"Šnicla" iz bašte radije za prodaju nego za jelo: Šta ne znamo o plavom patlidžanu?

Dok su pasulj, paradajz i krompir stigli u ove krajeve iz "Novog sveta", plavi patlidžan je uzgajen u Indiji odakle se zatim širio po svetu. Trgovci su ga doneli u Iran, arapske zemlje i na Mediteran. U Španiji se pominje prvi put u X veku; na Siciliji - u XII veku. U Italiji se "probio" u XVI veku, a zapadna Evropa upoznala je ovo povrće tek posle perioda renesanse. Na balkanskim prostorima jede se od šesnaestog veka, čak strani putopisci hvale ukusna jela koja je pripremaju od plavog patlidžana.

Kako izgleda, rasprostranjeni su i omiljeni bili mali ukiseljeni plodovi (kao što se kisele krastavci) i patlidžan punjen sitno naseckanim mesom i začinima pa tako kuvan, a začinjavan belim lukom i kiselim mlekom. I lišće se kuvalo, kao lišće repe. Ovo povrće na 35 načina bilo je omiljeno jelo na turskom dvoru, navodi dr Olga Zirojević u knjizi "Istočna sofra, zapadna sofra", uz podatak da je na jednoj gozbi, 1720. godine, povodom sunećenja četvorice carskih sinova, posluženo skoro 40.000 njegovih plodova. 

Zamena za meso, dobar u ajvaru

Botaničar Josif Pančić i autorka prvog kuvara u Srbiji Katarina Popović - Midžina (1877.) pominju da seljaštvo retko jede patlidžan, gaji ga uglavnom za prodaju građanima. Od ovog povrća pripremali su poljoprivrednici svega nekoliko jela: punjeni patlidžan, ajvar od pečenih paprika i patlidžana i pečeni začinjeni. Pošto uspešno zamenjuje meso (zbog čega je kod modernijih nutricionista dobio nadimak "šnicla iz bašte"), odgovara najstrožim propisima posne i vegetarijanske ishrane. Kad se pojavio, sadržavao je snažnu gorčinu i otrovni solanin koji je kasnije, brižljivim odgajanjem, uklonjen iz plodova.

Srpkinja u Italiji protiv korone bori se strpljivošću i punim zamrzivačima

Za svaki slučaj, žene narezan ipak prvo ostave da odstoji dobro posoljen, pa tek onda pripremaju od njega musaku, kalju, zakusku, ajvar, ili ga pohuju na isti način kao što se pohuju prave šnicle od buta. Za ishranu se koristi samo zreo skuvan ili ispečen patlidžan - za razliku od nekih vrsta povrća, sirov se ne jede. U narodnoj medicini smatra se da izaziva pojačano lučenje žuči, smanjuje masnoće u krvi, leči išijas, reumu, jetru, bubrege i koristan je za jačanje metabolizma. Savremena medicina je ovome još dodala podatke da ovo povrće sadrži kalcijum, gvožđe, flavonoide, fosfor, provitamin A i vitamine B1, B2 i C. 

Kad se pojavio Srbi seljaci bili su prilično nepoverljivi prema njemu, plašeći se da povrće neobičnog izgleda može da izazove bolest. Nepoverenje je ubrzo nestalo, verovatno onog trenutka kad je prvi plavi patlidžan završio u ajvaru. Međutim, boja njegovog zrelog ploda na ženskoj odeći često je ulazila u modu i žene i devojke su verovale da predstavlja moćnu zaštitu od svake zle sile - naročito ako je odevni predmet od somota ili kadife.