Pšenicom je jesenas u Srbiji zasejano više od 700.000 hektara, što je najviše u poslednjih nekoliko decenija. Ratari se nadaju da će povećanjem površine pod pšenicom uspeti da nadoknade gubitke koje su zbog suše tokom 2022. imali na kukuruzu i soji. Ipak, to zavisi od više faktora na koje proizvođači ne mogu da utiču. Pre svega, od vremenskih prilika i geopolitičkih dešavanja u svetu. "Sukob između Rusije i Ukrajine produbio je neizvesnost na tržištu hrane. Došlo je do naglog skoka cena žitarica kako na svetskim berzama, tako i kod nas. U prvom trenutku su cene nekontrolisano rasle pa je država uvela određena ograničenja koja su dovela do pada cena", podseća Miloš Janjić, direktor Produktne berze. #psenica