Sramotno niska i neprihvatljiva cena pšenice uoči žetve. Ipak, ima mesta za optimizam

Na srpskoj agrarnoj sceni, mrtva trka u stepenu nezadovoljstva proizvođača pšenice sa jedne, odnosno proizvođača mleka sa druge strane. Aktuelnost ovih tema nekako diktira sadržaj ove analize, pa ćemo ih obe obraditi u jednom tekstu.

Ne mogu da odolim svojoj profesionalnoj "preokupaciji" u proteklih više od 20 godina, a da prvo ne analiziram tržište pšenice.

Pokušaću to vrlo direktno i sažeto. Cena ove, globalno strateške robe, formira se na velikoj svetskoj tržišnoj pozornici na bazi svih relevantnih tržišnih, a u poslednje vreme i netržišnih faktora. Ti faktori nam govore da se aktuelna cena na svetskim berzama kreće oko 200 dolara za tonu. Uzgred, to su terminske berze, ali vrlo indikativne i za dešavanja na SPOT berzama.

Istorijski rekord u svetu i geopolitički faktor

Očekuje se istorijski rekordan prinos u svetu od oko 809 miliona tona. Međutim, i tražnja (zbog demografskog faktora pre svega) će da poraste na nivo približno ukupnoj svetskoj proizvodnji, pa neće biti značajnijih pomeranja na tržišnoj vagi, niti će zalihe opteretiti tržište da bi cena na svetskim berzama značajnije pala.

Moramo na ovom mestu, a u kontekstu tržišnih perspektiva pšenice na globalnom nivou, pomenuti i geopolitički faktor. Kao što se dalo pretpostaviti, sukob Izraela i Hamasa nije ostao usamljeni incident na severu Afrike. Sada je u tom regionu opšti haos. Iran i Izrael su u ratu. Samo da ne zaboravimo, moćni Iran nije mala država poput Palestine. Huti i dalje granatiraju koga stignu u Adenskom zalivu… sve u svemu vrlo komplikovana situacija.

Zašto ovo spominjemo? Sever Afrike petinu svetskih viškova pšenice uvozi da bi namirio svoje potrebe. Ako potraje ovaj surovi rat sve zemlje uvoznice pšenice će biti u ozbiljnom problemu. Taj problem bi mogao da uzdrma i tržište hlebnog zrna i eto razloga za rast cene na svetskim berzama. Arapska nafta je već poskupela. Nije zgoreg akceptirati ovaj faktor u tržišni algoritam pšenice. Setimo se samo 2013. godine i krvavog "Arapskog proleća" kada su politička i ekonomska kriza "hranile" jedna drugu, a tržište pšenice eksplodiralo do istorijskih rekorda.

Da ne idemo tako daleko, u bliskoj prošlosti, tačnije u proleće 2022. godine početak sukoba Rusije i Ukrajine generisao je do sada najveći zabeležen skok cena pšenice na globalnom tržištu.

Lako se može izvesti zaključak da političke krize i pre svega vojni sukobi najneposrednije utiču pre svega na tržište pšenice. Koliko će i da li će ova bezbednosna kriza na Bliskom istoku podstaći rast cene vrlo brzo ćemo videti.

Kako država može da reaguje?

Ako smo svetsko tržište apsolvirali, da vidimo šta se dešava na domaćem tržištu. Procene su da bismo od ovogodišnje žetve mogli da smestimo u ambare i čitavih 3,5 miliona tona hlebnog zrna. Upravo reagujući na tu okolnost, otkupljivači neposredno pre žetve daju svoju ponudu po sramotno niskoj ceni koja se kreće od 17,00 din/kg, pa do 19,00 din/kg. Apsolutno neprihvatljivo.

