Priziva kišu i simbolizuje plodnost, ali nije omiljena kod poljoprivrednika?

Žabe ili bezrepci (lat. Anura) pripadaju vodozemcima, od kojih se razlikuju, kako im i ime kaže, po tome što nemaju rep. Telo im je okruglasto, glava istaknuta, a četiri nožice imaju po četiri ili pet prstiju na stopalima. Zadnje noge su znatno duže od prednjih, tako da žaba može da izvede skok kao iz katapulta.

Hrani se mušicama, komarcima i drugim insektima, a jaja polaže u vodi, gde mali punoglavci provode vreme svog razvoja i promena. Registrovano je oko 3.800 vrsta žaba. Neke su tako otrovne da njihov otrov ubija čoveka ili manjeg grabljivca ako ih pojede. Plemena starosedelaca Južne Amerike koriste ovaj moćan neurotoksin za lov.

Zapažena uloga u folkloru i mitovima

U folkloru svih evropskih naroda, žaba igra zapaženu ulogu i ima veliku moć. Govori sa ostalim junacima priče, ljudima i životinjama, zna odgovore na sva pitanja i starija je od svih bića na svetu. Može da poraste velika kao goveče. Predviđa kišu, a nekad je i izaziva.

Mladi kraljević u slovenskim bajkama mora da se oženi žabom koja je našla njegovu strelu, pa ga ceo dvor ismejava. Međutim, žabica obavlja sve teške zadatke koje postavlja stari kralj, čak se pojavljuje na svečanosti u svom pravom obliku prelepe princeze u zelenoj haljini. Tajanstveni Kralj Žaba živi u mračnom bunaru usred šume, čuvajući veliko blago, a kad princeza ispusti loptu u bunar, prati je do dvora da bi se pretvorio u princa.

Žabe su čuvari bašte i voćnjaka - evo 10 zanimljivosti o njima

U mitovima antičke Grčke, žaba i njena ćerka skakutanjem i kreketanjem nasmeju Demetru, majku žita, i tako spasu svet od gladi. U staroj srpskoj verziji ove bajke žaba, pred kraljem ili božanstvom, kaže svojoj kćeri "požuri, lepotice moja", što izazove smeh i veselje i tako spase ljude od stroge kazne.

Držati usta zatvorena

Žaba nije omiljena kod ovdašnjih poljoprivrednika, koji su je nekad smatrali srodnom sa zmijama, pa čak verovali da je otrovnija od zmije. Deci je od najranijeg uzrasta zabranjeno da je hvataju, muče ili ubiju, jer će se dogoditi velika nesreća.

Ko je vidi negde u prirodi, izvan poljoprivrednog domaćinstva, treba da drži usta zatvorena, jer se može ozbiljno razboleti ako mu žaba zube izbroji. Stari Sloveni smatrali su da ove životinjice upravljaju kišom – što znači da su povezane sa Dabogom, božanstvom kiše – i u slučaju duge suše ubijali su žabe i bacali ih u bunare.

Na svetskom nivou, mali vodozemac je izuzetno poštovano biće. U Kini i većem delu Azije smatra se simbolom plodnosti, novca i svakog blagostanja. Severnoamerički starosedeoci znali su za Baku Žabu i izuzetno je cenili kao moćnog zaštitnika ljudi. Južnoamerička plemena veruju u moć žaba da svojom "pesmom" (kreketanjem) dozovu veliku kišu koja obara brane na rekama. S obzirom da mnogi ljudi veruju u ovu povezanost žabe sa kišom, sve ukazuje da je u pitanju vrlo star kult ove životinje.

"Teško žabu u vodu naterati"

"Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu", govore seljaci kad se neko pravi bolji i važniji nego što jeste. "Teško je žabu u vodu naterati kad sama u nju skače", poznata je izreka. "Pun para kao žaba dlaka", kaže se podrugljivo, s obzirom da ona nema dlake. "Žaba kreketuša" ili "žaba sa velikim ustima" je uobičajen opis za pričljivu osobu.

U gatanju, na primer gledanju u kafu, ova životinja znači trudnoću, a zanimljivo je da su nekad i zdravstveni radnici koristili žabe u testu za utvrđivanje trudnoće. "Žabica parica" donosi sreću i neočekivane prihode. U snu, pojava žabe znači da se treba čuvati od zlobnih ljudi i njihovih ogovaranja.

"Pih, žabo mala", kaže se bebi, "da se ne bi urekla". Gde god da pogledaju istraživači, žabe samo iskaču iz verovanja i izreka.