Veverica u verovanjima: Nosi dobre vesti, simbol je rada i dobrog planiranja

Veverica (Sciurus) je mali sisar iz porodice glodara. Teška do 400 grama, duga oko 45 centimetara, zajedno sa raskošnim dugim repom, obraslim čvrstim dlakama, koji životinji služi kao kormilo prilikom penjanja i silaženja niz stabla, a naročito kad izvodi skokove duge po nekoliko metara sa drveta na drvo.

Ova ljupka životinjica ima snažne sekutiće koji stalno rastu, pa je, da bi ih istrošila, prinuđena da stalno gricka i glođe. Živi na visokom drveću i potpuno je prilagođena životu u krošnjama. Snažne kandže omogućavaju joj da se penje i spušta niz grane i stabla munjevitom brzinom.

Oglašava se prijatnim zvukom koji podseća na vrlo brz ljudski govor ili na cvrkut. Pravi loptasta gnezda u šupljim deblima. Omiljeno stanište su joj senovite šume hrasta, bukve, jele i bora, ali može da se nađe i u krajevima sa sasvim drugim vrstama drveća.

Ostave po šumi

Hrani se semenkama, plodovima, poješće i jaja manjih ptica, ali najviše voli žir, lešnik i orahe. Osim gnezda, pravi i ostave po celoj šumi, pa se zimi gosti sa porodicom i prijateljima, pošto ne spava zimski san.

Mnoge šume su opstale tako što je iz zaboravljenih veveričinih ostava niklo novo drveće. Kad jede, šapicama prinosi hranu ustima. Telo joj je pokriveno mekim i gustim krznom, koje može biti svetlosmeđe, riđe ili kod nekih primeraka crno kao ugalj. Japanska veverica, belog i svetlosivog krzna, a krupnih crnih očiju, spada u simbole ove države i ovekovečena je u umetnosti, crtanim filmovima, pa čak i kao maskota Olimpijskih igara. 

Veverice dobro vide, čuju i imaju odličan njuh. Šapice sa pet prstiju, umanjena kopija ljudske šake, obezbeđuju sposobnost hvatanja i održavanja ravnoteže. Upravo te šape izazivale su zanimanje poljoprivrednika od najranijih vremena i verovatno poslužile kao osnova za sve priče o sićušnim ljudima koji žive u šumi.

Srećan predznak

Rasprostranjena po celom svetu osim Australije i Madagaskara, veverica je ušla u priče i legende kao prijateljica ljudi. Sve u vezi sa njom ljudima je simpatično: radoznalost, glas, pojava, običaj da jede "kao čovek", pa su nekadašnji poljoprivrednici verovali da je ona srećan predznak.

Ako se naseli na drvetu blizu kuće, nisu je terali, a svakako nisu mogli da spreče sitnu krađu oraha i lešnika. Narodno verovanje da veverica nikad ne oboleva od besnila potvrdila je i nauka. Narodne priče u kojima su opisane kao nežne i zaljubljene partnerke koje neprestano ljube svog partnera i umiljavaju mu se, a odano brinu o mladuncima, potvrdili su u novije vreme dokumentarci o životu životinja.

Mužjak ne zaostaje za ženkom u iskazivanju ljubavi, i on grli, ljubi, donosi cveće i plodove kad god se vraća kući. Veveričji par je spreman da usvoji mladunče koje je ostalo bez roditelja i odgaji ga sa svojom "decom" u toplom i udobnom gnezdu. Primiće u svoj dom i vevericu koja nema stanište i dopustiće joj da ostane do proleća.

Opet, po verovanju, veverica, brzo skačući s drveta na drvo i brbljajući hitro na svom nerazumljivom jeziku, prenosi kroz šumu sve novosti koje bi mogle da zanimaju ostale životinje. U bajkama skandinavskih zemalja, Estonije i Češke, ova životinja se pojavljuje kao dobra vila u tamošnjim verzijama Pepeljuge: kad devojka dođe u šumu da otplače zbog teškog života i neprestanog rada, veverica joj daje čarobne lešnike, u kojima se nalaze svilene haljine, nakit, cipelice i ostala oprema s kojom će junakinja da zavede princa.

Simbol dobrog planiranja 

Poljoprivrednici u Srbiji smatraju je kao simbol dobrog planiranja i vrlo razumnog obezbeđivanja svega što je potrebno za zimu, čemu su se od davnina divili.  U gatanju, na primer gledanju u kafu, veverica znači da će brzo stići neke dobre vesti.

U snu videti vevericu znači da želja samo što se nije ostvarila. Kad se za ženu ili devojku kaže da je "veverica", to znači da je vredna, sposobna i optimistična, a, koliko god veverica bila ljupka, ipak je njena prava simbolika svakodnevni rad i predanost. 

Zaštićena vrsta koju bije loš glas. Krtica ipak nije štetočina?

Događalo se da poljoprivrednici u lovu nađu mladunče veverice, pa ga odnesu svojoj kući, "da se deca igraju". Iako je ova životinja pravi ukras u domu, ne prlja, ne pravi buku i sposobna je da se provuče između kristalnog i staklenog posuđa, a da ništa ne sruši - ipak treba imati na umu i one snažne sekutiće s početka teksta koji mogu da nanesu vrlo bolne ubode.