ZAŠTITA VOĆAKA OD NISKIH TEMPERATURA

U vreme niskih temperatura zimi voćke su izložene manjoj ili većoj opasnosti od mraza, te tada mogu naročito stradati generativni pupoljci ili neki drugi organi, a može doći i do potpunog izmrzavanja stabla. Voćke su posebno izložene opasnosti od niskih temperatura u prelaznim fenofazama, tj. iz zimskog mirovanja u vegetaciju ili iz vegetacije u zimsko mirovanje. Pojedina tkiva voćaka nisu jednako otporna prema mrazevima, što je uslovljeno anatomskim karakteristikama, rezervama hraniva koje sadrže i sl. U periodu mirovanja najotpornije tkivo je kambijum, pa mlado drvo, staro drvo, kora, te srž.
Pojedini organi su različito osetljivi na niske temperature. Nadzemni organi voćke mogu izdržati i do -35°C, ali koren može stradati da već na -9 do -10 °C na određenoj dubini. Cvetni pupoljci su naročito osetljivi na niske temperature. Cvetovi i zametnuti plodovi stradaju već pri temperaturi od -2 do 1,5°C. Voćke se tokom jakih zima ne mogu u potpunosti zaštititi od većih oštećenja i izmrzavanja pupoljaka, grana, debla i korenja, ali može im se pomoći da sa znatno manje štete podnesu i vrlo niske temperature, neke čak i do - 30ºC.
Štete na voćkama koje mogu biti izazvane pojavom zimskih mrazeva mogu se u mnogim slučajevima izbeći primenjujući različite preventivne mere. Takva preventivna mera sigurno je najbolja zaštita voćnjaka od izmrzavanja stabala, kao što je pravilan izbor položaja, prirodno otpornijih vrsta i sorata prema mrazu, izbor podloge, itd. Izboru sortimenta prilikom sadnje treba posvetiti puno pažnje, služeći se već postignutim iskustvima, te izbegavati sadnju onih vrsta i sorata koje su poznate po slaboj otpornosti na vrlo niske zimske temperature, posebno na lošijim nižim položajima. Kao preventivna antistresna mera poslednjih godina vrlo učestalo se koriste preparati na bazi bakterije Thiobacillus ssp. (Thiofer). Ovaj preparat je višenamenskog delovanja (mikrobiološki poboljšivač i aktivator) i ima dozvolu u ekološkoj i integralnoj proizvodnji . Međutim, njegova primena je delotvorna ukoliko se primenjuje barem dva dana pre stresa i na temperaturi od minimalno 10ºC. Mikroorganizmi u Plants protector Thiofer-u spadaju u mikorizne bakterije, te se osim unošenja u zemljište, mogu uspešno koristiti i u folijarnoj primeni.
Osim preventivnih mera, nužna je i primena agrotehničkih mera koje omogućuju da se voćke održe u stanju što veće otpornosti na mrazove. Ako su zimu dočekale spremne onda je i mogućnost štetnih posledica izmrzavanja svedena na minimum. Zimske izmrzline u dobro i redovno negovanim (ishranjenim i zaštićenim) voćnjacima sa dobro sazrelim drvetom i letorastima su daleko manji nego u zapuštenim, nenegovanim voćnjacima, stradalim od štetočina i bolesti koji se pogrešno đubre samo azotnim đubrivima (KAN, UREA) i to nepravovremeno, najčešće vrlo kasno u jesen.
Jedna od preventivnih mera u sprečavanju nepovoljnog delovanja mraza, a koja se pokazala i efikasnom je pravovremeno premazivanje debla i jačih skeletnih grana krošnje krečom u jesen nakon otpadanja lišća, najkasnije do januara, jer upravo u tom periodu nastaju izmrzline na deblima zbog smene prvih sunčanih i toplih dana sa vedrim i vrlo hladnim noćima. Ova mera temelji se na osobini da se predmeti bele boje slabije zagrevaju zbog odbijanja sunčeve svetlosti. Osim toga, slabije zagrevanje, tj. krečenje voćke ima još jednu prednost, a to je da u proleće usporava kretanje vegetacije čime se smanjuje i mogućnost stradanja voćke od kasnih prolećnih mrazeva. Ako se i pored preduzetih mera na deblu i skeletnim granama pojave pukotine ("mrazopuci") pre nego što dođe do njihova otvaranja, sušenja i propadanja kore, može se čvrstim povezivanjem rana postići zarastanje jakim priljubljivanjem kore. Ako se zakasni sa ovom merom, onda propalu, zamrzlu i osušenu koru treba ukloniti do zdravih delova, a ranu premazati voćarskim voskom. U slučaju težih stradanja treba pristupiti kalemljenju "na most" koje kod mladih voćaka daje dobre rezultate.
Oštećenja korena nastaju ukoliko se temperatura u zamrznutoj zemlji u zoni korena (dubine 20 do 50 cm) spusti na -12ºC i niže. Oštećenja korena voćaka, posebno mlađa stabla, možemo zaštititi od jačeg rashlađivanja dubljih slojeva zemljišta pokrivanjem zone korenja malčiranjem (nastiranjem) zemljišta pokošenom travom, stajnjakom ili kompostom.
Zaštitu od zimskih mrazeva vršiti krečenjem debala: 5 kg negašenog kreča, 500 g kuhinjske soli, 250 g sumpora u prahu, 25 litara vode okvirno za mazanje četkom, 100 litara za prskanje atomizerom/prskalicom. Ukoliko se koristi negašeni kreč, 1 kg negašenog kreča se prvo ugasi u 3 litre vode. Smešu ostaviti nekoliko sati da odstoji da bi se povećala lepljivost.. Smešom sa krečom krečiti deblo i eventualno osnove ramenih grana u jesen, te isto ponoviti početkom ili sredinom januara, pod uslovom da je temperatura vazduha iznad 0oC.
U krajevima, pak, u kojima češće stradaju debla voćaka od "mrazopuca" preporuka je da se sadnice kaleme u visini krune, tako da deblo bude od podloge, u jabuka od divlje jabuke, u krušaka od divlje kruške, u trešanja od divlje trešnje i u kajsije od belošljive, koje su otporne prema mrazu.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije