REŠAVANJE PROBLEMA CRVENE PALEŽI LIŠĆA VINOVE LOZE (Pseudopeziza tracheiphila).

Bolest se javlja na većini sorata vinove loze, ali češće oboljevaju crne sorte. Boja uglasitih ili trouglastih pega se postupno menja od svetložute do crvenkastosmeđe sa jasnim prelazom u zdravo tkivo. Kod sorata sa crvenim grožđem, napadnute zone lista poprimaju boju vina, tj. obrub lista postaje crvenkastoljubičast. Centralni deo pege dobija tamnocrvenu boju, te se suši i izgleda kao spaljen. Kod sorata sa belim grožđem, pege na listu su nešto svetlije, u početku žute, za razliku od sorata sa obojenim grožđem. Ako se zaraza pojavi uz glavnu žilu liske, liska se brzo suši i smežura. Intenzivne zaraze su na donjih šest, a ređe i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno, odnosno krajem proleća opadaju. Stepen zaraze zavisi od svojstva zemljišta. Na težim zemljištima gde ne manjka vlage, bolest se javlja retko, na lakšim laporastim, peščanim i kamenitim zemljištima češće. Prouzrokovač bolesti je gljiva (Pseudopeziza tracheiphila) koja prezimljava na otpalom lišću. U proleće, a ređe i u jesen, na opalom lišću, duž nerava, parazit formira apotecije žućkaste boje i prečnika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama po oslobađanju raznosi vetar i one obavljaju zaražavanje. Lišće postaje osetljivo kada dostigne prečnik od oko 5 cm. U proleće usled dejstva vetra i kiše dolazi do rasejavanja askospora koje vrše primarnu infekciju lista kada padnu na list. Askospore na listu proklijaju i ulaze u sprovodne snopiće lista gde stvaraju hife koje prouzrokuju sužavanje i zatvaranje sprovodnih snopića. Od infekcije do pojave prvih simptoma prođe 3 do 5 nedelja. Primarne infekcije se odvijaju za vreme kišnog vremena najčešće krajem aprila i početkom maja, kada temperature dostignu 150C do 200C. Većina infekcija se odvija u toplim kišnim prolećnim danima. Međutim, infekcije se u manjoj meri smanjuju do jeseni. Prvi znakovi bolesti se javljaju na listovima u rano leto sa više sušnih perioda uz sušenje lišća. Gljiva se takođe lako naseljava na lastare, ali to je u našim klimatskim uslovima ređe. Očituje se u smeđenju i sušenju peteljki. Budući da u našim klimatskim uslovima gljiva ne inficira lastare, ne prouzrokuje direktnu štetu. Indirektno su prinosi manji radi smanjenja lisne mase, ali više utiče na kvalitet grožđa jer je sadržaj šećera manji. Drvo slabije odrvenjava, čime se smanjuje zdravo rodno drvo za iduću godinu. Kada opazimo simptome infekcije više ne možemo delovati kurativno, već idemo u zaštitu zdravih delova vinove loze. Prvo što treba da uradimo je da lišće po opadanju u jesen sakupimo i spalimo. Time smanjujemo infekcioni potencijal patogena, koji se inače teško suzbija.
Vinograd u kojem se javlja crvena palež treba štititi rano, pre nego što listovi dostignu kritičnu veličinu od 5 cm. Do cvetanja obaviti 2 - 3 prskanja u intervalu od 10 dana. Tretiranje se sprovodi istim preparatima kao i za plamenjaču. Pri tome prednost treba dati kontaktnim i preventivnim fungicidima. Bakarni preparati su takođe efikasni, ali u tom slučaju treba smanjiti koncentraciju jer se radi o mladom lišću vinove loze. Kasnija tretiranja protiv plamenjače štite lozu i od crvene paleži lišća. Prvo prskanje sprovodimo sa fungicidom Antracol WP-70 (0,2 %) ili preparatom Antracol Combi WP-76 (0,2 %) koji takođe suzbija i crnu pegavost vinove loze. Sledeća prskanja isključivo protiv crvene paleži lista nisu potrebna, jer i fungicidi Mikal Premium F (0,3 %), te Mikal flash (0,3 - 0,4 %) i Nativo (0,016 - 0,022 %) imaju na nju dobro neposredno delovanje.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije