Praznik kao u stara vremena: Otkud crveno jaje i običaj tucanja?

Vaskrs je ne samo najveći praznik u hrišćanstvu, nego, po svemu sudeći i najstariji. Veselin Čajkanović (1881. - 1946.), akademik, etnolog, filolog, univerzitetski profesor i prevodilac sa više jezika, svedoči u svojim delima da je većina običaja povodom Uskrsa preuzeta iz prehrišćanskih vremena i da je u pitanju bio prvenstveno praznik proleća.

U većini tih starih vera božanstvo umire (ili biva ubijeno) i ustaje iz groba posle nekoliko dana, što je poljoprivrednicima bilo potpuno blisko, jer su videli na primeru semena posejanog u zemlju, koje posle nekoliko dana nikne i tako pokaže da je život neuništiv.

Kuvana jaja, hleb i luk

U poljoprivrednim domaćinstvima zadržala se u najvećoj meri većina starih običaja, pre svega farbanje što veće količine kokošijih jaja u žive boje, naročito u crvenu. Za ovaj obavezan postupak istoričari hrišćanstva daju više objašnjenja. Manje je poznato ono o četiri rimska vojnika koji su čuvali grob raspetog Hrista. Bila je noć između subote i nedelje, a oni su popili dosta vina i mezetili kuvana jaja, hleb i luk. Onaj vojnik, koji je leđima bio okrenut grobu, svaki čas se osvrtao preko ramena, zbog čega su mu se njegovi drugovi mnogo smejali: "Zar se ti bojiš da bi ovaj čovek mogao da ustane iz mrtvih? To ne može biti, pre će ova kuvana jaja od belih postati crvena."

U tom trenutku, pred zoru, jaja odjednom dobiše crvenu ljusku, a njih četvorica, kad su pregledali grob i videli da je prazan, pobegoše s tog mesta i iz rimske vojske u najvećem strahu. Po drugoj verziji, zasluga pripada Mariji Magdaleni. Ona je rimskom caru odnela crveno obojeno jaje i objasnila mu čudo vaskrsenja poredeći život sa piletom koje razbija ljusku jajeta. Inače, ljuske obojenih jaja nalažena su u grobovima starim od 4.000 do 6.000 godina, širom Evrope i velikog dela Azije. Vuk Karadžić (1787. - 1864.) svedoči da je običaj u potpunosti poštovan u doba njegovih istraživanja.

"O, Vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima to jest udaraju vrhovima jaje o jaje, pa kome se razbije, ono uzme onaj koji je razbio. To čine kod namastira (manastira) i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje jedan drugome, jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance, pa naliju voska da je tvrđe", beleži Karadžić.

Tucanijade

U ovom običaju je očigledno koren svih "tucanijada" koje se danas održavaju u Srbiji, čak je i varanje sa voskom ostalo isto. Jedino što je u Vukovo doba razbijanje jaja praktikovano posle službe u crkvi i nije trajalo dugo, dok se danas "tucanijade" pretvaraju u pravi društveni događaj za celo selo, sa takmičenjem, nagradama, celodnevnim programom i koncertom uveče, vašarom i višenedeljnim pripremama u kojima takmičari traže jaja sa najtvrđom ljuskom obilazeći sve salaše i prošlogodišnje pobednike.

U poljoprivrednim domaćinstvima današnji praznik se proslavlja po ugledu na stara vremena: priprema se bogat ručak na kome su obavezna i jela od mladog zeleniša (zelena salata, spanać, rotkvice), meso, slatkiši, ofarbana jaja i naravno velika količina alkohola. Kuća i sto ukrašavaju se zelenilom i cvećem, negde vrbom ili jasikom, travom, jorgovanom, đurđevkom i lalama, naročito crvenim. Sad postoji čitava industrija uskršnjih ukrasa koji se kupuju u prodavnicama, ali, tradicionalno nastrojene domaćice uvek više vole da same naprave dekoraciju.

Obojena jaja ukućani će u veselju, posle mesa, a pre kolača, porazbijati među sobom, a ko razbije više jaja, pobeđuje u ovom malom takmičenju. Kako po pravilu drže živinu, poljoprivrednici obično imaju i najviše jaja za bojenje i ukrašavanje, prirodnim bojama iz biljaka, kupovnim iz marketa, prehrambenim bojama za jači efekat ili nekim neočekivanim sredstvom. Najvažnije je da su sve ove boje neškodljive za ljudsko zdravlje, pa, ako baš i probiju ljusku i budu pojedene, neće biti nikakvih posledica.

Osim onih očekivanih, jer, kad se posle posta, ko je postio, pojede veća količina mesa i tvrdo kuvanih jaja, događa se da stomak zaboli.