Raste na kamenu i u močvari, a da li čuva vernost u braku?

Perunika (Iris germanica) spada u porodicu Iridaceae, srodna je gladiolama (Gladiolus) i šafranima (Crokus). Trajnica je sa gomoljima i rizomom, karakterističnim perastim listovima (što znači u obliku pera) i krupnim cvetom. Cvetna stabljika može da naraste od 30 centimetara do 1,5 metar u visinu. Cveta od maja do jula.

Poznato je mnogo vrsta ove biljke: Iris adriatica (jadranska perunika), Iris croatica (hrvatska perunika), Iris ilirica (ilirska), Iris sibirica (sibirska), Iris pseudacorus (barska perunika) i druge. Neke od 300 poznatih vrsta su samonikle, druge nastale odgajanjem. Traži rastresito i plodno zemljište, a može da uspeva i na peskovitom tlu. Neke vrste opstaju na kamenu, druge odlično podnose močvaru.

U svim bojama

Cvet je obično tamnoplav do ljubičaste boje, ali postoje perunike u svim bojama, od bele do bordo i ružičaste. Poreklo ove biljke je Evropa, zapadna Azija i severozapadna Afrika. Najpoznatija, Iris germanica, ukazuje na germanske zemlje. U južnu Ameriku i na Novi Zeland stigla je ljudskom akcijom i odlično se primila. Na područjima Severne Amerike rasla je jedna daleka rođaka perunike, koju su starosedeoci zvali "plavi kamas" i koristili je za lečenje.

Perunika se pojavljuje na egipatskim zidnim slikama, a bila je poznata antičkim Grcima i Rimljanima, Arapima i Kinezima. Samo ime Iris ukazuje na Iridu, glasnicu grčkih bogova, koja se pojavljivala u obliku duge. Gde god bi duga dodirnula zemlju, prema verovanju, nicalo je ovo cveće, uvek u drugoj boji. Na isti način nastalo je slovensko ime, jer je perunika jedna od biljaka posvećenih Perunu Gromovniku, i, navodno, raste upravo tamo gde grom udari.

Simbol hrabrosti i nacionalni cvet

Etnolozi povezuju peruniku sa prehrišćanskim kultovima mrtvih, jer, verovali su nekadašnji ljudi, samo ovaj cvet raste i na zemlji i u raju. U Japanu je simbol hrabrosti, u doba Karla Velikog postala je kraljevski francuski simbol, a u Hrvatskoj je 2000. godine proglašena za nacionalni cvet.

Verovanja poljoprivrednika u vezi s perunikom brojna su i zanimljiva. U regionu se naziva "bogiša", pa je jasno da su preci smatrali ovaj cvet darom bogova. Verovali su da štiti kuću od groma, požara i svake nesreće. Kad su sadili i rasađivali peruniku, nekadašnji poljoprivrednici izgovarali su blagoslove, očekujući da im ovaj cvet donese svaku blagodet u kući, štali i ostaloj imovini. Sadili su je i na obodu njive, s istim razlogom.

Razmnožavanje irisa u jesen - za više cvetova u proleće

Od najranijih zapisa, narod se zaklinjao u lekovitost perunike, zapravo njenog gomolja, koji je služio za lečenje bolesti disajnih organa i digestivnog trakta, ranjenike podizao na noge, a osušen i samleven služio za izbeljivanje zuba. I danas se ulja rizoma koriste u proizvodnji parfema i pasti za zube. Narod je koristio seme barske perunike za bojenje u tamnosmeđu boju, ali i kao zamenu za kafu, što ipak nije preporučljivo.

"Perunika vito pero / vito pero Perunovo", pominje se u najstarijim zabeleženim pesmama. "Uz put ruža, niz put perunika / ukraj puta stajala devojka" – počinje jedna od lirskih pesama u zbirkama Vuka Karadžića. Prema starom verovanju, ova biljka može da sačuva vernost u braku. Žena koja sumnja da je muž vara (ili da se interesuje za druge žene) treba samo da ubere samoniklu peruniku, negde u šumi, i da je unese u kuću. Još bolje je ako gaji peruniku - zato je ova biljka skoro pa obavezna u baštama i na okućnicama.