Glamočić: "Intervencioni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni"

Legalna je politika kupca da licitira cenu koja njemu odgovara, ali ako država ne reaguje na bilo koji način, bojim se da sledeće godine nećemo imati dovoljno pšenice ni za naše potrebe. Kako da reaguje država? Svakako ne tako što će "izgrditi" surove otkupljivače, već tako što će što pre svega izaći na tržište i otkupiti određenu (po mogućstvu što veću) količinu pšenice za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve, po ceni koja će biti viša bar za 15 do 20 odsto od trenutne tržišne cene za novi rod.

To je u ovom trenutku najviše što od države možemo očekivati što se pšenice tiče. Kada prođe žetva i ucene otkupljivača, cena će, to nam iskustvo govori, početi da raste. Kada i koliko, opet treba malo proučiti strana, a svakako i domaća tržišta, pa doneti odgovarajuću tržišnu strategiju.

Samo "probni balon"

Vremena se menjaju, pa ni pšenica nije samo međukultura koja se seje uglavnom zbog plodoreda. Nije ona više samo "čistač" parcele. Naprotiv, poslednjih godina srpski paori pristupaju ozbiljno uzgoju ove kulture. Prosečan prinos ove žitarice poslednjih godina se kreće na nivou od oko pet, pa i više od pet tona po hektaru, čime smo se praktično sasvim približili prosečnom prinosu u zemljama EU.

Kombajni uskoro na njivama - očekujemo li rekordne prinose?

Ove godine možda i premašimo prosek EU. Eto povoda, ako ništa drugo, a ono za veći respekt države prema proizvođačima pšenice. Ah da, umalo da zaboravim ono što svaki put napomenem kada govorimo o odnosima otkupljivača i poljoprivrednika. To je poreska nadoknada.

Ako vi niste u sistemu PDV, a otkupljivač koji otkupljuje vaše proizvode jeste, isti je u obavezi da vam obračuna osam odsto poreske nadoknade.

Za kraj ove priče o pšenici jedna (opet iskustvena) poruka: poštovani poljoprivrednici, ponuđene uvredljive cene od 17 do 19 po kilogramu dinara su samo "probni balon". Ne uznemiravajte se previše. Budite sigurni da će cene nove pšenice startovati sa višom cenom.

A sada malo o mleku i aflatoksinu

Problem srpskog mlekarstva suviše dugo traje da bi priča o problemima ovog segmenta našeg agrara stala u jednu analizu kao što je ova. Ipak da dotaknemo jedan problem koji traje već više od deceniju. Posustalo stočarstvo dovedeno je do tačke ispod koje više ne sme da se spušta. Došli smo do granice da ne možemo da zadovoljimo sopstvene potrebe za mlekom.

Broj goveda je pao na nivo od tek nešto malo više od 725.000 grla, broj mlečnih krava je pao na nivo od 350.000 grla, a proizvodnja mleka iznosi tek 1,4 milijarde litara. Nedovoljno. Međutim, nije problem samo u ovim poražavajućim brojkama. Kvalitet i zdravstvena bezbednost. To su ključne reči na kojima bi trebalo da počiva naša prehrambena politika.

Šta danas imamo ?

Imamo dugogodišnju neuspešnu borbu protiv svinjske kuge u oblasti svinjogojstva i takođe neuspešnu borbu u sektoru govedarstva za vraćanje nivoa aflatoksina u mleku na nivo standarda EU.

Nećemo o svinjskoj kugi. Ona se toliko "odomaćila" u stajama srpskih tovljača svinja da više ni ne primećujemo da naše svinje i klanični proizvodi od tovljenika ne mogu ni da koraknu preko teritorije EU, a kamoli da ih izvozimo u te zemlje.

Prošlo je već 12 godina kako smo sa manje ili više uspeha "lomili" jezik kako bismo izgovorili reč aflatoksin. Obično nam se "nameštala" reč alfatoksin, ali ne, u pitanju je aflatoksin. Konačno, šta je taj aflatoksin koji je u velikoj meri iskompromitovao srpsko mlekarstvo na inotržištu i potpuno promenio strukturu bilansa tako važnog proizvoda kao što je mleko?

