Verovali ili ne, ali i muve su nekad imale svoj praznik kad niko nije smeo da ih ubija
Muva kod poljoprivrednika ne uživa osobit ugled, naprotiv. Do te mere je neomiljena da mnogi kažu "e, samo nek’ prođe leto, da se ove muve sklone nekuda", jer je u pitanju insekst koji veoma dosađuje ljudima i stoci. Vuk Karadžić beleži legendu o golubačkoj muvi, koja se rojila tri puta u toku leta i od čijeg ujeda je umirala krupna stoka sve do polovine 19. veka. Takođe, navodi narodnu priču o mladom vitezu koji je ubio aždaju, pa su se iz njenog mrtvog tela izrojile silne muve.
Kako prenose zarazu, nekadašnji poljoprivrednici nisu znali, jer to nisu znali ni naučnici u davna vremena, ali, svejedno su svi smatrali da je ovo malo stvorenje, dugačko sedam milimetara, veoma štetno. Muve idu na materijale kojima ljudi i mnoge životinje ni ne prilaze rado, zato su od davnih vremena izazivale podozrenje.
U narodnim pričama, ovaj insekt je negativac, nema nijednu pohvalnu osobinu. "Muva orala volu na rogu stojeći", kaže se podrugljivo kad neko prisvaja tuđe zasluge, a odnosi se na poznatu priču kako je muva sedela od jutra do povratka sa njive na rogovima vola orača.
"I, šta si radila danas?", pitao ju je komarac uveče, a ona ponosno odgovorila "Ceo dan smo orali", baš kao da je nešto doprinela celom poslu.
"Pušti muvu na dlan, hoće i u brke", ima uzrečica, ali, ne odnosi se samo na muvu nego i na ljude koji se ponašaju potpuno slobodno tamo gde ne bi trebalo. "Muva bez glave", rečit je opis potpuno neorganizovane osobe. "Muvati se" znači kretati se okolo bez ikakvog cilja i ikakve koristi. "Dosadan k'o muva!" - i tako dalje, reklo bi se da narod za muvu nema nijednu lepu reč. Da li je to baš tako?
Muva (Brachycera) spada u insekte dvokrilce (Diptera). Veoma su brojne i rasprostranjene po svetu, ima ih praktično svuda gde ima ljudskih naselja, osim na severnom i južnom polu. Dele se po različitim kriterijumima, a množe velikom brzinom.
Nauci je poznato više od 160.000 vrsta. Osnovna podela odnosi se na usni aparat – da li sisaju krv ili ne. Među ovima koje sisaju krv najpoznatija je muva cece koja izaziva bolest spavanja i njena rođaka koja izaziva tešku bolest goveda. Među ovima koje ne sisaju krv su razne zunzare (Calliphora vomitoria) i obična kućna muva (Musca domestica), nešto najpoznatije i najobičnije naročito oko poljoprivrednih imanja, štala i obora.
Međutim, Veselin Čajkanović, etnopsiholog i akademik, svedoči, potkrepljujući to zapažanjima svog kolege Sime Milosavljevića, da je kod seljaštva muva u davna vremena uživala izvesnu poštedu, pa je čak imala i svoju ulogu u narodnim običajima. Prema ovim podacima, poljoprivrednici nisu radili "protiv muva" u petak pred Đurđevdan i u petak pred sv. Trojicu. Na ove dane žene nisu izbacivale vodu iz kuće "da se muve ne bi uvlačile stoci u nozdrve".
Na Blagovesti, svaki čestit poljoprivrednik je pazio da ne ubije nijednu muvu, jer bi mu to donelo nesreću. Po ovome se vidi da su poljoprivrednici pokušavali da se odbrane od muva ritualom, a ne otrovom ili nekim drugim ubitačnim sredstvom. Ovo je, nema sumnje, ostatak starih prehrišćanskih verovanja, u kome je svako živo biće, čak i najsitnije ili najdosadnije, imalo neku svoju svrhu, ako ništa drugo, a ono da uči ljude strpljenju u vreme kad muve napadaju.
Do danas je nauka utvrdila da su muve itekako važne za krhku ravnotežu među vrstama i da bi njihov nestanak potpuno poremetio prirodu koja nam je poznata.
Tagovi
Autorka
