To će biti kad gavran pobeli

Za poljoprivrednike davnih vremena, gavran (Corvus corax) predstavljao je nešto kao nasledno plemstvo među različitim vrstama ptica. One cvrkuću, on grakće. One imaju perje sa svim mogućim šarama, on uvek u crnom bez ijedne svetle tačke od kljuna do repa.

Ali, nije zbog toga budio divljenje, već isključivo strah, jer je od prvog pomena o ovoj ptici ona označena kao zao glasnik. U narodnim pesmama svih evropskih naroda, još od vremena Ilijade, vrani gavranovi donose crne vesti sa mesta bitaka, koje su nekad vođene na otvorenom polju i ostavljale lešinarima pravu gozbu. I jedan ne predskazuje ništa dobro, a kamoli kad se pojave u jatima.

U pitanju je krupna ptica iz roda vrana, teška oko kilogram i po, duga do 64 centimetra. Veoma je prilagodljiva i otporna, jer može da jede praktično svaku hranu koju nađe. Obično se hrani malim životinjama i pticama, ali jede i voće i zrnevlje. Živi uglavnom na severnoj hemisferi i nastanjuje Evropu, Aziju, severnu Ameriku, ali i Afriku i Australiju.

Nek' je daleko od kuće i njive

Osim osobine da budi strah, te da svojom pojavom ne nagoveštava ništa dobro, on je i ptica mudrosti, predskazanja i čarobnih sposobnosti. Severnoamerički starosedeoci veruju da je upravo gavran doneo sunce na svet i da će onaj ko stane na njegovo mesto u krugu dobiti moć da predskazuje sudbinu.

Ptice su neprijatelji poljoprivrednih štetočina, a sve ih je manje

Kod severnoevropskih naroda, dva gavrana, Hugin i Munin, prate Odina, vrhovnog boga, po njegovoj naredbi lete po svetu i donose vesti. Ova ptica je pratilac moćnih čarobnjaka i čarobnica. Pojavljuje se na grbovima gradova i simbol je plemićkih kuća. Mađarski kralj Matija Korvin zvani Matija Pravedni imao je u svom grbu gavrana. Odabir ove ptice za amblem i simbol jasno je poručivao koliko je nosilac amblema ozbiljan. Iako uglavnom nosi loše vesti, ni u jednoj pesmi ne kontaktira sa "običnim svetom" (koji je itekako ginuo u bitkama), razgovara samo sa ženama i ćerkama vladara i heroja.

U basnama i narodnim umotvorinama

Poljoprivrednici nisu voleli da vide gavrana i gledali su da ga na svaki način oteraju daleko od svoje kuće i imanja. Da razbiju strah, izmislili su priče u kojima je ovaj ispadao smešan, uobražen i glup. Prema poznatoj basni, koja ima poreklo u narodnoj priči, lisica laska gavranu kako ima divno perje i da sigurno lepo peva. Tada crni glasnik i pratilac čarobnjaka sasvim glupo otvara kljun da zagrakće, pa tako ispusti sir iz kljuna, a lisica sir pojede čim padne na zemlju.

"To je bilo pre nego što je gavran pocrneo", kažu poljoprivrednici za nešto veoma davno.

"To će biti kad gavran pobeli", dodaju, ponešto podrugljivo, za nešto što ne može nikad biti.

"Šta grakćeš?", kažu onome ko stalno predviđa neki nepovoljan ishod. Zastrašujuća simbolika gavrana dobrim delom je otišla u istoriju s obzirom da je ova ptica danas mnogo ređa nego nekada.

To je zaštićena vrsta, kao takav ne sme se kupovati, nabavljati, gajiti, hvatati niti uznemiravati pa ipak ima odgajivača koji uprkos zakonima baš ovu inteligentnu pticu drže kao redak eksponat.