Edukujući se na temu, nekako mi je najprijemčivija definicija bila ta, da su aflatoksini odbrambene supstance koje proizvodi gljivica aspergilus. Na prvi pogled, ova definicija aflatoksinu daje nekako plemenitu i miroljubivu notu. Međutim, već sledeća rečenica u objašnjenju ovog toksina govori da je to vrlo invazivna i kancerogena supstanca. Svakako uznemirujuće, ali postavlja se ključno pitanje: U kojoj koncentraciji je aflatoksin štetan po zdravlje ljudi?

Prava zavrzlama

Standard Evropske unije glasi da je recimo aflatoksin u mleku bezbedan do nivoa 0,05 mikrograma u jednom litru. Sve do 2013. godine Srbija je imala usaglašen standard sa EU. Upravo 2013. godine dešavaju se ekstremno topli i vlažni klimatski uslovi idealni za razvoj gljivice aspergilus, odnosno svojevrsnog proizvoda ove gljivice, a to je mikotoksin poznat pod imenom aflatoksin.

Neadekvatno skladišten kukuruz munjevito se zarazio aflatoksinom. Kukuruz kao najzastupljenija komponenta u ishrani krava zarazio je mleko i na taj način napravio ogroman problem našim proizvođačima mleka koji bukvalno nisu mogli da ispoštuju standard o gornjoj granici prisustva aflatoksina od 0,05 mikrograma u litru mleka.

Glamočić se sastao sa predstavnicima mlekara: Ozbiljni problemi sa viškovima i kvalitetom mleka

Akcija spašavanja srpskog mlekarstva je rezultirala odlukom države da podigne nivo prisustva aflatoksina na 0,5 mikrograma, dakle 10 puta više od prethodnog standarda. Istini za volju, ad hoc pomoć mlekarima je imala svoje opravdanje. Opet, istini za volju, nivo od 0,5 jeste deset puta veći od prethodnog, ali je recimo to standard jedne Rusije, SAD, Kanade… tako da je "na mišiće" zadovoljen i kriterijum zdravstvene bezbednosti.

Zemlje u okruženju koje nisu članice EU kao što su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija su na standardu EU od 0,05. Prirodno izvozno tržište Srbije naravno ne prihvata srpsko mleko i proizvode od mleka. Najveća opomena nam je svakako bio vraćen jogurt iz Severne Makedonije zbog prevelikog prisustva aflatoksina.

Vraćanje nivoa aflatoksina na 0,05 mikrograma?

Zbog svega toga cela potrošačka javnost očekuje da se nivo aflatoksina vrati na 0,05 mikrograma. Država to postepeno rešava tako što postepeno spušta nivo prisustva ovog toksina sa 0,5 na 0,25 mikrograma.

Najava od pre dve godine da će od decembra 2024. godine konačno standard biti vraćen na EU standard od 0,05 nije se realizovao. Termin je prolongiran za 1.12.2025. Za početak razmislimo dobro kako ćemo pripremiti skladišta za prijem kukuruza i kako ćemo ga skladištiti.

Raspisan poziv za izgradnju i opremanje objekata - bez dobre štale, nema dobrog mleka

Logika "samo da ga smestim nekako" posle žetve neodgovorna je ne samo za vlasnika kukuruza i skladištara, već i za proizvođače mleka i konačno potrošače. Ako uspemo da se izborimo u borbi protiv ove gljivice i njenog otrovnog proizvoda, pripisaćemo novom ministru još jedno pozitivno brojanje.

U međuvremenu, nadajmo se da će iz nadležnog ministarstva stići dobre vesti u vezi sa otkupom pšenice novog roda za Robne rezerve kao i u vezi sa ispunjenjem preuzetih obaveza od prethodnog ministra i
predsednika vlade.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Shutterstock/Stepanych/Dinka Bogunović}