Samački život na farmi: Između idile, očaja i čelične volje

Brojna istraživanja pokazuju da su poljoprivrednici u mnogim delovima sveta izloženi većem riziku od depresije, anksioznosti i suicidalnih misli u odnosu na opštu populaciju.

To je pre svega posledica finansijske nesigurnosti i nagomilanih dugova, klimatskih nepogoda i gubitka useva, dugotrajnog radnog opterećenja, izloženosti štetnim materijama, društvene izolacije i otežanog pristupa zdravstvenoj i mentalnoj zaštiti, pri čemu su posebno ranjive žene, mladi i starije osobe u ruralnim sredinama.

Na idiličnoj farmi u Vermontu

Verovatno ste barem jednom gledali neku od epizoda brojnih serijala Bena Fogla, britanskog voditelja, koji uglavnom obilazi ljude koji su odlučili da se udalje od civilizacije i žive pustinjački.

Dokumentarni film "Peter and the Farm" (2016) američkog reditelja Tonija Stouna neodoljivo podseća na jednu od epizoda Foglovih priča. Glavni junak je Peter Daning, poljoprivrednik koji živi i radi na svojoj Mile Hill Farm, imanju od oko 187 hektara u saveznoj državi Vermont u SAD-u. Stariji farmer koji je veći deo života proveo obrađujući zemlju, uzgajajući stoku i pokušavajući da održi samoodrživu poljoprivrednu proizvodnju.

U svakom dokumentarcu o hrani, kojih sam se poslednju godinu nagledao za nekoliko života, uvek postoji trenutak kada autor poseti ekološko domaćinstvo, snimi kokoške koje su bez ijedne brige na svetu, "nasmejane" blatnjave svinje koje slobodno lutaju farmom i razgovara sa farmerom.

Koji je gotovo uvek bradat, nosi staru odeću i vrlo često je sam. Njima se obično daju dve ili tri rečenice u kojima govore o tome kako se osećaju povezano sa svojom zemljom, životinjama i boljim načinom života, te kako je odluka koju su doneli rezultirala teškim, ali ispunjavajućim radom.

Dokumentarac zatim prelazi na prizore fabrika za uzgoj stoke, neverovatno zbijenih kokošinjaca i traktora vrednih milione dolara koji obrađuju beskrajna polja soje. A sve to treba da ostavi isti utisak na nas gledaoce. Poljoprivreda, preciznije ekološka poljoprivreda, korisna je ne samo onima koji konzumiraju hranu, već i onima koji je proizvode. Muka je to, ali ispunjava.

Ovo nije takav dokumentarac. Iako je zaplet isti. Bradati poljoprivrednik živi u skladu s prirodom. I živi sam na imanju toliko lepom da bi svako poželeo da živi tamo. Neko zauvek, a neko samo dve nedelje godišnjeg odmora. Bez aktivnog odmora. Samo šetaš, skupljaš jaja, pomaziš kravu ili ovcu, a one se same pomuzu i onda pasterizuju svoje mleko.

Banane - borba malog čoveka protiv moćnih prehrambenih korporacija

Film prati Peterovu svakodnevicu i njegov odnos prema poslu, životu i sopstvenoj prošlosti. Kamera beleži njegove rutinske poslove na farmi: hranjenje i premeštanje stoke, popravljanje ograda, rad na polju, vožnju traktorom, odlazak na lokalnu pijacu - ali film ne ostaje na površini tipičnih prizora seoskog života.

Daning je prikazan kao čovek koji se nosi sa složenim unutrašnjim borbama: narušenim odnosima sa bivšim suprugama i decom, dugogodišnjim problemima sa alkoholizmom, kao i trenucima očaja i sumnje u smisao sopstvenog rada i opstanka.

Poljoprivredna mudrost

Kao da je Peter jedva dočekao da ga neko želi saslušati, jer bez zadrške počinje neposredno da govori u kameru o svojoj životnoj istoriji i nasleđu koje ostavlja iza sebe, deleći sa gledaocima svoja saznanja, sećanja i promišljanja - koja nisu uvek lepa.

Njegovi odgovori često se prepliću sa autoironijom i sumornim humorom, dok tokom filma prenosi i svoju mudrost o poljoprivredi, ali i unutrašnje dileme o tome ima li smisla nastaviti borbu sa zemljom i vremenom dok telo i volja slabe.

S jedne strane imate idilične prizore prelepe prirode koja oduzima dah, a s druge jednog starijeg, tvrdoglavog čoveka čelične volje koji se ne libi da kaže sve što mu je na umu. Ponavljam - baš sve.

Meditacija o samoći, poljoprivredi, životu, upornosti i ljudskoj ranjivosti. "Nijedan čovek nije ostrvo", napisao je davno američki pisac Ernest Hemingvej, ali sudeći po dokumentarcu koji sam pogledao, neki izgleda jesu poluostrva.