na kraju. Da li ste već prodali svoju dedovinu, ili ćete, kao što peva Stanko Šarić, "Sve Prodat’ Sutra"?
Tagovi
Autor
