SISTEM ZA NAVODNJAVANJE "KAP PO KAP".

Sistem navodnjavanja kapanjem koristi se većinom u plantažnoj voćarskoj proizvodnji i podrazumieva najracionalniji utrošak vode u odnosu na druge načine navodnjavanja. Nema šokiranja voćke niti zbijanja zemljišta. Temeljni princip metode kapanjem jeste da voda iz sistema postavljenih plastičnih cevi izlazi kroz posebne kapaljke, koje su postavljene uzduž cevi i "kap po kap" vlaži zemljište uz svaku gajenu sadnicu ili već odraslu voćku. Tom metodom može se najpreciznije dodavati voda potrebna u zemljištu. Jedna od najznačajnijih prednosti navodnjavanja sistema "kap po kap" jeste mogućnost primene tečnih đubriva (fertirigacija) istovremeno sa navodnjavanjem. Voda za navodnjavanje se meša sa hranljivim elementima iz fertirigatora i koristi za navodnjavanje. Prednosti ovakvog načina gajenja su značajne finansijske uštede jer istovremeno obavljamo navodnjavanje i đubrenje, uz tačno dozirane biljkama potrebne količine vode i hraniva.
Sistem navodnjavanja kapanjem sastoji se od sledećih elemenata: pogonskog dela sa filterom, cevi i kapaljki. Pogonski deo sa filterom središnji je deo koji upravlja celim sistemom. Sastoji se od pumpe, koja zahvata vodu sa izvorišta koje je može biti jezero nastalo na prirodan ili veštački način. Takođe, tu su još i merači protoka, regulatori pritiska, te filteri za prečišćivanje vode. Voda iz jezera pumpom se zahvata i dovodi do prvog filtera, kome je funkcija čišćenje vode od čvrstih čestica (pesak, prah i sl.) i algi.
Preporučeni protok vode kroz filter je 50 do 70 m3/h. Filter radi pri pritisku od 8 bara i ima fuknciju automatskog ispiranja, koje se može odrediti po želji kada da se uključuje i koliko da ispiranje traje. Na ovom primeru preporučeno je da se filter ispira svaka 3 sata po 90 sekundi u cilju što boljeg i neometanog rada sistema. Nakon što je voda prošla i kroz drugi filter, dolazi do razvodne cevi koja podzemno vodu dovodi do voćnjaka gde se nalaze razvodna mesta na koje su spojene polietilenske cevi za navodnjavanje koje vodu dovode do svake biljke posebno. Kapaljke su hidrauličke naprave koje raspodeljuju vodu na zemljište u formi pojedinačnih kapi. Izrađene su od plastike, a ima ih mnogo vrsta i tipova. Protok vode pojedine kapaljke je između 2 l/h do 10 l/h. Lateralne cevi sa kapaljkama mogu se položiti na zemljište ili izdići iznad njega, kako se to obično radi u voćnjacima i vinogradima pa ne ometaju rad poljoprivrednih mašina i manje su šanse da će doći do začepljenja kapaljki jer nisu u dodiru sa zemljištem. Celokupni sistem za navodnjavanje potpuno je automatizovan i nezavisan. Sadrži mali kompjuter pomoću koga se može odrediti kojim danima u nedelji će se uključiti zalivanje i koliko će ono trajati. Takođe, može se navodnjavati i samo pojedini deo voćnjaka ukoliko je samo na jednom delu potrebno, čime se štedi energija i voda, te nije potrebna ljudska intervencija.
Za navodnjavanje vrlo je važno poznavati kvalitet vode za navodnjavanje. Voda koja se koristi za navodnjavanje mora biti odgovarajućih hemijskih, bioloških i fizičkih svojstava. Važno da u vodi za navodnjavanje nema nikakvih mehaničkih čestica koje bi mogle dovesti začepljenja kapaljki. Zbog toga je ugradnja filtera u sistem dodavanja vode od izuzetne važnosti za funkcionisanje sistema za navodnjavanja kao što je "kap po kap". Voda mora biti određene temperature jer navodnjavanje pretoplom ili prehladnom vodom može izazvati temperaturne šokove kod biljke. Temperatura voda trebalo bi iznositi 20 do 25°C. Pri korišćenju podzemnih voda za navodnjavanje poželjno bi bilo izgraditi bazen za temperiranje vode kako bi se voda ugrejala na poželjniju tempereturu. U vodi ne bi smelo bitii čvrstih čestica jer može doći do oštećenja sistema i začepljenja kapaljki. Takođe, važno je da voda ne sadrži prouzrokovače bolesti kod čoveka. Hemijska analiza vode je nužna kako bi se mogli prevideti problemi, odnosno sprečiti neželjene posledice. U vodi koja se koristi za navodnjavanje nalazi se određena količina rastvorenih soli, a vrsta soli i koncentracija određuju kvalitet vode i njenu pogodnost za navodnjavanje. Za navodnjavanje se može koristiti voda iz prirodnih ili veštačkih jezera, vodotoka ili bunara. Najkvalitetnija voda za navodnjavanje je kišnica ili bilo koja meka voda. Međutim, u intenzivnom gajenju voćaka na velikim površinama količine kišnice nisu dovoljne, pa se koristi voda iz otvorenih vodotoka ili kopanih bunara. Voda može sadržati manje ili više rastvorenih soli koje se prilikom navodnjavanja unose u zemljište i može doći do zaslanjivanja zemljišta i negativne posledice po voćke. Zato je obavezna hemijska analiza vode.
Međutim, treba odmah istaći da kapanje nije "čarobni štapić" za poljoprivredu, već da je to jedan od načina navodnjavanja poljoprivrednih kultura, prikladan samo za neke poljoprivredne kulture. Kapanje se razvilo u zemljama gde nema dovoljno vode za navodnjavanje i gde je ona dragocenost, a bez nje nema sigurne poljoprivredne proizvodnje (Izrael, jug Italije, Francuska, SAD). Ovaj sistem u suštini svoga rada štedi vodu, te se sa minimalnom količinom postižu maksimalni efekti u biljnoj proizvodnji. Voda se dovodi cevima do svake biljke ili stabla, pa se naziva još i "lokalno" navodnjavanje, jer kvasi vrlo mali deo zemljišta, te nema nepotrebnih gubitaka i isparavanja. Vreme dovođenja vode na zemljište je produženo i može trajati od 0 do 24 časa u danu, što je uvrežilo i izraz "non stop" ili "dnevno" navodnjavanje.
Osim tehničke superiornosti, uređaji za navodnjavanje "kap po kap" imaju sa agronomskog gledišta posebnu vrednost, jer se pomoću njih sadržaji vode u zemljištu mogu neprestalno održavati u optimalnim neprekinutim dodavanjem malih količina vode. Vlažnost zemljišta se zadržava oko poljskog vodnog kapaciteta. Sistem kapanja amortizira velike oscilacije vlažnosti zemljišta - od poljskog vodnog kapaciteta do lentokapilarne vlažnosti ili čak i niže, što se redovno događa kod ostalih načina navodnjavanja.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije