Kad su sadili i rasađivali peruniku, nekadašnji poljoprivrednici izgovarali su blagoslove, očekujući da im ovaj cvet donese svaku blagodet u kući, štali i ostaloj imovini. Sadili su je i na obodu njive, s istim razlogom.
Perunika (Iris germanica) spada u porodicu Iridaceae, srodna je gladiolama (Gladiolus) i šafranima (Crokus). Trajnica je sa gomoljima i rizomom, karakterističnim perastim listovima (što znači u obliku pera) i krupnim cvetom. Cvetna stabljika može da naraste od 30 centimetara do 1,5 metar u visinu. Cveta od maja do jula.
Poznato je mnogo vrsta ove biljke: Iris adriatica (jadranska perunika), Iris croatica (hrvatska perunika), Iris ilirica (ilirska), Iris sibirica (sibirska), Iris pseudacorus (barska perunika) i druge. Neke od 300 poznatih vrsta su samonikle, druge nastale odgajanjem. Traži rastresito i plodno zemljište, a može da uspeva i na peskovitom tlu. Neke vrste opstaju na kamenu, druge odlično podnose močvaru.
Cvet je obično tamnoplav do ljubičaste boje, ali postoje perunike u svim bojama, od bele do bordo i ružičaste. Poreklo ove biljke je Evropa, zapadna Azija i severozapadna Afrika. Najpoznatija, Iris germanica, ukazuje na germanske zemlje. U južnu Ameriku i na Novi Zeland stigla je ljudskom akcijom i odlično se primila. Na područjima Severne Amerike rasla je jedna daleka rođaka perunike, koju su starosedeoci zvali "plavi kamas" i koristili je za lečenje.
Perunika se pojavljuje na egipatskim zidnim slikama, a bila je poznata antičkim Grcima i Rimljanima, Arapima i Kinezima. Samo ime Iris ukazuje na Iridu, glasnicu grčkih bogova, koja se pojavljivala u obliku duge. Gde god bi duga dodirnula zemlju, prema verovanju, nicalo je ovo cveće, uvek u drugoj boji. Na isti način nastalo je slovensko ime, jer je perunika jedna od biljaka posvećenih Perunu Gromovniku, i, navodno, raste upravo tamo gde grom udari.
Etnolozi povezuju peruniku sa prehrišćanskim kultovima mrtvih, jer, verovali su nekadašnji ljudi, samo ovaj cvet raste i na zemlji i u raju. U Japanu je simbol hrabrosti, u doba Karla Velikog postala je kraljevski francuski simbol, a u Hrvatskoj je 2000. godine proglašena za nacionalni cvet.
Verovanja poljoprivrednika u vezi s perunikom brojna su i zanimljiva. U regionu se naziva "bogiša", pa je jasno da su preci smatrali ovaj cvet darom bogova. Verovali su da štiti kuću od groma, požara i svake nesreće. Kad su sadili i rasađivali peruniku, nekadašnji poljoprivrednici izgovarali su blagoslove, očekujući da im ovaj cvet donese svaku blagodet u kući, štali i ostaloj imovini. Sadili su je i na obodu njive, s istim razlogom.
Od najranijih zapisa, narod se zaklinjao u lekovitost perunike, zapravo njenog gomolja, koji je služio za lečenje bolesti disajnih organa i digestivnog trakta, ranjenike podizao na noge, a osušen i samleven služio za izbeljivanje zuba. I danas se ulja rizoma koriste u proizvodnji parfema i pasti za zube. Narod je koristio seme barske perunike za bojenje u tamnosmeđu boju, ali i kao zamenu za kafu, što ipak nije preporučljivo.
"Perunika vito pero / vito pero Perunovo", pominje se u najstarijim zabeleženim pesmama. "Uz put ruža, niz put perunika / ukraj puta stajala devojka" – počinje jedna od lirskih pesama u zbirkama Vuka Karadžića. Prema starom verovanju, ova biljka može da sačuva vernost u braku. Žena koja sumnja da je muž vara (ili da se interesuje za druge žene) treba samo da ubere samoniklu peruniku, negde u šumi, i da je unese u kuću. Još bolje je ako gaji peruniku - zato je ova biljka skoro pa obavezna u baštama i na okućnicama.
Tagovi
Autorka
Sramotno niska i neprihvatljiva cena pšenice uoči žetve. Ipak, ima mesta za optimizam
Za opstanak svake biljke i životinje - kako su stari seljaci poštovali vodu?
Terminske cene kukuruza u junu pale su na najniže nivoe u zadnjih šest meseci
Kad sveća gori "veselo": Svetlosna tradicija koja i dalje tinja
Zašto se kaže: "U jednoj ruci slama, a u drugoj vatra"?
Priziva kišu i simbolizuje plodnost, ali nije omiljena kod poljoprivrednika?
Terminske cene kukuruza u junu pale su na najniže nivoe u zadnjih šest meseci
Kad sveća gori "veselo": Svetlosna tradicija koja i dalje tinja
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
