Prenošena je preko Sredozemnog mora brodovima, preko pustinje Sahare na leđima kamila, a preko ostalog kopna posebnim putevima soli. Vlasništvo nad rudnicima soli i solanama u primorju bilo je često povod za rat, jer od soli je i bukvalno zavisio opstanak civilizacije
Odakle običaj da se gostu prvo nude hleb i so u mnogim seoskim sredinama, a naročito prilikom raznih manifestacija i svečanog dočeka?
Ovaj postupak je u primeni od pamtiveka jer su poljoprivrednici nekada smatrali da se pomoću zalogaja hleba umočenog u so stvara savez sa gostom, te da između njega i domaćina ne može više biti neprijateljstva. Vuk Stefanović Karadžić beleži zakletvu među starim prijateljima: "tako mi soli i hleba koje smo zajedno pojeli". Mnoga neprijateljstva i osvete prestale su kad su obe zakrvljene strane podelile hleb i so.
So je mineral sastavljen prvenstveno od natrijum hlorida (NaCl), pripada velikoj grupi jedinjenja i neophodna je za održanje života. Prisutna je u ogromnim količinama u morskoj vodi, naročito na otvorenim okeanima gde je sadržaj soli 35 grama u litru vode. Slan ukus je najstariji i najpoznatiji ljudskoj vrsti.
So je najvažniji i najstariji začin, koji nikad nije bio samo začin, nego prava svetinja, koja učestvuje u verskim obredima. Najstariji dokazi o preradi soli datiraju od pre oko 8.000 godina, iz Rumunije. Proizvodnja soli u Kini počela je otprilike u isto vreme. O značaju ove namirnice znali su drevni Grci, Rimljani, Jevreji, Vizantinci, Hetiti, Egipćani i Indijci.
So je odavno postala predmet trgovine i prenošena je preko Sredozemnog mora brodovima, preko pustinje Sahare na leđima kamila, a preko ostalog kopna posebnim putevima soli. Vlasništvo nad rudnicima soli i solanama u primorju bilo je često povod za rat, jer od soli je i bukvalno zavisio opstanak civilizacije.
Veoma davno ljudi su primetili uticaj soli na zdravlje. I ako je u savremeno doba utvrđeno da višak soli u ishrani može da utiče na pojavu kardiovaskularnih bolesti, u davna vremena ljudi su bolovali i umirali ako nisu imali soli o čemu je ostala iscrpna hroničarska građa.
Za sada se smatra da je prvi grad u Evropi bila Solnickata - što znači solana - u Bugarskoj. Vrlo stara solana pronađena je kod Polana Slatinej u okrugu Njamc u Rumuniji. Prema raspoloživim podacima, deo plate rimskih vojnika isplaćivan je u soli, a oporezivanje ovog značajnog artikla datira iz perioda oko 2.000 godina pre nove ere. Žetva soli na jezeru Sječi u Kini takođe upućuje na solanu staru oko 6.000 godina.
O soli, povodu za ratove i osnovi za oporezivanje, postoje brojna verovanja. Pre svega poznata je njena zaštitnička funkcija. Malo soli u platnenoj kesici nosili su preci ušiveno u odeću ili ubačeno u džep, da im ne naškode razne mračne sile u koje je verovalo nekadašnje poljoprivredno stanovništvo.
Dvanaest tajanstvenih noći: Staro verovanje sačuvano još samo u selima
"Ne valja se" da se so kupuje ponedeljkom i subotom, a naročito ne valja da se prospe, jer to sluti na veliku nesreću ili svađu u kući. Zato su nekadašnji seljaci, kad se so prospe, uzimali malo i bacali desnom rukom preko levog ramena, da umilostive "zaplećne dedove", duhove predaka koji preko ramena gledaju na svaki čovekov postupak.
Kad so odvugne (ovlaži), biće velike kiše. So se ne pozajmljuje nikome na velike praznike, da ne bi sreća otišla iz kuće, a iz istog razloga se hrana ne soli u mraku. Malo soli od praznične večere kradom bi uzela devojka da stavi pod jastuk, pa će onda momak nju da sanja. Sudovi u kojima se so čuva bili su predmet najveće pažnje i držani uvek čisto, opet zbog blagostanja i sreće u domu.
Tagovi
Autorka
