Gajenje jagode u plastenicima.

Gajenje jagode u plastenicima uglavnom je isto kao i u niskim tunelima. Osnovna razlika je u tome što su ovde veća investiciona ulaganja. Međutim, u ovom slučaju se može obezbediti ranije sazrevanje plodova za oko 20 i više dana i veći prinosi. U okviru ovih plastenika mogu se postaviti i dodatni niski tuneli ili se jagode mogu pokriti agril folijom. Moguće je i dodatno zagrevanje plastenika.
Vertikalni sistem uzgoja jagode u stiroporskim saksijama u plastenicima obezbeđuje bolji kvalitet plodova, čistije i zdravije jagode, ravnomerno sazrevanje, manju pojavu gljivičnih bolesti, lakšu sadnju i berbu, uštedu vode, đubriva i pesticida, višestruku uštedu prostora (4 - 5 puta), uštedu vremena, novca i radne snage.
Zasad se formira na vertikalnim stubovima, na kojima se nalazi osam do devet uzgojnih stiroporskih saksija, u kojima se rasađuju po 4 frigo sadnice u uglovima istih. Saksije su zapremine 5,5 litara i u njima mešavina treseta i komposta, u kome biljke jagode treba da provedu najčešće jednu godinu i da donesu dva obilna roda. Razmak između redova stubova je minimum 1,3 m, a između dva stuba u redu 1,2 m.
Jagoda se sadi od 15. jula do polovine avgusta i već posle samo 6 nedelja bere se prvi, jesenji rod. Berba traje 20 - 25 dana. Posle toga jagoda se regeneriše da bi stvorila rodni potencijal za narednu godinu i pripremila za prezimljavanje. Drugi rod se bere u drugoj polovini aprila naredne godine, a ako u plasteniku ima dogrevanje onda i ranije. Bez ikakvog dogrevanja, početak prolećne berbe je oko tri nedelje ranije nego na otvorenom polju. Posle druge berbe, po svetskim standardima, menjaju se sadnice i supstrat i uspostavlja se novi ciklus proizvodnje.
U prvoj berbi, može se ostvariti jesenji prinos u proseku 100 - 150 g po sadnici, dok je u drugoj berbi prolećni prinos u proseku 400 - 500 g po sadnici.
Sadnice, posle prolećne berbe, mogu da se posade na otvorenom i da donesu treći rod na otvorenom polju, a da se u plasteniku opet polovinom jula posade nove sadnice.
Vertikalni uzgoj jagode se obavlja u plastenicima sa specijalnim konstrukcijama sa duplim folijama. Konstrukcije su čelične, plastificirane ili pocinkovane. Najbolja je varijanta ako se koriste konstrukcije sa folijama na naduvavanje jer se tada sa izuzetno malim troškovima dogrevanja mogu ostvariti značajne temperaturne razlike i znatno ubrzati berba. Konstrukcije se postavljaju isključivo na zemlju.
Plastenici sa duplim folijama mogu biti različitih dimenzija, npr. dužine 30 m, širine 8 m i visine 3,8 m. U njima je redovna kontrola temperature i vlažnosti. Zalivni sistem je "kap po kap", preko koga se dodaju i potrebna hraniva. Vlažnost zemljišta se redovno kontroliše, jer višak vode može biti štetan. Više puta se zakidaju lozice i odstranjuju suvi i oštećeni listovi. Po potrebi, plastenici se provetravaju. Zaštita je minimalna i izvodi se samo kada je to neophodno.
Prednost sistema za navodnjavanje "kap po kap" je što se preko njega jagoda može đubriti tečnim đubrivima (fertirigacija) i u tome što može da se podesi isticanje vode od 0,2 do 10 L/čas po kapaljci. Ovi sistemi treba da budu povezani za stalno sa automatskim merenjem vlage u supstratu i da se uključuju pri njenom nedostatku, odnosno kada vlažnost bude manja od 75 - 80 % punog vodnog kapaciteta. U sistemu vertikalnog gajenja jagode u saksijama voda se, od glavne cevi do stuba sa saksijama, sprovodi sa 10 lateralnih cevčica koje se završavaju mikrokapačima koji se razmeštaju po saksijama.
Đubriva se primenjuju pri preporučenim koncentracijama od 0,5 do 1,5 g/L vode uz zalivanje prema preporuci proizvođača i to svake sedmice po jedan put.
Inače, sva tečna đubriva se vrlo lako i efikasno apliciraju primenom irigacione tehnike u poljskim uslovima. Tada se mogu primeniti i folijarna đubriva (Vuxal, Fertigal, Ferticare, Sequestren, Murtonik i sl.) u intervalima 7 - 10 dana, sa koncentracijama 0,5 - 0,7 %, čime se vidno otklanjaju nedostaci usvajanja mikroelemenata iz zemljišta.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije