U preradu srpskog kukuruza uložiće Kinezi, Egipćani? Koliko je priča realna?

Srbija je 2020. godine izvezla 3.604.410 tona kukuruza u ukupnoj vrednosti od 582.056.000 evra. Prosečni prinos po hektaru iste godine bio je 7,9 tona.

Ukupni prinosi se, u zavisnosti od godine, kreću između 6 i 7 miliona tona, a procenuje se da bude zasejano oko milion hektara površina pod ovom, najvažnijom domaćom žitaricom.

Kako je on i značajan izvozni proizvod i sirovina na kojoj neko drugi stvori dodatu vrednost, odlično zvuči informacija da se pojavilo interesovanje investitora koji kod nas žele da izgrade fabriku za preradu kukuruza. Preradu u amino-kiseline, skrob i glukozu.

Informaciju je pustio ministar Branislav Nedimović kazujući da vodi pregovore sa jednim od najvećih prerađivača ove žitarice u svetu.

"To vam je otprilike 70.000 hektara da podmirite samo njihove potrebe" rekao je tada Nedimović.

Da je priča pozitivna za ekonomiju Srbije, jeste. Da bi uticala na tržište kukuruza, svakako. 

Ali priča neodoljivo podseća na prelazni rok u fudbalu. Spominju se strani igrači - Kinezi, Egipćani. Veliki brojevi. Hiljade zaposlenih i milioni investiranih. Barata se ciframa i perspektivama, a koliko su one realne, samo će vreme pokazati. 

Činjenica je ovde jedino da sirovinska baza postoji, a ona čini potencijal. A hoće li Srbija ostvariti taj pomak ili se radi o populističko-političkim predizbornim igrama, ostaje nam da vidimo.

U fudbalu i poslu, najbolji transferi se prave daleko od očiju javnosti.